Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O PRESAĐIVANJU LJUDSKIH ORGANA: Zakon stupa na snagu 2. avgusta 2018. godine


Narodna skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o presađivanju ljudskih organa ("Sl. glasnik RS", br. 57/2018 - dalje: Zakon), a nadzor nad sprovođenjem Zakona biće u nadležnosti Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja.

V.d. direktorka te institucije dr Vesna Rakonjac naglašava da država nikoga ne tera da bude davalac organa i da u Zakonu nigde ne piše da svi rođenjem postajemo donori.

Organi s preminule osobe mogu da se uzmu radi presađivanja ukoliko se punoletna, poslovno sposobna osoba nije pre smrti tome usprotivila, kao i njegovi članovi porodice: roditelji, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete. Ukoliko preminula osoba nema porodicu, pristanak o doniranju organa daje pobočni srodnik zaključno s drugim stepenom srodstva, odnosno braća i sestre.

U slučaju da maloletna osoba premine, ali je bez roditeljskog staranja, tada je dozvoljeno uzimanje organa samo na osnovu odluke etičkog odbora zdravstvene ustanove.

Zakon predviđa i precizno definisanje ustanova koje će obavljati poslove u vezi s presađivanjem organa, odnosno transplatacionih centara.

"Zakon je u delu koji se odnosi na saglasnost porodice identičan kao i prethodni, jer se i ranije porodica pitala da li organi njihove preminule najmilije osobe koja se našla u stanju moždane smrti mogu biti donirani za transplataciju. U starom zakonu u vidu promocije doniranja organa potpisivane su donorske kartice uz određenu pisanu izjavu u prisustvu svedoka. To nije dalo rezultat kakav smo želeli, to jest više od deset donora na milion stanovnika", kaže doktorka Rakonjac.

Ona ističe da termin pretpostavljena saglasnost nigde ne postoji u novom Zakonu i da je zloupotrebljen od strane zlonamernih ljudi.

"Priče da će svi biti donori i da će se svima uzimati organi samo su izazvali paniku među građanima. Telefon nam neprestano zvoni, ljudi se raspituju o zakonu, mnogo je predrasuda koje imaju. Zakonom je jasno u članu 23 definisano ko može biti donor organa, a članom 24 je precizirano kako će se u donor bolnicama i transplatacionim centrima proveravati identitet preminule osobe i na koji način će se obavljati provera da li se preminula osoba u toku svog života usprotivila doniranju svojih organa u svrhu transplantacije", kaže Rakonjac.

Ona se složila sa konstatacijom da novi propisi zapravo za cilj imaju da privole ljude da počnu da razmišljaju o donorstvu.

"Bez obzira na to da li neko želi ili ne želi da bude donor, bitno je da svoj stav prenese porodici. Ako je neko izrazio želju da bude davalac, to je njegovo zaveštanje i treba poštovati njegovu volju", kaže doktorka Rakonjac.

Ističe da je najznačajnija novina koju novi Zakon donosi usaglašavanje sa najboljim svetskim i evropskim standardima.

Podsećajući da Zakon stupa na snagu krajem 2. avgusta, navodi da će oni koji ne žele da budu donori moći da se o tome izjasne usmenim ili pisanim putem u Upravi za biomedicinu, gde će biti evidentiran.

Ona izrazito ističe da nema sankcija po ljude koji ne žele da budu potencijalni donori.

"Žao mi je što ljudi misle da će im se nešto dogoditi ako ne podržavaju donorstvo. Verovatno nepoverenje proističe iz činjenice da im nije jasna razlika između stanja kome i moždane smrti. Ljudi iz kome mogu da se probude, ali iz moždane smrti ne. Moždana smrt, nažalost, predstavlja konačni kraj života", objašnjava Rakonjac.

Izvor: Vebsajt B92, 29.07.2018.
Naslov: Redakcija