Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

ZAKON O RADU: Sindikati smatraju da je neophodno precizirati šta je radni odnos, te izbrisati karakter privremeno-povremenih poslova, radi sprečavanja zloupotreba


Rad preko omladinskih zadruga u Srbiji pokazao se kao radna eksploatacije i mladih i starih, ocenili su predstavnici Sindikata Nezavisnost, predstavljajući publikaciju "(Ne)dostojanstven rad preko omladinskih zadruga". Tvrde da omladinske zadruge zloupotrebljavaju ugovore o privremenim i povremenim poslovima, pa ljudi po tom osnovu rade i deset godina, umesto zakonskih 120 dana.

Granski sindikat Nezavisnost je u saradnji sa Fondom za otvoreno društvo u portalom Radnik.rs sproveo anketu i uradio publikaciju posvećenu brojnim problemima koji nastaju u radu preko omladinskih zadruga.

Prema rečima Zorana Ristića, predstavnika Sindikata Nezavisnost, onlajn anketa o radu preko omladinskih zadruga je urađena sa 104 ljudi, čiji odgovori ukazuju da je njihov položaj veoma loš.

Dodatni problem je što se među njim nalazi dosta visokoobrazovanih ljudi koji nisu mogli da se zaposle u struci pa često rade poslove za nekvalifikovane radnike.

Neki kažu i da rade preko omladinskih zadruga, a da uopšte ni nisu njihovi članovi. Često se dešava i da sa svojom firmom zaključe ugovor, pa ih onda bez njihovog znanja firme prebace na omladinsku zadrugu.

Blizu trećine ispitanika kaže da ih zadruge nisu upoznale sa uslovima rada, pre radnog angažmana, niti su znali gde će ih zadruga uputiti.

Preko zadruga se inače radi i u privatnim i u državnim firmama, u kojima je poslednjih godina bilo ograničeno zapošljavanje.

Ispitanici kažu da obavljaju poslove od operatora u proizvodnji, do prodavaca, konobara, higijeničara, administrativnih radnika i ostalih zanimanja, kao i da im je zarada često u nivou ili čak manja od zagarantovanog minimalca. Ristić naglašava i da prema anketi, poslodavci često ne sprovode neophodnu obuku o zaštiti na radu.

Dodaje da čak 60 odsto zaposlenih preko zadruga nije zadovoljno tim angažmanom, 32 odsto kaže da je poslodavac zahtevao da se radi više. Radnici u javnom sektoru koji su zaposleni preko zadruga ističu da su veoma nezadovoljni jer se od njih zahtevalo da rade više od kolega koje su zaposlene na neodređeno vreme.

Među dogovorima radnika koji su učestvovali u anketi stoji i da treba ukinuti omladinske zadruge, kao i da one više ne treba da uzimaju velike provizije.

"Vremenom su počeli da nam se javljaju lica koja rade preko zadruga, a najveći broj žalbi je stigao iz javnog sektora", kaže Miloš Vučković, urednik portala Radnik.rs, koji je pokrenuo problematiku rada preko omladinskih zadruga pre nekoliko godina.

Vučković kaže da su im se među zaposlenima u javnom sektoru često javljali službenici u javnim preduzećima, elektro monteri, koji rade preko omladinskih zadruga. Među ostalima to su bili razni sezonski radnici, berači, radnici u hladnjačama.

Vučković navodi i primer jednog radnika iz Vrbasa, koji je potpisao čak šest ugovora sa jednom omladinskom zadrugom iz Kragujevca, a da pritom i ne zna gde se ona tačno nalazi.

"Oni su egzistencijalno i psihički ugroženi, neki su pod političkim pritiscima, da idu na mitinge, to je primer kako neko ko nema stalni radni odnos može da bude pritisnut", dodaje predstavnik portala Radnik.rs.

Vučković kaže i da se među novim trendovima u toj oblasti ističe angažovanje dostavljača hrane preko omladinskih zadruga, koji kada se povrede na radu automatski ostaju bez posla.

Dragica Mišljenović iz Sindikata Nezavisnost podseća da prema Zakonu o zadrugama ("Sl. glasnik RS", br. 112/2015) koji je donet 2015. godine zadruge služe za obavljanje privremenih i povremenih poslova. Glavni cilj tih udruženja je da mladim ljudima tokom školovanja pomognu u sticanju dodatnih prihoda.

Status zadrugara, prema zakonu, mogu da steknu ljudi starosti između 18 i 30 godina.

Prema rečima Mišljenovićeve, njihovo angažovanje putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima zapravo nema karakter radnog odnosa.

Mišljenovićeva podseća da aktuelni Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) poslodavcima omogućava da sa zaposlenima zaključe takav ugovor i zapravo tu dolazi do velikog problema za radnike, jer često obavljaju privremeno povremene poslove, bez obzira na to koliko imaju godina.

"To se poslodavcu isplati, jer privremeno povremeni poslovi nemaju karakter radnog odnosa, odnosno prema takvim ugovorima manje plaćaju one ljude koje radno angažuju. Mislili su da će to da se reši Zakonom o agencijskom zapošljavanju("Sl. glasnik RS", br. 86/2019)", kaže Mišljenović.

Ona podseća da poslodavci tada ne moraju da plate otpremninu, nema radno-pravne zaštite i može samo da se pokrene sudski postupak u slučaju narušavanja prava zaposlenog. Prema njenim rečima u Srbiji postoji armija mladih, ali i starijih ljudi koji su radno angažovani po tom osnovu.

Dragica Mišljenović smatra da je u Zakonu o radu neophodno preciznije definisati šta je radni odnos, odnosno da je to tip radnog angažovanja tokom kojeg se sa zaposlenim sklapa ugovor o radu na određeno ili na neodređeno vreme. Tada ne bi trebalo da dođe do raznih zloupotreba.

"Mi to moramo da promenimo i da vidimo kako da se iz Zakona o radu izbriše karakter privremeno-povremenih poslova. Opšta pravila zadrugarstva već su proglašena nezakonitim i neustavnim od strane Ustavnog suda Srbije 2018. godine", ocenjuje Mišljenović.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Čedomir Savković, 24.06.2021.
Naslov: Redakcija