Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

USKLAĐIVANJE PROPISA U PROCESU EVROINTEGRACIJA: Do kraja 2018. godine u planu je donošenje 116 zakona i 406 podzakonskih akata. Mada su zakoni kvalitetni događa se da ostanu bez podzakonskih akata, koji bi omogućili njihovu primenu


Otkako je u procesu evrointegracija, Srbija je izmenila hiljade propisa. Do kraja 2018. godine u planu je donošenje još 116 zakona i 406 podzakonskih akata. Mada su zakoni kvalitetni, događa se da ostanu samo mrtvo slovo na papiru. Nema podzakonskih akata koji bi omogućili njihovu primenu. A otvaranje pregovaračkih poglavlja nas obavezuje ne samo da zakone donosimo već i da ih primenjujemo i to Evropska Komisija drži pod lupom.

Svaki propis koji Srbija usvoji, mora da ispunjava evropske standarde pa se nacrti zakona šalju na mišljenje Evropskoj komisiji. Ali, osnovni je cilj da poprave život naših građana.

"U zavisnosti od toga kako ste organizovali, kako ste postrojili sistem za sprovođenje određenog zakona, vama zavisi da li će se stvarno taj zakon i primenjivati da li će postojati institucije koje mogu da ga sprovedu", kaže Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.

Nema preciznih podataka o tome koliko je zakona na čekanju jer nisu doneta podzakonska akta. Međutim i u Narodnoj skupštini Republike Srbije potvrđuju da ih ima mnogo.

"Nažalost, kod nas se u praksi često dešava da taj rok od tri ili od šest meseci kojim mi obavežemo resornog ministra da donese podzakonske akte prođe da se ne donesu podzakonski akti. To su obično pravilnici ili uputstva, nešto što razrađuje tu zakonsku materiju u tančine kako bi ljudi na koji se taj zakon odnosi znali kako da ga primenjuju, a onda ili dođu neki novi izbori, ili se izabere neki novi ministar i tu gubimo dosta vremena", kaže Meho Omerović, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava.

U Nacionalnoj organizaciji za retke bolesti tvrde da ih direktno pogađa to što neki zakoni iz oblasti zdravstva nemaju podzakonska akta. Takav je slučaj i sa Zakonom o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 8/2015), takozvanim Zojinim zakonom, donetim pre dve i po godine.

"Neke stvari se kroz podzakonske akte preciznije definišu i samim tim budu olakšane i ubrzane. Sam taj proces onima koji treba da pošalju osobu na dijagnostiku u inostranstvo bi bio mnogo jasniji i jednostavniji", ističe Davor Duboka iz Nacionalne organizacija za retke bolesti.

To što postoji prazan hod između donošenja i primene propisa u Evropskom pokretu povezuju sa nedostatkom administrativnih kapaciteta u državi.

"Za podzakonska akta vi morate imati odgovarajuću ekspertizu, a vama se dosta često dešava da isti ljudi koji pišu podzakonska akta, prethodno su pisali zakon a onda na kraju treba i da ga primenjuju", kaže Vladimir Međak iz Evropskog pokreta.

Ne ide glatko ni praćenje primene propisa, pa tako i dugo najavljivanog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016).

"Mi imamo povratne informacije od ministarstva policije, sa pravosuđem i nosiocima pravosudnih odnosno tužilačkih funkcija to ide malo teže, i najteže ide sa centrima za socijalni rad", navodi Omerović.

Centar za evropske politike podseća da će ubuduće Brisel prvenstveno pratiti primenu zakona.

"Imali smo recimo primer, Zakon o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014 i 6/2016 - dr. zakon) pre nekoliko godina koji je predvideo jedan vrlo moderan praktično nemački sistem zaštite potrošača u Srbiji. Ali u Srbiji je to tog trenutka bilo potpuno neadekvatno", dodaje Milena Lazarević.

A od nas se očekuje da precizno predvidimo efekte svakog zakona i da o tome imamo povratnu reakciju sa terena.

Izvor: Vebsajt RTS, Ruža Jeremić Turudić, 29.06.2017.
Naslov: Redakcija