CENTRALIZOVANA NABAVKA LEKOVA PO INTERNACIONALNOM NEZAŠTIĆENOM IMENU (INN): Stručnjaci u oblasti zdravstva i ekonomisti protive se mogućem uvođenju promene u domenu javnih nabavki lekova, prema kojoj bi za svaku bolest pacijentima bio dostupan samo najjeftiniji lek sa tendera. Ovaj model predložila je Svetska banka kao način ostvarivanja ušteda u budžetu

Stručnjaci u oblasti zdravstva i ekonomisti pobunili su se zbog mogućeg uvođenja promene u domenu javnih nabavki lekova, prema kojoj bi za svaku bolest pacijentima preko RFZO bio dostupan samo najjeftiniji lek sa tendera.

Privredna komora Srbije, zajedno sa Grupacijom proizvođača humanih lekova i Grupacijom nosilaca dozvole za lek, organizovala je u Beogradu okrugli sto kako bi razgovarali o novoj regulativi. Postojeća podrazumeva da se javne nabavke lekova koji se izdaju na recept sprovode po zaštićenom nazivu leka (brand name). To znači da je pacijentima kojima se izdaju lekovi na recept sa liste A i A1 koji finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje, dostupan veći broj lekova različitih proizvođača za njihovo oboljenje.

Sistem centralizovanih javnih nabavki lekova po novom, odnosno INN (nezaštićenom/generičkom nazivu leka, odnosno naziv leka po prisutnoj lekovitoj supstanci) podrazumeva da se na tenderu, isključivo po kriterijumu najniže cene, bira uglavnom samo jedan lek koji bi bio finansiran od strane RFZO, dok bi osiguranik svaki drugi lek dostupan na tržištu, pa i onaj koji koristi godinama, morao u celosti da finansira o svom trošku. Ovaj model predložila je Svetska banka kao način ostvarivanja ušteda u budžetu.

Prof. dr Milica Prostran sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu je ukazala da bi ovakva najavljena promena dovela do povreda prava pacijenata na izbor lekova.

- U praksi, to bi značilo da vam lek proizvođača koji godinama koristite, ukoliko ne pobedi na INN tenderu, više ne bi bio dostupan o trošku zdravstvenog osiguranja. U tom slučaju bili biste prinuđeni da platite pun iznos za lek koji koristite, ili da koristite onaj lek koji je izabran tenderom, što za posledicu može imati smanjenje efikasnosti terapije, ali i povećanja neželjenih efekata - rekla je ona.

Ovo bi najviše osetili hronični bolesnici. Primera radi, više od 700.000 obolelih od dijabetesa bili bi prinuđeni da menjaju sredstvo koje koriste, te da se iznova obučavaju za njegovu upotrebu.

- Ovde izgleda svi računaju samo trenutnu cenu leka, a ne o zdravlju pacijenata ni dodatnim troškovima za zdravstvo usled lečenja porasta komplikacija - istakla je Latinka Milojević, generalni sekretar Saveza društava Srbije za borbu protiv šećerne bolesti.

I ekonomske analize pokazuju da je veoma upitna i pretpostavljena kratkoročna ušteda koja bi bila ostvarena ovakvim sistemom. Potencijalnu dobit u veoma kratkom roku bi poništile brojne negativne posledice kao što su urušavanje domaće industrije lekova, zatvaranje pogona, otpuštanje zaposlenih, a time i pad društvenog proizvoda. Dodatna posledica bila bi i nestašica lekova na tržištu, čime se uvećavaju negativni efekti na zdravlje nacije.