NACRT IZMENA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU: BRŽE PRIZNAVANJE DIPLOMA STEČENIH U INOSTRANSTVU

• Nacionalni savet za visoko obrazovanje više neće dodeljivati akreditacije u drugostepenom postupku. Visokoškolske ustanove će i ubuduće podnositi žalbu Nacionalnom savetu na odluku Komisije za akreditaciju, a Savet će moći da vratiti predmet Komisiji na ponovno razmatranje, čija će odluka biti konačna.

Ovo je jedna od ključnih novina u Nacrtu izmena Zakona o visokom obrazovanju, koji će narednih dana biti na javnoj raspravi. Prema predloženim rešenjima, Komisija će doneti odluku o akreditaciji u roku od 15 meseci od podnošenja zahteva, a ako to ne ispoštuje, Nacionalni savet može da raspusti deo ili čak celu akreditacionu komisiju. Novina je i to što će pri akreditaciji doktorskih studija bar jedan recenzent morati da bude iz zemlje EU.

- Jedina stvar koju nismo uspeli da postignemo jeste da se Komisija za akreditaciju finansira sa posebnog podračuna, jer je Ministarstvo finansija bilo protiv. Svesni smo da to nije u skladu sa evropskim rešenjima, ali Ministarstvo tvrdi da bi otvaranjem posebnog računa Komisije bio prekršen Zakon o budžetu - kaže za Danas Miodrag Popović, prorektor za finansije Beogradskog univerziteta, koji je radio na nacrtu izmena zakona.

Kako je naš list pisao, izmenama zakona univerziteti više neće biti nadležni za priznavanje stranih diploma radi zapošljavanja nego će se time baviti Enik/Narik centar u Ministarstvu prosvete i nauke. Kandidatima će preko tog centra biti priznavan nivo stečenog znanja, a neće se upoređivati studijski programi. Popović je dodao da će akademsko priznavanje (radi nastavka obrazovanja) i dalje ostati u nadležnosti fakulteta i univerziteta i da će u oba postupka rokovi biti značajno kraći.

• Postupak priznavanja radi nastavka obrazovanja mora da bude okončan za najviše 60 dana od prijema kompletne dokumentacije, a 90 dana je rok za profesionalno priznavanje stranih visokoškolskih isprava.

- Očekujemo da će biti problema u praksi kod profesionalnog priznavanja jer se šifrarnik zanimanja nije menjao od 1994. Ali to pitanje je u nadležnosti Ministarstva za rad - rekao je Popović.

• Izmenama zakona svi univerziteti biće obavezni da formiraju baze doktorskih disertacija i da te podatke šalju Ministarstvu prosvete, koje će voditi centralni repozitorijum doktorata. Te baze će biti dostupne javnosti, kao i podaci o izvorima finansiranja visokoškolskih ustanova.

Izmenama zakona biće pomeren rok za završetak studija po starim propisima, pa će „večiti“ studenti morati da diplomiraju do kraja školske 2015/16. godine, a studenti medicine do kraja 2016/17. Akademci upisani na magistarske studije moraće da okončaju studije do kraja 2015/16, a doktorandi do kraja 2017/18.

Štrajkački odbor sva četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika počeo je pripreme za organizaciju protesta 1. septembra, a konačnu odluku o načinu izražavanja nezadovoljstva doneće u dogovoru sa ostalim sindikatima javnog sektora, navedeno je u jučerašnjem saopštenju koje su potpisali predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika, Sindikata obrazovanja Srbije, Sindikata radnika u prosveti Srbije i GSPRS „Nezavisnost“.

Kako će se bodovati testovi završnog ispita na narednoj maloj maturi biće poznato pre 1. septembra, a ministar prosvete Srđan Verbić tvrdi da pritisak javnosti neće uticati na njegovu odluku. Ali hoće rezultati ovogodišnje male mature, na osnovu kojih će ministar „prelomiti“ - da li će podržati predlog Nacionalnog prosvetnog saveta da srpski i matematika nose po 10 poena, a kombinovani test 20 (za koji je i sam bio) ili će se taj odnos menjati.

Iako su u osnovnim školama objavljeni konačni rezultati male mature, ministar kaže da još nema podatke o prosečnom broju bodova, ali zato iz Školske uprave Niš stiže informacija da je samo jedan đak osvojio maksimalan broj poena na sva tri testa, od 3.259 osmaka koji su ga polagali. A među njima je čak 640 vukovaca.

U ovoj školskoj upravi su kazali da maksimalni broj bodova iz kombinovanog testa ima samo 21 učenik, dok je maksimum bodova iz matematike osvojilo 159, a iz srpskog 83 đaka. Računajući zajedno testove iz matematike i srpskog, maksimalan broj bodova ostvarilo je 25 učenika, dok je 43 đaka imalo manje od pet poena. Bez ijednog boda iz srpskog su ostala tri đaka, iz matematike četiri, dok su na kombinovanom testu svi uspeli da osvoje poene. U Nišavskom okrugu, najveći prosek bodova je ostvaren na kombinovanom testu, koji su prethodno kritikovali roditelji i učenici, a lošiji su rezultati iz srpskog i matematike.

Verbić je juče kazao da Ministarstvo nema informaciju da je u nekim školama bilo prepisivanja na završnom ispitu i da će, ako se to utvrdi, direktori škola snositi odgovornost. Saznanje da je u nekim školama zabeležen visok prosečan broj poena može da bude sumnjivo, ali, prema Verbićevim rečima, nije dokaz da je bilo prepisivanja ili drugih nedozvoljenih radnji. On je dodao da Ministarstvo prosvete neće praviti rang-liste škola u kojima su zabeleženi najbolji rezultati na maloj maturi, jer je to „idealan materijal za zloupotrebu“, ali će javnosti biti dostupni podaci po školskim upravama. V. A. - Z. M.

Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo dao je saglasnost predsednici tog odbora Aleksandri Jerkov o upućivanju dopisa ministru prosvete Srđanu Verbiću da dostavi Nacrt zakona o visokom obrazovanju kako bi se organizovale rasprave na tu temu. „Mene su članovi Odbora kao predsednicu ovlastili da uputim dopis ministru u kom bismo ga podstakli da dostavi Nacrt zakona o visokom obrazovanju Skupštini Srbije kako bismo mogli da organizujemo javnu raspravu i uključimo stručnu javnost, predstavnike svih univerziteta“, kazala je Jerkov (DS) nakon sednice.

Izvor: www.danas.rs, V. Andrić