PREDNACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Oštre kritike za uvođenje surogat materinstva

Na jednoj strani je buduća majka i njen muž koji ne mogu da imaju decu. Na drugoj rodilja, žena koja im rađa dete. Između njih je ugovor overen u sudu i 15.000 evra. Rodilja ima zadatak da izdrži devetomesečnu hormonalnu i fizičku transformaciju, prođe kroz porođaj i konačno kada vidi dete koje je u njoj odraslo, uzme 15.000 evra i nestane zauvek.

Zvuči kao scenario neke dobre melodrame, a zapravo je reč o potpuno realnoj situaciji ukoliko se surogat materinstvo uvrsti u budući Građanski zakonik.

Prednacrt građanskog zakonika predviđa da supružnici ili vanbračni partneri mogu da sklope ugovor sa ženom koja će im roditi dete, uz pomoć svojih ili njihovih ćelija.

Uslov je da par ne može da dobije dete ni prirodnim putem ni veštačkom oplodnjom ili da se spreči eventualno prenošenje teške nasledne bolesti na dete. Rodilja je termin koji bi trebalo da zameni naziv surogat majka.

Oštre kritike ovom predlogu došle su odakle su mnogi najmanje očekivali - od organizacija koje se bore za prava žena.

Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra, upozorava da je u društvu u kojem trećina građana živi u riziku od siromaštva potpuno jasno da će surogat materinstvu, iz nužnosti, pribegavati žene lošije ekonomske situacije.

Napominje da rodilje nikada nisu majke iz viših ili srednjih slojeva, već žene Trećeg sveta koje nemaju više ništa da prodaju sem svog tela, kako bi preživele.

"U društvu gde polovina žena trpi neki vid nasilja, velika je bojazan da će mnoge od njih biti prinuđene od strane partnera ili drugih muških članova porodice da se odluče za ovaj korak kako bi donele novac u kuću. "Nagrada" koja se pominje zapravo je novac za iznajmljivanje ženskog tela i kupovinu deteta", navodi Pavlovićeva.

Bilo da je iz ljubavi ili zbog novca, tek svaka rodilja potpisuje ugovor kojim se odriče budućeg deteta, a ukoliko poželi da ga zadrži, za njega će morati da se bori preko suda.

Neke zemlje koje su ranije ozakonile surogat materinstvo ovu praksu sada zabranjuju ili uvode restrikcije (Nepal, Indija). Evropski parlament, osudio je surogat materinstvo u svim oblicima.

Iz AŽC-a upozoravaju da legalizovano surogat materinstvo krije niz opasnosti, čak i u zemljama u kojima se čini iz altruizma.

"Postoji vrlo malo sredstava za kontrolu da li će novac ili mito biti uključeni u proces, a još manje metoda da utvrdimo da li postoji društveni pritisak na potencijalnu surogat majku ili odnos moći između zainteresovanih strana koji bi uticao na potencijalnu surogat majku da donese ovakvu odluku", upozorava Pavlovićeva.

Član 7, stav Konvencije o pravima deteta navodi da svako dete odmah nakon rođenja ima pravo da zna ko su mu roditelji i pravo na njihovo staranje.

Konvencija UN o pravima deteta međutim ne definiše šta se podrazumeva pod pojmom "roditelj".

Član 9. stav 1 ove konvencije navodi: "Države članice obezbeđuju da nijedno dete ne bude odvojeno od svojih roditelja protiv njihove volje, osim kada nadležni organi na osnovu sudskog uvida odluče, u skladu s odgovarajućim zakonom i procedurama, da je takvo razdvajanje neophodno i u najboljem interesu deteta. Takva odluka može biti neophodna u određenom slučaju, kao npr. ako roditelji zlostavljaju ili zanemaruju dete.

Član 35. Konvencije o pravima deteta navodi: "Države članice preduzimaju sve odgovarajuće nacionalne, bilateralne i multilateralne mere za sprečavanje nasilnog odvođenja, prodaje ili trgovine decom u bilo kom cilju i u bilo kom obliku."

I dok su udruženja žena surogat materinstvo poistovetile sa trgovinom dece, pozivajući se na ove i slične članove Konvencije, oni koji se zalažu za legalizaciju surogat materinstva podsećaju da deca koja se rode iz takvog ugovora ne bi ni bila rođena, da nema zakona koji im to omogućava.

Ne tako davno svet je obišla priča para iz Australije koji je našao surogat majku u Kambodži. Pošto je ona rodila blizance, od kojih je dečak imao Daunov sindrom, oni su uzeli samo devojčicu.

Ona kojoj je zakon dozvolio da plati i tako postane majka nije se ni okrenula za dečakom. Nije ni pomislila na to da bi malo koja majka razdvojila tek rođene blizance.

O dečaku je preuzela brigu rodilja, iako ga se kao i njegove sestre bliznakinje odrekla. Da je situacija bila drugačija, da je ona poželela da zadrži i njegovu sestru bliznakinju ne bi joj dozvolili.

Mogla bi da pokuša preko sudova, ali ugovor koji je potpisala ranije kada je mislila da bi mogla da bude samo rodilja, ne bi joj išao na ruku.

Maša Mileusnić, koordinatorka mreže novinarke protiv nasilja, kaže da je surogat majčinstvo odlična ideja, u smislu pomoći nekom kome je to potrebno, bilo sa naknadom ili bez.

"Ipak, to je veoma težak i kompleksan proces. Mislim da je potrebna toliko slojevita, prvenstveno psihološka podrška, i surogat majkama i porodici u kojoj bi dete trebalo da odrasta, i što je najvažnije detetu. Nisam sigurna da je to trenutno moguće u našem sistemu", rekla je Mileusnićeva.

Smatra da je psihološka i druga sistemska podrška rodilji potrebna mnogo pre početka i mnogo posle završetka samog procesa, kako bi se sprečili problemi i posledice koje mogu da jave tokom ovog komplikovanog procesa i međusobnih odnosa onih koji učestvuju u njemu.

Ne treba smetnuti s uma da su ženino telo i mozak posle trudnoće, sem u retkim i iznimnim situacijama, naoružani hormonima, zbog kojih svaka rodilja i majka imaju iskonsku potrebu da zaštite i sačuvaju dete.

Evropske zemlje koje dozvoljavaju surogat materinstvo su Velika Britanija, Holandija, Danska, Mađarska. Dozvoljeno je i u Ukrajini, Belorusiji, Rusiji, Kipru, Gruziji. U nekim je dozvoljeno iz altruizma, a u nekim je novčana nadoknada rodilji i do 40 hiljada evra.

Zabranjeno je u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Italiji, Francuskoj Austriji, Bugarskoj, Norveškoj, Švedskoj, Islandu, Estoniji, Moldaviji, Turskoj.

Izvor: Vebsajt RTS, Ana Manojlović, 26.05.2019.
Naslov: Redakcija