Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O REGISTROVANOM PARTNERSTVU: Srbija se obavezala da ozvaniči istopolne zajednice do oktobra 2019. godine. Bilo bi predviđeno da registrovani partneri uživaju sva zakonom određena prava iz penzijskog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja kao i supružnici u braku


Srbija ima obavezu da donese Zakon o registrovanom partnerstvu između osoba istog pola do oktobra 2019. godine. To je predviđeno Akcionim planom za primenu strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 107/2014), ali sa pisanjem ovog zakona nije se ni počelo, a radna grupa nije ni osnovana. Pravnici navode da gej osobe nemaju brojna zakonska prava – počev od prava na nasleđivanje, pa do prava na zaštitu od nasilja u porodici. Predstavnici LGBT organizacija kažu da oni koji žele "papir" kao dokaz ljubavi brakove sklapaju u nekoj od evropskih zemalja. Ta dokumenta, međutim, Srbija – ne priznaje.

Jovanka Todorović iz Centra za promociju ljudskih prava LGBT osoba "Gejten" podseća da je civilni sektor napisao Nacrt zakona o registrovanim istopolnim zajednicama još 2010. godine. Ovaj nacrt ne predviđa mogućnost da osobe istog pola stupe u brak, jer je brak između pripadnika istog pola zabranjen Ustavom, a ovim zakonskim aktom nije predviđeno ni usvajanje dece. Zakonom je predviđeno da registrovani partneri uživaju sva zakonom određena prava iz penzijskog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja kao i supružnici u braku.

U slučaju bolesti jednog registrovanog partnera drugi partner ima pravo da bude obavešten o njegovoj bolesti, toku lečenja i drugim činjenicama koje se tiču zdravstvenog stanja i pravo da učestvuje u donošenju odluka u pogledu izbora medicinskog tretmana. Registrovani partner ima pravo nasleđivanja pod istim uslovima kao i bračni drug, a ovim zakonskim aktom predviđena je i zaštita od nasilja u porodici.

Paradoksalno je da Srbija priznaje homoseksualne brakove kada su u pitanju diplomate, jer svi pripadnici diplomatskog kora koji dođu na službu u našu zemlju sa svojim istopolnim partnerom mogu da regulišu svoj status. Drugim rečima, mi tražimo da građani Srbije imaju ista ljudska prava koja imaju i diplomate – primećuje Jovanka Todorović.

Ona je istakla da Evropska unija ni na jedan način ne uslovljava ulazak Srbije u porodicu evropskih naroda usvajanjem zakona o registrovanom partnerstvu. Međutim, s obzirom na to da je više od dve trećine zemalja članica Saveta Evrope zakonima regulisalo ovu oblast, neregulisanje se smatra kršenjem prava LGBT zajednice. Ona dodaje da važnu prekretnicu u legalizaciji istopolnih zajednica predstavlja presuda Evropskog suda za ljudska prava iz 2015. godine, koji je u slučaju "Olijari i drugi protiv Italije" presudio da Italija krši Član 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima, jer ne pruža bilo koji oblik pravnog priznanja istopolnim parovima.

U ovom momentu istopolni brakovi priznati su u 16 evropskih država: Austriji, Belgiji, Danskoj, Holandiji, Irskoj, Luksemburgu, Nemačkoj, Norveškoj, Portugaliji, Španiji, Švedskoj, Velikoj Britaniji, Finskoj, Francuskoj, Sloveniji i na Islandu. Sve savezne države SAD priznaju homoseksualne brakove, kao i Kanada, Južnoafrička Republika, Argentina, Urugvaj, Brazil, Novi Zeland i Tajvan.

Zakone o građanskim partnerstvima između osoba istog pola donelo je devet evropskih država – Mađarska, Češka, Hrvatska, Italija, Grčka, Kipar, Švajcarska, Estonija i Slovenija – a većina zemalja u istočnoj Evropi nije legalizovala istopolne zajednice. Usvajanje dece moguće je u 26 država sveta koje priznaju istopolne zajednice ili brakove, a u pet zemalja sveta moguće je usvojiti samo decu partnera odnosno partnerke, ali zajedničko usvojenje nije moguće.

Izvor: Vebsajt Politika, Katarina Đorđević, 25.05.2018.
Naslov: Redakcija