Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI: Primena Zakona počinje 1. juna 2017. godine i predviđa udaljavanje nasilnika iz stana i zabranu komunikacije sa žrtvom. Hitne mere nasilnicima izricaće 410 policajaca. Ukoliko prekrši bilo koju od izrečenih ili produženih hitnih mera, osumnjičeni će odmah biti kažnjen zatvorom do 60 dana


Od početka januara do 18. maja 2017. godine unutar porodice počinjeno je 13 ubistava i tri samoubistva, pokazuju najnoviji podaci MUP-a Srbije. Ubijeno je 18 osoba, od kojih je 13 ženskog pola i pet muškog. S druge strane, od početka godine u odnosu na isti period 2016. godine broj slučajeva porodičnog nasilja smanjen je za 266.

U MUP-u kažu da je to rezultat aktivnosti koje su u prethodnom periodu preduzimane u oblasti sprečavanja ovog krivičnog dela.

Međutim, značajniji pomak ne samo policije, već i tužilaštva i ostalih nadležnih službi u suzbijanju i prevenciji porodičnog nasilja javnost očekuje od 1. juna 2017. godine. Tada počinju da se primenjuju odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016 - dalje: Zakon), poput hitnih mera udaljavanja nasilnika iz stana i zabrane sprečavanja komunikacije sa žrtvom. Ovaj Zakon, podsetimo, usvojen je krajem novembra 2016. godine, posle jednog od niza brutalnih zločina, kada je S.Z. zbog ljubomore ubio suprugu i još četiri osobe u kafiću u Žitištu.

Zakon daje policiji ovlašćenja da samostalno izriče hitne mere – udaljenje nasilnika iz stana i zabranu komunikacije sa žrtvom. Za ovakvo postupanje do kraja maja biće spremno 410 policajaca, koji su zajedno sa tužiocima i sudijama prošli teorijsku i praktičnu obuku.

Predviđeno je i osnivanje grupe za koordinaciju i saradnju. Činiće je predstavnici policije, tužilaštva, centra za socijalni rad, nevladinih organizacija, a po potrebi i školske, zdravstvene ustanove i Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ). Grupa će razmatrati i procenjivati rizik u svim slučajevima porodičnog nasilja. Takođe, dosadašnja praksa da nasilje ostane sakriveno tako što ga žrtva nikome ne prijavi, ali ode kod lekara – neće više biti moguća. Lekar će biti dužan da svaki slučaj povređivanja prijavi policiji ili tužilaštvu. Isto važi i za profesore, pedagoge i učitelje u školama. NSZ će biti zadužena da žrtvi, ukoliko je nezaposlena, nađe posao.

U praksi će primena Zakona izgledati ovako: policija po dobijanju informacije o nasilju u porodici odmah obaveštava nadležnog (obučenog) policajca. Policajac koji je prvi dobio informaciju može samostalno ili po odobrenju nadležnog kolege da odluči i dovede učinioca u stanicu. Zadržavanje može da traje do osam sati. Za to vreme nadležni policajac utvrđuje činjenice o događaju i procenjuje da li postoji rizik od porodičnog nasilja. On ima i obavezu da nasilnika pouči o pravima i omogući mu kontakt sa advokatom.

Ako policajac proceni da rizik postoji, može da naredi da se nasilnik udalji iz stana i da mu zabrani komunikaciju sa žrtvom. Osumnjičeni se zadržava u pritvoru do 48 časova. Policajac naređenje dostavlja Osnovnom javnom tužilaštvu, Centru za socijalni rad i Grupi za koordinaciju i saradnju. O svemu se obaveštava i žrtva.

Policajac mora da u roku od 24 sata tužilaštvu dostavi i procenu rizika. Ukoliko i tužilac zaključi da postoji opasnost od nasilja u porodici, i on u roku od 24 časa mora sudu da predloži produžetak hitne mere. Sud zatim produžava pritvor za još 30 dana ili odbija predlog tužilaštva kao neosnovan. Na ovakvu odluku suda, osumnjičeni i tužilac mogu da se žale višem sudu, koji može da odbije ili usvoji žalbu i preinači rešenje osnovnog suda. Međutim, ta žalba ne odlaže izvršenje rešenja osnovnog suda.

Važno je napomenuti da će osumnjičeni, ukoliko prekrši bilo koju od izrečenih ili produženih hitnih mera, odmah biti kažnjen zatvorom do 60 dana.

Zakon je sličan zakonu kakav već postoji u Austriji i koji je, ocenjuju u MUP-u, doneo dosta pozitivnih rezultata. U Austriji, kao i u Nemačkoj i Švedskoj, hitne mere izriče policija, kao što će biti i u Srbiji. Slične zakone imaju i susedne države – Hrvatska, Crna Gora, Albanija.

Izvor: Vebsajt Politika, Danijela Vukosavljević, 27.05.2017.
Naslov: Redakcija