Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

SUDSKI POSLOVNIK: Fotografisanje, audio i video snimanje na ročištima u cilju javnog prikazivanja snimka obavlja se po odobrenju predsednika, uz prethodno pribavljenu saglasnost predsednika veća, sudije i pisanog pristanka stranaka i učesnika snimljene radnje. Fotografisanje, audio i video snimanje u sudnici, nakon pribavljenog odobrenja, obavljaće se pod nadzorom sudije, na način koji obezbeđuje nesmetan tok suđenja i red u sudnici


Za fotografisanje, audio i video snimanje okrivljenog u sudnici nekada je u Srbiji odlučivao predsednik Vrhovnog suda, dok je danas to moguće samo pod posebnim uslovom: moraju da se usaglase sve strane u postupku, a pre svega okrivljeni.

"Članom 60 Sudskog poslovnika ("Sl. glasnik RS", br. 110/2009, 70/2011, 19/2012, 89/2013, 96/2015, 104/2015, 113/2015 - ispr., 39/2016, 56/2016 i 77/2016) propisano je da se fotografisanje i snimanje u sudnici obavlja po odobrenju predsednika suda, uz prethodno pribavljenu saglasnost predsednika veća, sudije i pisanog pristanka stranaka i učesnika snimljene radnje. Prilikom davanja odobrenja za fotografisanje i snimanje vodi se računa o interesovanju javnosti, interesu postupka, privatnosti i bezbednosti učesnika u postupku", kažu u Višem sudu u Beogradu.

Oprečna su mišljenja o tome da li treba zabraniti fotografisanje i snimanje na suđenjima. Da li prevagu slobodnom pristupu događajima za medije ima zaštita autonomije suda i zaštita prava onih kojima se sudi?

Kada je reč o postupcima za ratne zločine, snimanje i fotografisanje uređeno je odredbom člana 16-a Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine ("Sl. glasnik RS", br. 67/2003, 135/2004, 61/2005, 101/2007, 104/2009, 101/2011 - dr. zakon i 6/2015). U toj odredbi piše da snimanje glavnog pretresa u cilju javnog prikazivanja može odobriti predsednik suda po pribavljenom mišljenju stranaka. Takođe, naglašava se da snimanje mogu obavljati isključivo sredstva javnog informisanja.

Međutim, ako ove procedure nisu odobrene, a suđenje je javno, publika u sudnici ima pravo da zapisuje iskaze svedoka. Oni koji imaju dara za crtanje, atmosferu u sudnici mogu ovekovečiti i olovkom na papiru. To nije zabranjeno. U Americi, na primer, načelno je dozvoljeno i fotografisanje i video-snimanje, ali sudija ima pravo da ne dozvoli prisustvo kamere i fotoaparata kad god to nađe sa shodno. Zbog ovoga, redakcije ponekad u sudnice šalju profesionalne crtače. Ovi umetnici u formi crteža obezbeđuju ilustraciju za novine ili televizije.

Za razliku od SAD, gde je to česta praksa, naročito u medijski atraktivnim suđenjima, u Srbiji crtači u sudnicama ne postoje. To je potvrđeno i iz Višeg suda u Beogradu. Jedan od malobrojnih u našoj zemlji, koji se ovim poslom bavio je Goran Divac, karikaturista i ilustrator "Večernjih novosti". On je po zadatku išao u Specijalni sud na suđenje okrivljenima za ubistvo premijera Zorana Đinđića i crtao ih za svoj list.

"Bilo je zabranjeno fotografisanje i Manojlo Vukotić, dosetio se da pošalje karikaturistu da zabeleži atmosferu u sudnici", kaže Divac. Zbog rokova, crtač mora da bude vešt, dodaje. Radio je, kaže, i u gradskom prevozu. Dorađivao je crteže iz sudnice dok ne stigne do redakcije.

"’Snimim’ izgled okrivljenog, njegovu frizuru, garderobu, pokrete... Napravim grubu skicu i kasnije je dorađujem. Često sam morao da se dovijam jer mi je optuženi u sudnici uvek bio okrenut leđima", priča Goran Divac.

Za razliku od Srbije, u Americi mnoge medijske kuće kupuju radove crtača iz sudnica. Ovo portretisanje za crtače može biti i veoma unosan posao. To potvrđuje i priča o Kristin Kornel, iz Nju Džersija (SAD) koja je napravila karijeru radeći portrete kriminalaca i slavnih ličnosti koje su se branile na sudu. Reportažu o ovoj umetnici krajem 2015. objavio je "Vajs", a ona je, kako je izjavila za taj medij, tokom svoje četrdesetogodišnje karijere pokrila više od pet hiljada suđenja. Kornel je u sudnici skicirala i Marka Dejvida Čepmena, ubicu muzičara Džona Lenona, a jedan od njenih omiljenih modela bio je i čuveni mafijaš – Džon Goti.

SUDSKI POSLOVNIK ("Sl. glasnik RS", br. 110/2009, 70/2011, 19/2012, 89/2013, 96/2015, 104/2015, 113/2015 - ispr., 39/2016, 56/2016 i 77/2016)

Član 60

Fotografisanje, audio i video snimanje na ročištima u cilju javnog prikazivanja snimka obavlja se po odobrenju predsednika, uz prethodno pribavljenu saglasnost predsednika veća, sudije i pisanog pristanka stranaka i učesnika snimljene radnje.

Prilikom davanja odobrenja za fotografisanje i snimanje vodiće se računa o interesovanju javnosti, interesu postupka, privatnosti i bezbednosti učesnika u postupku.

Fotografisanje, audio i video snimanje u sudnici, nakon pribavljenog odobrenja, obavljaće se pod nadzorom sudije, na način koji obezbeđuje nesmetan tok suđenja i red u sudnici.

ZAKON O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU ZA RATNE ZLOČINE ("Sl. glasnik RS", br. 67/2003, 135/2004, 61/2005, 101/2007, 104/2009, 101/2011 - dr. zakon i 6/2015)

Član 16a

Snimanje glavnog pretresa u cilju javnog prikazivanja može odobriti predsednik suda po pribavljenom mišljenju stranaka.

Snimanje iz stava 1. ovog člana mogu obavljati sredstva javnog informisanja.

Ako je odobreno snimanje glavnog pretresa, veće može, iz opravdanih razloga, odlučiti da se pojedini delovi glavnog pretresa ne snimaju.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandar Bojović, 27.05.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija