SUDSKI POSLOVNIK: Fotografisanje, audio i video snimanje na ročištima u cilju javnog prikazivanja snimka obavlja se po odobrenju predsednika, uz prethodno pribavljenu saglasnost predsednika veća, sudije i pisanog pristanka stranaka i učesnika snimljene radnje. Fotografisanje, audio i video snimanje u sudnici, nakon pribavljenog odobrenja, obavljaće se pod nadzorom sudije, na način koji obezbeđuje nesmetan tok suđenja i red u sudnici

Za fotografisanje, audio i video snimanje okrivljenog u sudnici nekada je u Srbiji odlučivao predsednik Vrhovnog suda, dok je danas to moguće samo pod posebnim uslovom: moraju da se usaglase sve strane u postupku, a pre svega okrivljeni.

"Članom 60 Sudskog poslovnika ("Sl. glasnik RS", br. 110/2009, 70/2011, 19/2012, 89/2013, 96/2015, 104/2015, 113/2015 - ispr., 39/2016, 56/2016 i 77/2016) propisano je da se fotografisanje i snimanje u sudnici obavlja po odobrenju predsednika suda, uz prethodno pribavljenu saglasnost predsednika veća, sudije i pisanog pristanka stranaka i učesnika snimljene radnje. Prilikom davanja odobrenja za fotografisanje i snimanje vodi se računa o interesovanju javnosti, interesu postupka, privatnosti i bezbednosti učesnika u postupku", kažu u Višem sudu u Beogradu.

Oprečna su mišljenja o tome da li treba zabraniti fotografisanje i snimanje na suđenjima. Da li prevagu slobodnom pristupu događajima za medije ima zaštita autonomije suda i zaštita prava onih kojima se sudi?

Kada je reč o postupcima za ratne zločine, snimanje i fotografisanje uređeno je odredbom člana 16-a Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine ("Sl. glasnik RS", br. 67/2003, 135/2004, 61/2005, 101/2007, 104/2009, 101/2011 - dr. zakon i 6/2015). U toj odredbi piše da snimanje glavnog pretresa u cilju javnog prikazivanja može odobriti predsednik suda po pribavljenom mišljenju stranaka. Takođe, naglašava se da snimanje mogu obavljati isključivo sredstva javnog informisanja.

Međutim, ako ove procedure nisu odobrene, a suđenje je javno, publika u sudnici ima pravo da zapisuje iskaze svedoka. Oni koji imaju dara za crtanje, atmosferu u sudnici mogu ovekovečiti i olovkom na papiru. To nije zabranjeno. U Americi, na primer, načelno je dozvoljeno i fotografisanje i video-snimanje, ali sudija ima pravo da ne dozvoli prisustvo kamere i fotoaparata kad god to nađe sa shodno. Zbog ovoga, redakcije ponekad u sudnice šalju profesionalne crtače. Ovi umetnici u formi crteža obezbeđuju ilustraciju za novine ili televizije.

Za razliku od SAD, gde je to česta praksa, naročito u medijski atraktivnim suđenjima, u Srbiji crtači u sudnicama ne postoje. To je potvrđeno i iz Višeg suda u Beogradu. Jedan od malobrojnih u našoj zemlji, koji se ovim poslom bavio je Goran Divac, karikaturista i ilustrator "Večernjih novosti". On je po zadatku išao u Specijalni sud na suđenje okrivljenima za ubistvo premijera Zorana Đinđića i crtao ih za svoj list.

"Bilo je zabranjeno fotografisanje i Manojlo Vukotić, dosetio se da pošalje karikaturistu da zabeleži atmosferu u sudnici", kaže Divac. Zbog rokova, crtač mora da bude vešt, dodaje. Radio je, kaže, i u gradskom prevozu. Dorađivao je crteže iz sudnice dok ne stigne do redakcije.

"’Snimim’ izgled okrivljenog, njegovu frizuru, garderobu, pokrete... Napravim grubu skicu i kasnije je dorađujem. Često sam morao da se dovijam jer mi je optuženi u sudnici uvek bio okrenut leđima", priča Goran Divac.

Za razliku od Srbije, u Americi mnoge medijske kuće kupuju radove crtača iz sudnica. Ovo portretisanje za crtače može biti i veoma unosan posao. To potvrđuje i priča o Kristin Kornel, iz Nju Džersija (SAD) koja je napravila karijeru radeći portrete kriminalaca i slavnih ličnosti koje su se branile na sudu. Reportažu o ovoj umetnici krajem 2015. objavio je "Vajs", a ona je, kako je izjavila za taj medij, tokom svoje četrdesetogodišnje karijere pokrila više od pet hiljada suđenja. Kornel je u sudnici skicirala i Marka Dejvida Čepmena, ubicu muzičara Džona Lenona, a jedan od njenih omiljenih modela bio je i čuveni mafijaš – Džon Goti.