Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Kada je račun preduzeća, institucije ili ustanove u blokadi ili kada na njemu nema novčanih sredstava, Zakon daje mogućnost naplate potraživanja popisom, procenom i prodajom svih njihovih pokretnih stvari radi namirenja izvršnih poverilaca, bez obzira da li su poverioci fizička ili pravna lica. Pokretne stvari u svojini ili u državini izvršnog dužnika, čak i kada su u pitanju državne ustanove, kao što su škole, bolnice, sudovi, mogu da budu predmet popisa i procene, osim pokretnih stvari koje se nalaze u vojnim ustanovama


Državne institucije i javna preduzeća više nisu privilegovane kad je reč o izvršavanju obaveza i plaćanju dugova, troškova i zaostalih zarada, jer sada i njima izvršitelji "kucaju na vrata", popisuju i prodaju pokretnu imovinu radi namirenja potraživanja.

Pažnju javnosti privukli su nedavni slučajevi kada su izvrištelji u Nišu popisivali kompjutere u sudu i vozila u Hitnoj pomoći zbog neplaćenih sudskih troškova strankama, odnosno neislaćenih poreza i doprinosa.

"To nije zakonska novina, već dokaz da sistem izvršenja konačno radi", kaže predsednica Komore izvršitelja Aleksandra Trešnjev.

Zaplena novčanih sredstava sa računa preduzeća vršena je i od Železnica Srbije, Kongrapa, Partizanskog puta i drugih, a jednoj od pomenutih firmi preti popis pokretnih stvari, jer joj je račun u blokadi, a ima nenamirena potraživanja.

Takva, zakonom propisana mogućnost, postoji više godina unazad, ali, dok su izvršenja sprovodili samo sudovi, do 2012. godine, oni nisu koristili taj način naplate duga od javnih insitucija, dok se nisu uključili i profesionalni izvršitelji.

Naime, kada je račun preduzeća, institucije ili ustanove u blokadi ili kada na njemu nema novčanih sredstava, Zakon o izvršenju i obezbeđenju("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 99/2011 - dr. zakon, 109/2013 - odluka US, 55/2014 i 139/2014) daje mogućnost naplate potraživanja popisom, procenom i prodajom svih njihovih pokretnih stvari radi namirenja izvršnih poverilaca, bez obzira da li su poverioci fizička ili pravna lica.

Od ovoga su Zakonom izuzete samo taksativno navede stvari - a to su pokretne stvari koje služe za odbranu i bezbednost države, rekao je izvršitelj iz Beograda Nemanja Protić.

"Pokretne stvari u svojini ili u državini izvršnog dužnika, čak i kada su u pitanju državne ustanove, kao što su škole, bolnice, sudovi, mogu da budu predmet popisa i procene, osim pokretnih stvari koje se nalaze u vojnim ustanovama", ukazao je Protić.

To se upravo i desilo u Nišu.

Protić kaže da, iako Zakon propisuje tu mogućnost, ranije, kada su samo sudovi sprovodili izvršenja, sudovi nisu pribegavali takvim metodama izvršenja.

Za predsednicu Komore izvršitelja, ovi primeri su dokaz da sistem funkcioniše.

Prema njenim rečima, izvršni dužnik u toj procesnoj poziciji i njegova imovina i do sada je mogla da bude predmet zaplene i namirenja, ali se u praksi to nije dešavalo.

"To je ono zbog čega se stvara pogrešna predstava da je u pitanju novina i novo ovlašćenje. To nije novost, već dokaz da sistem izvršenja konačno radi", naglasila je Trešnjev.

Inače, od trenutka popisa stvari do prodaje Zakon je predvideo rok između 15 do 30 dana u kojem dužnik može dobovoljno da izvrši svoju obavezu.

"Zaključak o prodaji pokretnih stvari mora biti istaknut i na oglasnoj tabli i na internet stranici suda u tom roku da bi se potencijalni kupci upoznali sa svojstvom tih stvari i eventulano prijavili na aukciju, odnosno javnu prodaju. U tom periodu se i dužniku daje, praktično rok za dobrovoljno izvrši svoju obavezu", ukazuje Protić.

Izvršitelj je naveo da u svojoj dosadašnjoj praksi nije sprovodio izvršenja popisom stvari, jer je, kako je naveo, pribegavao sprovođenju izvršenja zaplenom novčanih sredstava sa računa izvršnih dužnika, među kojima je bilo škola, vojnih ustanova, preduzeća i sudova.

"Postoji veliki broj takvih primera i dosta nerešenih slučeva. U pitanju su mahom neisplaćene zarade, troškovi advokata, veštaka, i službenih lica koja su obavljala neku vrstu poslova za sudove ili ostale državne institucije, a koji zbog manjka sredstava u budžetu ili sredstava na računu nisu izvršili svoje obaveze", naveo je Proptić.

Kada su u pitanju neisplaćene zarade, radnici mogu svoja potraživanja iz radnih odnosa da naplate angažovanjem izvršitelja, a od jula 2014. godine izvršni postupak se pokreće na osnovu obračuna zarade.

Izvršitelj u praksi, u kratkom roku pronalazi imovinu poslodavca koju moze činiti oprema, mašine, vozni park, zalihe ili potraživanja koje poslodavac ima prema svom dužniku i te imovine naplaćuje potraživanje zaposlenog.

Izvršitelj za svoju uslugu naplaćuje naknadu po propisanoj tarifi u skladu sa Pravilnikom o tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad izvršitelja ("Sl. glasnik RS", br. 50/2012 i 4/2016).

Od izvršenja su izuzeti:

  • odeća, obuća, posteljina, posuđe, krevet, šporet, frižider i peć za grejanje
  • hrana i ogrev za tri meseca
  • gotovina do mesečnog iznosa plate koji je po Zakonu izuzet od izvršenja
  • ordenje, medalje, ratne spomenice, lična pisma, rukopisi, porodične fotografije
  • invalidska pomagala
  • kućni ljubimac
  • objekti, oružje i oprema namenjeni odbrani i bezbednosti države
  • oranice zemljoradnika do 10 ari

Od plenidbe su izuzeta i primanja po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete zbog oštećenja zdravlja ili gubitka radne sposobnosti, kao i zbog izgubljenog izdržavanja. Kako kaže Neda Petrović, saradnik za odnose s javnošću Komore izvršitelja, tu su i invalidnine, socijalna pomoć, primanja po osnovu privremene nezaposlenosti, dečji dodaci i stipendije.

Izvor: Vebsajt Tanjug, Srbija Danas, Novosti, 27.05.2016.
Naslov: Redakcija