Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O CENTRALNOJ EVIDENCIJI STVARNIH VLASNIKA: Od januara 2019. godine registar lica koji su vlasnici najmanje 25 odsto preduzeća, sa ciljem sprečavanja pranja novca. Za propuštanje ove obaveze zaprećena je kazna od 500.000 do dva miliona dinara


Iza svake firme, zadruge, stranih predstavništava, fondacija, zadužbina i ustanova mora da stoji ime. Tako makar predviđa Predlog zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Registar ljudi koji su pravi vlasnici najmanje 25 odsto preduzeća formiraće se do kraja januara 2019. godine. Cilj upisa građana koji zaista stoje iza kompanija je sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.

Vlada Republike Srbije nedavno je utvrdila Predlog zakona. Kada stupi na snagu, a to će biti osam dana po usvajanju, firme će imati rok od 30 dana da odrede ko im je stvarni vlasnik. Podatke će poslati Agenciji za privredne registre, koja je dužna da registar ustanovi do kraja januara sledeće godine. Prema podacima APR iz marta 2018. godine, obavezu upisa će imati 172.000 registrovanih subjekata. Među njima je i 28.168 preduzeća kojima su vlasnici ili suvlasnici strana pravna lica i pojedinci.

Kako stvari sada stoje, registar stvarnih vlasnika ipak neće biti otvoren za sve radoznale poglede.

- Informacije o stvarnim vlasnicima moraju biti dostupne nadležnim organima i finansijsko-obaveštajnim službama bez ikakvog ograničenja i bez upozorenja pravnog lica - stoji u obrazloženju Predloga zakona. - Moraju biti dostupne obveznicima (banke, finansijske institucije, advokati, javni beležnici, revizori, knjigovođe) u okviru dubinske analize, kao i svim osobama ili organizacijama koje mogu dokazati pravni interes. Mora im se omogućiti pristup informacijama o stvarnim vlasnicima, koje obuhvataju, najmanje, podatke o imenu, mesecu i godini rođenja, nacionalnosti, zemlji boravišta stvarnog vlasnika i procentu njegovog vlasničkog udela.

Osnovni cilj zakona je unapređenje postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Postojeći mehanizam razmene podataka, kažu nadležni, pokazao se u praksi nedovoljno efikasnim. Trenutno su najveći problemi brzina pribavljanja podataka i njihova verodostojnost.

Kazna od 500.000 do dva miliona dinara preti registrovanoj firmi ako ne izvrši evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u Centralnoj evidenciji u propisanom roku, kao i firmi koja nema i ne čuva odgovarajuće tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih je evidentirao stvarnog vlasnika. U neažurnoj firmi će se kazniti i odgovorno lice, i to iznosom od 50.000 do 150.000 dinara.

Izvor: Vebsajt Novosti, S. Bulatović, 28.04.2018.
Naslov: Redakcija