Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

FISKALNI SAVET: Smanjiti poreze privredi


Smanjenje poreza privredi čije bi efekte osetili radnici u privatnom sektoru, član Fiskalnog saveta Srbije, Nikola Altiparmakov, vidi kao jednu od mera za smanjenje velike migracije radnika iz Srbije i regiona u Zapadnu Evropu.

"Ako se smanje porezi i doprinosi na zarade, jedna od opcija je da se to prelije na povećanje neto zarada, ali postoji i opcija da se to prelije na povećanje investicija i zapošljavanje novih radnika, čime pomažete nezaposlenima, tako da bi na kraju dana, radnici i nezaposleni bili na dobitku", rekao je Altiparmakov po završetku tradicionalnog sastanka Srpske asocijacije menadžera i Fiskalnog saveta.

Na pitanje ima li prostora za smanjenje poreza u ovoj godini, odgovara da aktuelni fiskalni trendovi ukazuju na suficit za koji su velike šanse da se održi do kraja godine.

"To znači da će postojati neki fiskalni prostor, i onda ostaje društveno i političko pitanje kako ćete to da rasporedite. Ako povećate plate i penzije maksimalno koliko vam budžetski prostor dozvoljava, onda nećete imati velikog prostora za smanjenje poreza, tako da je to bio slučaj ove godine", kaže Altiparmakov.

Preporuka Fiskalnog saveta je, kako podseća, da plate i penzije treba da rastu u skladu sa privrednim rastom.

Za privrednike su, prema njegovim rečima, daleko važnija pitanja mogućnost za smanjenje poreza, za efikasniju naplatu poreza, borba protiv sive ekonomije, nego povećanje plata i penzija.

"Kada imate smanjenje poreza, na taj način takođe stimulišete tražnju. Taj porez negde će se u privredi preliti u investicije, a negde će se u privatnom sektoru kod građana preliti u potrošnju, ali u potrošnju onih građana koji rade u privatnom delu privrede, a ne u javnom sektoru", dodaje on.

Komentarišući nivo javnog duga Srbije, član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković je istakao da je dobro što imamo opadajuću putanju, napominjući da je javni dug sada negde oko 60 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP), a da Fiskalni savet smatra da bi trebalo da bude niži, negde oko nivoa od 50 odsto.

"Što se toga tiče, Mastriht nije najbolji kriterijum za nas", kaže Vučković i objašnjava da je mera iz ovog sporazuma o ograničavanju javnog duga na 60 odsto BDP-a pravljena za razvijenije ekonomije država članica EU za kojima Srbija i druge zemlje regiona zaostaju, zbog čega "mi treba da imamo nešto stroža pravila".

"Dobro je što imamo opadajuću putanju tog duga, ali trebaće još nekoliko godina da se on spusti na ovu pristojniju i prihvatljiviju granicu", poručuje on.

Dodaje i da je Srbija još uvek zemlja koja zavisi od novog zaduživanja kako bismo vratili stare dugove.

"To ne treba da zvuči poražavajuće jer je to jednostavno činjenica i ono što se radi jeste da se svake godine sve manje zadužujemo za sve manji iznos duga", naveo je Vučković.

Upitan o aktuelnom kursu dinara, ocenio je da bi "za Srbiju najprirodnije bilo da kurs svake godine raste za dinar dva a ne da pada za dinar dva, jer ono što ekonomska teorija i praksa kaže jeste da nije dobro da imamo jačanje valute u periodu veće inflacije nego u okruženju".

"Dakle, da umesto ovog blagog jačanja imamo slabljenje dinara. Mere Narodne banke Srbije idu u tom smeru, s obzirom na to da svako smanjenje referentne kamatne stope čini dinar manje atraktivnim, što bi moglo da doprinese preokretanju ovih tokova i kretanju kursa u drugom smeru", zaključio je on.

Izvor: Vebsajt RTV, 27.04.2018.