POLITIKA URAVNOTEŽAVANJA DRŽAVNOG BUDŽETA

Ti predlozi su već dobili podršku MMF i globalne finansijske zajednice i mi ćemo osigurati da se oni ostvare. Na tom putu biće teških odluka, ocenio je premijer i istakao da će morati da se smanje veće plate u javnom sektoru i uvedu platni razredi kako bismo obezbedili da isti posao bude jednako plaćen.

Kada je reč o procesu privatizacije, u onim kompanijama koje ostanu u potpunom ili delimičnom vlasništvu države, menadžment će biti profesionalizovan, a izveštavanje i transparentnost će biti usklađeni sa najboljom međunarodnom praksom, najavljuje premijer.

• "Cilj nam je da kroz ove mere smanjimo budžetski deficit na tri odsto do 2017. godine, što bi svrstalo Srbiju među najbolje primere u svetu", kaže on.

Međutim, prema njegovim rečima, fiskalna stabilizacija je samo jedan deo rešenja, zemlji je potreban i rast, a radi poboljšanja investicionih uslova u proceduri je čak izmena 21 zakona.

Naše reforme će, kako piše Vučić, uključivati:

1. nov, fleksibilniji zakon o radu,
2. jedan "šalter" za administrativne dozvole koje su se ranije teško dobijale i
3. izmenjeni zakon o stečaju da bismo finansijskom sektoru osigurali izvesnost potrebnu prilikom odobravanja kredita.

Srbija će, prema njegovim rečima, zaista biti "otvorena za biznis" u naredne četiri godine.

Pobeda nad korupcijom je ključna ako želimo da privučemo strane investicije neophodne za izgradnju bolje budućnosti za Srbiju, rekao je Vučić i izrazio nadu da takav njegov stav o korupciji neće biti doveden u pitanje.

"Niko nije nedodirljiv i svi su jednaki pred zakonom. Niko nikad neće moći da se obogati o trošku države i građana i mi već pokrećemo inicijative da osiguramo da tako i bude", poručio je on.

"Do 2020. godine nameravamo da završimo pregovore sa EU. Neki kažu da je to optimistički, ali mi znamo da Srbija to može", smatra on.

Četvrtina poslanika Skupštine Srbije smatra da je izvršna vlast najveća prepreka za ostvarivanje kontrolne uloge parlamenta, pokazuju rezultati istraživanja "Kako Parlament kontroliše izvršnu vlast".

Prema rezultatima istraživanja koje je sprovela inicijativa Otvoreni parlament, isti procenat poslanika smatra da bi za bolje obavljanje nadzorne funkcije trebalo ojačati ulogu Skupštine Srbije kao i položaj poslanika.

Iako poslanici kao najefikasnije mehanizme u radu Skupštine za kontrolu izvršne vlasti izdvajaju rad na odborima i poslanička pitanja, više od polovine ispitanih poslanika koji postavljaju pitanja predstavnicima izvršne vlasti nisu zadovoljni odgovorima Vlade, ali se svi slažu da su javna slušanja korisna u ostvarivanju kontrolne uloge parlamenta.

U istraživanju koje je sprovedeno od oktobra do decembra 2013. godine anketirano je 150 poslanika.