PRAVILNIK O DEKLARISANJU, OZNAČAVANJU I REKLAMIRANJU HRANE: Navođenje zemlje porekla robe postoji kod devet grupa namirnica

Sve više kupaca u Srbiji čita deklaracije na proizvodima, a odakle potiče roba podatak je koji im je, čini se, sve više važan.

Jedna građanka je tako ovih dana kupila suncokretovo ulje na čijoj deklaraciji je navedena samo zemlja porekla, ali ne i proizvođač. Kako je objasnila, ona sumnja da je to uvozno ulje lošijeg kvaliteta, pa da se zbog toga na etiketi navodi nepotpun podatak. Da li je na svakom proizvodu obavezan naziv proizvođača ili je dovoljno samo navesti zemlju porekla?

– Propisi nalažu da je obavezno navođenje zemlje porekla za maslinovo ulje, ali ne i za ostala biljna ulja, pa tako ni suncokretovo - navodi se u odgovoru poljoprivredne inspekcije.

Više zakona i pravilnika regulišu ovu oblast, a Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane ("Sl. glasnik RS", br. 19/2017, 16/2018 i 17/2020) propisuje koje vrste hrane moraju na deklaraciji obavezno da imaju i naznačenu zemlju porekla. Kako se može videti, taj podatak koji je koristan za potrošače obavezan je za svega devet grupa proizvoda. To je obaveza proizvođača i uvoznika svinjskog mesa (sveže, rashlađeno ili zamrznuto…), ovčijeg i kozjeg mesa, živine i govedine i ostalih proizvoda od te vrste mesa. Zemlju porekla obavezno je navesti na: medu, voću i povrću (sveže, sušeno i zamrznuto), ribi i ribljim proizvodima, kao i maslinovom ulju. Isto važi i za jaja i određene proizvode od jaja.

Pored toga taj podatak se navodi i kada su informacije na deklaraciji takvi da sadrže neku geografsku odrednicu koja može da ukaže (ili asocira) na neku zemlju koja nije zemlja porekla. To je obavezno kako bi se sprečilo da potrošač bude doveden u zabludu.

Dakle, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, za proizvode iz uvoza, prema Zakonu o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 52/2019), obavezan podatak na deklaraciji jeste naziv uvoznika i zemlja proizvodnje, a prema Pravilniku o deklarisanju, koji je donet na osnovu krovnog zakona koji definiše bezbednost hrane, uključujući i deklarisanje, navodi se obavezno naziv i adresa firme pod čijim se nazivom, to jest poslovnim imenom hrana stavlja u promet, osim za proizvode koje smo naveli i kod kojih je obavezno isticanje zemlje porekla.

Kako je objašnjeno, u vodiču za primenu ovog Pravilnika pojašnjeno je navođenje zemlje porekla i zemlje i mesta porekla hrane. Interesantno je to da se pod zemljom porekla podrazumeva zemlja u kojoj je "hrana pretrpela poslednje značajne promene" ili ona gde je rađen viši stepen prerade (recimo, termička obrada). Ipak pod značajnim promenama ne podrazumevaju se postupci poput rasecanja, narezivanja, otkoštavanja, usitnjavanja, mlevenja, seckanja, čišćenja…

– Podsećamo da nadležne inspekcije rade stalne kontrole i da svi proizvodi koji se nalaze u prometu na tržištu Srbije moraju da budu zdravstveno ispravni i bezbedni za ljudsku ishranu – naglašavaju u sektoru poljoprivredne inspekcije.

Izvor: Vebsajt Politika, J. Antelj, I. Albunović, 16.03.2020.
Naslov: Redakcija