Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PORESKA UPRAVA: Na portal "Poreski alarm" stigle ukupno 5.922 prijave. Osim neizdavanja fiskalnog isečka građani su prijavljivali i izdavanje lažnih i neodgovarajućih računa, kao i nepravilnosti vezane za neprijavljene radnike, odnosno "rad na crno"


Većina građana Srbije podržava borbu protiv sive ekonomije, ali smatraju da je to isključivo posao države i ne vide svoju ulogu u svemu tome.

Za godinu i po dana koliko postoji "Poreski alarm", internet adresa na kojoj građani mogu anonimno da prijave poreske nepravilnosti, stigle su 5.922 prijave i to najviše zbog neizdavanja fiskalnih računa i "rada na crno".

Veći broj prijava građana stiže na tradicionalan način putem pošte i telefonom.

Ivan Paligorić iz Poreske uprave kaže da je do sada inspekcija obradila 45,5 odsto predmeta i napominje da građani mogu da se informišu da li je inspekcija postupala po njihovoj prijavi, ali da ne mogu da dobiju povratnu informaciju o rezultatima kontrole.

Istraživanje koje je sprovela Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pokazala su da građani nedovoljno prepoznaju svoju ulogu u suzbijanju sive ekonomije, nisu spremni da prijavljuju slučajeve sive ekonomije na koje nailaze.

Ivan Radak iz NALED -a kaže da bi bilo efikasnije da građani koji prijave nepravilnosti preko poreskog alarma, dobiju povratnu informaciju šta je po njihovoj prijavi urađeno i kako su postupili nadležni organi.

"Verujemo da bi ih to dodatno ohrabrilo da prijavljuju nepravilnosti i taj naš predlog je uvršten u Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije koji ima 68 mera", rekao je Radak.

Pojašnjava da Nacionalni program, osim motivisanja građana da učestvuju u suzbijanju sive ekonomije, sadrži i mere unapređenje sistema otkrivanja i sankcionisanja sive ekonomije.

To podrazumeva, kako kaže, unapređenje rada inspekcijskih organa i njihovo povezivanje sa policijom, tužilaštvom, sudovima, Uprave carina, ali imaju i podsticajnu stranu za privredu kao što je smanjenje parafiskalnih nameta.

"To je čitav set konkretnih mera, kojim očekujemo da u narednih pet godina vratimo u legalne tokove oko milijardu evra, da sivu ekonomiju smanjimo sa 30,1 odsto BDP, koliko se procenjuje da je sada, na nivo od 26,7 odsto BDP", kaže Radak.

Pojašnjava da je to nivo na kome je siva ekonomija bila u zemljama Centralne i Istočne Evrope u trenutku kada su oni ulazili u EU.

U Srbiji i dalje postoji niz delatnosti u kojima se prometuje u gotovini i koje su izostavljene iz obaveze fiskalizacije - advokati, taksisti.

"Advokati i taksisti, mogu i treba da budu fiskalizovani. Trenutno je samo 40 odsto privrede fiskalizovan, što smatramo nedopustivo malim procentom", naglašava Radak.

Istraživanja su pokazala da čak 94 odsto građana Srbije podržava suzbijanje sive ekonomije, a 60 odsto smatra da je država odlučna u tom poslu, međutim ne prepoznaju svoju ulogu u tome.

Čak 67 odsto građana ne bi prijavilo poslodavca koji ih drži na crno, 80 odsto građana ne bi prijavilo trgovinu ili ugostiteljski objekat da ne dobiju fiskalni račun i smatraju da je to posao države da suzbija sivu ekonomiju.

U NALED-u kažu da se zanemaruje činjenica da je to novac koji odlazi u budžet i vraća se ponovo građanima kroz kvalitetnije zdravstvo, obrazovanje, bolje puteve.

Borba protiv sive ekonomije prioritet je Vlade Republike Srbije u ovoj i narednoj godini, a u tom poslu neophodna im je i pomoć građana.

Izvor: Vebsajt Novosti, 28.03.2017.
Naslov: Redakcija