Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Penali za prevremeno penzionisanje ostaju trajni


Radnicima koji su zbog propasti firmi morali mimo svoje volje da odu u prevremenu starosnu penziju i danas zbog toga dobijaju umanjenu penziju, penali ostaju do daljnjeg. Svima njima će i ubuduće za svaki mesec nedostatka staža ili godina života biti obračunato umanjenje od 0,34 odsto na penziju.

Milan Racković, bivši radnik "Cera" iz Čačka, kaže da danas zbog prevremene penzije, u koju je morao s 53 godine, prima penziju od 25.000 dinara. A pri tome je radio 33 godine i bio u punoj snazi da nastavi da radi, ali poslodavci traže mlađe, kaže on. Zato mu je jedina nada ukidanje penala posle 65. godine starosti, kako mu ne bi do kraja života godišnje uzimali do 20,4 odsto od ionako male penzije.

- Predlagali smo nadležnima, ukoliko već ne mogu svima da ukinu penale da se napravi neki presek stanja i da oni koji imaju penziju do 25.000-30.000 dinara budu izuzeti iz ovog zakona. Ali, nikada nismo dobili odgovor - kaže Racković. I Savez samostalnih sindikata Srbije i Socijalno-ekonomski savet pokrenuli su prošle godine akciju za ukidanje trajnih penala, ali vlada ovaj predlog nije odobrila.

Upitani da li ima nagoveštaja da trajni penali pređu u privremene za sve koji moraju u penziju, iako im se ne ide, u Ministarstvu rada odgovaraju da se to pitanje stalno razmatra, imajući u vidu posledice koje bi eventualne izmene u načinu ostvarivanja ovog prava imale na politiku destimulisanja ranijeg penzionisanja, uvećanje broja korisnika penzija i finansijsku održivost penzijskog i invalidskog osiguranja.

Napominju, da ukoliko ne bi postojala mogućnost ostvarivanja prava na prevremenu starosnu penziju, osiguranici, kakav je slučaj s radnicima iz Čačka, ne bi mogli da ostvare bilo kakvo pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja pre nego steknu uslove za starosnu penziju.

Trajno smanjenje visine penzije, penali ili prevremeno penzionisanje, uvedeni su zato što u proseku radnik, koji ode u prevremenu starosnu penziju, duže prima penziju (što znači da će primiti veći broj penzija i ukupno više novca) u odnosu na osiguranike koji odu u starosnu penziju nakon što navrše opštu starosnu granicu, a pritom su imali istu dužinu staža i visinu zarada i doprinosa tokom osiguranja. To je praksa i u velikom broju evropskih država. Na taj način se visina penzije dovodi u vezu sa dužinom staža, uplaćenim doprinosima i očekivanom dužinom njenog korišćenja.

Pored toga, time se osiguranicima obezbeđuje izbor između višeg iznosa penzije, ukoliko kasnije odu u penziju, s jedne strane, odnosno dužeg perioda primanja penzije, u slučaju ostvarivanja prava na prevremenu starosnu penziju, u zavisnosti od ličnog izbora.

Na pitanje da li je MMF tokom prethodnog aranžmana "presudio" na štetu radnika, u resornom ministarstvu kažu da je uobičajena praksa da se tokom trajanja aranžmana sa MMF-om obavljaju konsultacije kada se donose propisi kojima se utiče na javne prihode i rashode.

Međutim, tvrde, politiku i konkretne mere u ovoj oblasti, kao i u drugim oblastima utvrđuje vlada. Tako da je stav vlade odlučujući za sve izmene koje se Narodnoj skupštini predlažu na usvajanje, kako u penzijskom i invalidskom osiguranju, tako i u drugim oblastima. Treba imati u vidu da se problemi u drugim oblastima, primera radi na tržištu rada, ne mogu rešavati podsticanjem ubrzanog penzionisanja, što je u prošlosti za posledicu imalo veliki broj korisnika penzije, koji su u radnom dobu, a time je i penzijski sistem doveden na ivicu kolapsa, objašnjavaju u Ministarstvu rada.

Oni podsećaju da je određena korekcija u vezi sa ostvarivanjem ovog prava izvršena izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014 i 73/2018) od septembra prošle godine, posle čega se osiguranicima, kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem i koji imaju pravo na snižavanje starosne granice (beneficirani staž), visina prevremene starosne penzije određuje tako što se umanjenje obračunava za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju u odnosu na starosnu granicu utvrđenu snižavanjem.

Dakle, time je, prilikom utvrđivanja visine prevremene starosne penzije uzeto u obzir snižavanje starosne granice na koje ova kategorija korisnika ima pravo. To znači da se, na primer, osiguraniku muškarcu, koji ima pravo na sniženje starosne granice za dve godine, visina starosne penzije trajno umanjuje 0,34 odsto za svaki mesec koji nedostaje do navršene 63 godine života (a ne do 65 godina kako je bilo ranije). U tom kontekstu je Fond PIO, po službenoj dužnosti, već odredio novi, viši iznos penzije za postojeće korisnike prevremene starosne penzije na koje se ova izmena odnosi, zaključuju u Ministarstvu rada.

Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 26.01.2019.
Naslov: Redakcija