Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Primena Zakona na teritoriji Kosova i Metohije urediće se po prestanku funkcionisanja međunarodne uprave uspostavljene u skladu sa Rezolucijom 1244


Restitucija u centralnoj Srbiji polako se primiče kraju, a u južnoj srpskoj pokrajini povraćaj oduzete imovine nije ni počeo. U Agenciji za restituciju čeka blizu 1.000 zahteva koje su građani, uglavnom srpske nacionalnosti, podneli za povraćaj nekretnina.

Kako objašnjavaju u Agenciji, prema aktuelnom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US) njegova primena na teritoriji KiM urediće se po prestanku funkcionisanja međunarodne uprave uspostavljene u skladu sa Rezolucijom 1244. Dotle, oduzete šume, njive i objekte po Prištini, Prizrenu, Peći, Uroševcu, koristi onaj na čijoj strani je pravo jačeg, budući da ni privremene institucije u Prištini nisu donele nijedan propis kojim bi ovo pitanje bilo regulisano.

- Na KiM je oduzeto mnogo više imovine nego što je podneto zahteva za povraćaj - kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju. - Mnogi stari vlasnici su odustali na samom početku delom zbog zakonskih ograničenja, a delom zbog otežanog, skoro nemogućeg pribavljanja dokumentacije. Dokaze je bilo veoma teško prikupiti jer je imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata uzurpirana i preprodavana.

Nešto bolje stoji stvar sa vraćanjem crkvene imovine, koje je formalno okončano još 2007. i 2008. Crkvi je, kažu u Agenciji, vraćeno 4.428 hektara, 59 ari 48 kvadratnih metara zemljišta i 989 kvadrata objekata. Tadašnja Direkcija za restituciju vratila je nekretnine mahom manastirima i crkvama Eparhije raško-prizrenske. Manastiru Pećka patrijaršija, koji je u sastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, vraćeno je 846 hektara i 32 kvadratna metra zemljišta.

Pravo svojine vraćeno je i manastirima Gračanica (oko 100 hektara), Devič (nešto više od 3.081 hektar), Draganac (oko 207 hektara), Visoki Dečani (743 hektara), Sveti Vrači Kozma i Damjan-Zočište, Prizrenskoj bogosloviji, crkvama u Prištini, Prizrenu i Podujevu.

- Sve ove odluke donete su pre jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i pravno su važeće, iako u praksi teško ostvarive - kaže Antić.

To najbolje pokazuje primer manastira Dečani, kome je još u vreme SRJ, 1997. godine, vraćeno 27 hektara zemlje. Mada je kosovski vrhovni sud još 2013. doneo odluku da ta zemlja pripada manastiru, lokalne vlasti godinama su odbijale da to upišu u katastarske knjige. Zbog ove zemlje čak su organizovani i albanski protesti. Ovaj deo imovine nadomak Dečana manastir ni danas ne može da koristi.

Prema katastarskim podacima, država, SPC i građani srpske nacionalnosti imaju papire da su vlasnici oko 52 odsto teritorije KiM. Veći deo ove dokumentacije prenet je 1999. u centralnu Srbiju i na osnovu tih katastarskih knjiga urađen je digitalni katastarski plan.

Srbija poseduje ne samo elektronsku bazu podataka o vlasnicima zemljišta na Kosmetu, već i originalnu dokumentaciju, dok su Unmiku predate kopije. Rezolucija 1244 kaže da nepokretnom imovinom može da upravlja samo Unmik, ali bez prava raspolaganja. Privremene institucije u Prištini formirale su u međuvremenu svoj katastar, za koji Beograd tvrdi da je baziran na falsifikatima. Priština, inače, već godinama vrši pritisak da im Srbija preda katastarsku dokumentaciju.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 26.01.2018.
Naslov: Redakcija