Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

KRIVIČNI ZAKONIK: Sud će osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne uslovno otpustiti, ako se u toku njenog izdržavanja popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito ako do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo


Ako osuđenik u Sjedinjenim Američkim Državama dobije kaznu od šest godina zatvora, advokat će mu reći: "Odleži uz dobro vladanje četiri godine (dve trećine kazne), a nakon toga ćemo tražiti uslovni otpust i bićeš na slobodi". U Srbiji branilac svom klijentu ovo ne može da obeća. U poređenju sa evropskim zemljama (pa i bivšom SFRJ) procenat uslovno otpuštenih u našoj zemlji znatno je niži. Prema raspoloživim podacima, u zapadnim evropskim državama i do 70 odsto zatvorenika izlazi ranije na slobodu, a u Srbiji oko 20 odsto. Stručnjaci smatraju da nam ovo može biti jedna od prepreka pri ulasku u EU i da moramo povećati taj procenat.

Advokat Vojin Biljić, specijalista evropskog prava, kaže da su uzroci – pravna nesigurnost i neizvesnost koja, prema njegovom mišljenju, vlada u srpskom pravosuđu.

"Kada je reč o krivičnim, a i parničnim predmetima, sudska praksa u našoj zemlji je takva da postoji potpuna pravna nepredvidivost u bilo čemu. Nisu usaglašeni ni stavovi same sudske prakse. Isti sudovi ponekad donose kontradiktorne odluke", navodi Biljić.

Uslovni otpust u mnogim zemljama stekao je popularnost kao sredstvo koje motiviše osuđenika na dobro ponašanje. Biljić dodaje da osuđenika ni u jednoj zemlji ne puštaju na uslovnu slobodu po automatizmu.

"Uvek neko donosi odluku. Problem kod nas je u tome što sudsko veće često nema usaglašene stavove", dodaje on.

Pre nešto više od pet godina u Srbiji su zakonom ublaženi uslovi da osuđenik bude pušten na slobodu pre isteka kazne i nakon toga se procenat uslovno puštenih povećao. Međutim, pravnici smatraju da se uslovni otpust u Srbiji i dalje ne primenjuje dovoljno.

U Ministarstvu pravde kažu da radna grupa ministarstva za izmenu Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016), koja je u stalnom zasedanju i radi na izmenama i dopunama tog akta, trenutno ne razmatra promenu članova koji se odnose na uslovni otpust. Dodaju da je taj akt u Krivičnom zakoniku regulisan članovima 46 i 47.

"Propisano je, pored ostalog, da će sud osuđenog koji je izdržao dve trećine uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne ako se u toku njenog izdržavanja popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito ako do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo", navode u Ministarstvu.

Pri oceni da li će osuđenik biti uslovno otpušten uzima se u obzir vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo. Krivični zakonik propisuje i da se ne može uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

Pravo na uslovnu slobodu imaju i svi naši državljani koji robijaju po kazamatima širom sveta. Prema nezvaničnim saznanjima broj lica koja trenutno izdržavaju kaznu u inostranstvu iznosi više od hiljadu.

KRIVIČNI ZAKONIK ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016)

Uslovni otpust

Član 46

(1) Osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora sud će uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i kome su oduzete dodeljene pogodnosti. 

(2) Ukoliko ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, sud može uslovno otpustiti osuđenog: 

- koji izdržava kaznu zatvora od 30 do 40 godina; 

- koji je osuđen za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom (čl. 370. do 393a), krivična dela protiv polne slobode (čl. 178. do 185b), krivično delo nasilje u porodici (član 194. st. 2. do 4), krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (član 246. stav 4), krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (čl. 305. do 321), krivično delo primanje mita (član 367) i krivično delo davanje mita (član 368); 

- koji je osuđen od strane nadležnih sudova, odnosno njihovih posebnih odeljenja, u postupcima vođenim u skladu sa nadležnošću određenom Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela; 

- koji je više od tri puta pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje ili ne postoje uslovi za brisanje neke od osuda. 

(3) Sud može u odluci o uslovnom otpustu odrediti da je osuđeni dužan da ispuni neku od obaveza iz člana 73. ovog zakonika, kao i neku drugu obavezu predviđenu krivičnopravnim odredbama. 

(4) U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, ako uslovni otpust ne bude opozvan, smatra se da je osuđeni izdržao kaznu. 

Opozivanje uslovnog otpusta

Član 47

(1) Sud će opozvati uslovni otpust ako osuđeni, dok je na uslovnom otpustu, učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora preko jedne godine. 

(2) Sud može opozvati uslovni otpust, ako uslovno otpušteni učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora do jedne godine, odnosno ne ispuni neku od obaveza koje mu je sud odredio u skladu sa članom 46. stav 3. ovog zakonika. Pri oceni da li će opozvati uslovni otpust sud će naročito uzeti u obzir srodnost učinjenih krivičnih dela, pobude iz kojih su učinjena i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost opozivanja uslovnog otpusta. 

(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjivaće se i kad se uslovno otpuštenom sudi za krivično delo koje je učinio pre nego što je uslovno otpušten. 

(4) Kad sud opozove uslovni otpust izreći će kaznu primenom odredaba čl. 60. i 62. stav 2. ovog zakonika, uzimajući ranije izrečenu kaznu kao već utvrđenu. Deo kazne koji je osuđeni izdržao po ranijoj osudi uračunava se u novu kaznu, a vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uračunava se. 

(5) Ako uslovno otpušteni bude osuđen na kaznu zatvora do jedne godine, a sud ne opozove uslovni otpust, produžava se uslovni otpust za vreme koje je osuđeni proveo na izdržavanju te kazne zatvora. 

(6) U slučaju iz st. 1. do 3. ovog člana uslovni otpust se može opozvati najkasnije u roku od dve godine od dana kad je uslovni otpust istekao.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandar Bojović, 26.01.2018.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija