Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: Tokom 2016. godine Poverenik primio 3.474 žalbe iz oblasti slobodnog pristupa informacijama, od kojih su 670 žalbe podnete zbog odbacivanja zahteva za pristup informacijama


Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić, primio je 2016. godine 3.474 žalbe iz oblasti slobodnog pristupa informacijama, od kojih su 670 žalbe podnete zbog odbacivanja zahteva za pristup informacijama, rečeno je u kancelariji Poverenika.

Ukupan broj podnetih žalbi je nešto manji nego 2015. godine kada ih je primljeno 3.817, dok se broj žalbi zbog odbijanja zahteva za pristup informacijama povećao za 120, odnosno za 21,8 odsto.

Prema podacima Poverenika mediji su 2016. godine podneli 353 žalbe, što je 31,7 odsto više nego 2015. kada su podneli 268 žalbi.

Iz kancelarije navode da od početka rada te institucije pre 12 godina raste broj žalbi građana i medija zbog odbacivanja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja ili takozvanog ćutanja institucija kada one ne daju odgovor.

Prema podacima te institucije, ukupan broj žalbi se udesetostručio od 2005. godine kada je podneto 345.

Predrag Blagojević iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije rekao je da "posle duge uzlazne putanje" u oblasti pristupa informacijama, "gde je uz manje izuzetke mnogo toga funkcionisalo prilično dobro, u poslednjih nekoliko godina utvrđeno je alarmantno povećanje broja ozbiljnih problema".

"Pokazatelj toga je ogromno povećanje broja žalbi koje građani šalju Povereniku zbog toga što predstavnici vlasti odbijaju da im dostave tražene informacije ili jednostavno ignorišu te zahteve", naveo je Blagojević.

Blagojević je rekao da zabrinjava to što Vlada ne obezbeđuje primenu odluka Poverenika i naveo da, prema podacima koje je NUNS dobio iz Šabićevog kabineta, Vlada od 2004. godine nije sprovela nijednu njegovu odluku.

Zakonom o izmeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 36/2010) Povereniku je omogućeno da odgovorne za uskraćivanje informacija novčano kazni sukcesivnim kaznama maksimalne ukupne vrednosti od 200.000 dinara.

Poverenik može da se, ako kazna nema efekta, obrati Vladi da merama prinude obezbedi izvršenje njegovog rešenja.

Prema njegovim rečima, očigledno je da državnim institucijama, javnim preduzećima i ustanovama više "isplati" da plate velike novčane kazne, nego da sprovedu odluku Poverenika i građanima dostave informacije.

"Jedan od nedostataka postojećeg Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010) je to što čak i u slučaju kada Poverenik izriče novčane kazne, formalno to plaćaju institucije, a ne pojedinci koji ih vode. Tako zapravo ispada da kaznu za to što direktor javnog preduzeća krši Zakon plaćaju građani, poreski obveznici. Treba definisati ličnu odgovornost", zaključio je Blagojević.

Izvor: Vebsajt RTS, 27.01.2017.
Naslov: Redakcija