Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

STAMBENI KREDITI INDEKSIRANI U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA: Klijenti koji su tužili banke smatraju da je sudska praksa otišla u pogrešnom pravcu. Presude se baziraju na zahtevima za raskid ugovora, zbog dobiti banaka. To nije održivo, pa će dužnici tužbe zasnivati na tome da banke nisu ni imale franke u posedu


Stambenih kredita u švajcarskim francima u Srbiji je mnogo više nego što pokazuju zvanični podaci, a dobar deo njih nije ni osiguran kod Nacionalne korporacije. To pokazuju podaci Udruženja bankarskih klijenta CHF prema kojima u Srbiji ima čak 37.000 kredita u švajcarcima. Samo 60 odsto njih je osigurano. Dužnici bi voleli da u 2018. godini izađu iz dužničkog košmara, a banke ne odustaju od namere da svoja potraživanja namire.

Pre desetak godina banke su mamile klijente na stambene kredite u švajcarcima: Obraćale su se mladima – "ovo je najbolje rešenje za izlazak iz statusa podstanara", išli su na sigurnost – "švajcarski franak je najsigurnija valuta" i na emocije – "uzimate stvar u svoje ruke".

Te slogane osmišljavala je i A.R., a sada je i sama bezizlazni dužnik. Kao menadžer banke popularizovala je takve kredite, zadužila se i sama ne sanjajući da će dug od šest miliona, koji je redovno otplaćivala do danas narasti četiri puta više.

"Ja sam osigurala kredit kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, platila sam tu polisu pet hiljada evra jer mi je banka predstavila to osiguranje da osiguravam sebe i svoj dom, da bi se sad ispostavilo da sam osigurala banku i njeno potraživanje", kaže A.R..

U Udruženju CHF kažu da je glavni problem to što su banke zapravo dinarske kredite samo knjižile u švajcarcima, a nisu snosile rizik kursnih razlika.

"Banke apsolutno nemaju nikakvo razumevanje prema klijentima, niti popuštaju sa nivoom mesečnih davanja sa tim ratama. Čak su nezakonito fiksirale kamatne stope mesečnim ratama i klijenti su došli u ćorsokak. Bukvalno da zakasnite dve tri rate, banka vam pušta hipoteku, a o tome vas ne obaveštava", kaže Saša Dević iz Udruženja klijenta CHF.

Posle kobnog jačanja u odnosu na evro, švajcarski franak pao je na nivo od oko 100 dinara. To je donekle stišalo očaj dužnika, ali su mnogi od njih ipak ostali bez stanova.

"Veoma mali broj stanova odu na doboš, pre svega što tu nisu na dobitku ni klijent, ni banka. To je zato što hipoteke koje su stavljene premašuju tržišnu vrednost nekretnina pa nema interesa ni banke, ni klijenta kada bi se takav stan pojavio na prodaju kod sudskih izvršitelja", kaže Dragan Jovanović, stručnjak za nekretnine "Hedonija".

Klijenti koji su tužili banke zbog kredita u švajcarcima smatraju da je sudska praksa otišla u pogrešnom pravcu. Presude se baziraju na zahtevima za raskid ugovora, zbog enormne dobiti banaka. To nije održivo, pa će dužnici tužbe zasnivati na tome da banke nisu ni imale franke u posedu.

Izvor: Vebsajt RTS, Dragan Stojev, 27.12.2017.
Naslov: Redakcija