Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O JAVNOM REDU I MIRU: Za pojedine prekršaje, predviđeno je da se pored kazne, može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti, odnosno zaštitna mera zabrane pravnom licu da vrši određene delatnosti. Takođe, predviđeno je i da se imovinska korist pribavljena vršenjem prekršaja oduzima


Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao predlagač, izradilo je Nacrt zakona o javnom redu i miru (u daljem tekstu: Nacrt zakona). U toku je proces prikupljanja mišljenja od nadležnih državnih organa.

Kao predmet uređenja, Nacrt zakona predviđa uređenje javnog reda i mira na javnom mestu, utvrđivanje protivpravnih dela protiv javnog reda i mira, kao i načina prikupljanja dobrovoljnih priloga.

Nadležni organi za održavanje javnog reda i mira, prema Nacrtu zakona, su Ministarstvo unutrašnjih poslova, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u skladu sa zakonom utvrđenim delokrugom, pri čemu su službena lica navedenih organa zaštićena u obavljanju zakonom utvrđenih poslova u skladu sa odredbama Nacrta zakona.

Nacrtom zakona su, zatim, definisana i značenja izraza upotrebljenih u samom tekstu Nacrta zakona, kao što su javni red i mir, javno mesto, prekršaji protiv javnog reda i mira, buka, dozvoljena jačina buke, vršenje nasilja, pretnja, tuča, neovlašćeno prikupljanje doborovoljnih priloga, kockanje, prostitucija, pucanje iz vatrenog i drugog oružja i dr.

Takođe, prema Nacrtu zakona će se smatrati da je prekršaj ili krivično delo iz Nacrta zakona izvršeno na javnom mestu i kad je radnja izvršenja na mestu koje se u smislu definicije javnog mesta iz Nacrta zakona ne smatra javnim mestom, ako je to mesto dostupno pogledu ili čujnosti sa javnog mesta ili je posledica nastupila na javnom mestu. U Nacrtu zakona vodilo se računa i o rodnoj ravnopravnosti, te je istaknuto da su određene imenice navedene u muškom rodu, a koriste se kao neutralne za muški i ženski rod.

Nacrt zakona podeljen je u nekoliko većih delova – prikupljanje dobrovoljnih priloga, prekršaji, krivična dela, privremeno oduzimanje predmeta, zaštitne mere i oduzimanje imovinske koristi pribavljene prekršajem.

U delu koji reguliše prikupljanje dobrovoljnih priloga, pre svega je predviđeno da se dobrovoljni prilozi građana prikupljaju posredstvom humanitarnih i drugih udruženja, uz obaveštavanjenadležne organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: nadležni organ), po mestu prikupljanja dobrovoljnih priloga, pri čemu je rok za podnošenje ovog obaveštenja - najkasnije 8 dana pre početka prikupljanja dobrovoljnih priloga. Dobrovoljni prilozi se ne mogu prikupljati ako o tome nije obavešten nadležni organ. Prikupljanje dobrovoljnih priloga može trajati najduže 60 dana. Nacrtom zakona uređeno je i šta obaveštenje nadležnom organu mora da sadrži, te da će nadležni organ, ako obaveštenje ne sadrži propisane podatke, tražiti od podnosioca obaveštenja dopunu obaveštenja u roku od tri dana od dana njegovog prijema. Ako podnosilac obaveštenja ne izvrši dopunu traženih podataka u roku, smatraće se da nadležni organ o prikupljanju dobrovoljnih priloga nije obavešten.

U drugom delu Nacrta zakona, propisani su prekršaji i novčane kazne za svađu, viku i buku na javnom mestu, zatim za nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje kojim se narušava javni red i mir ili se ugrožava imovina ili vređa moral građana, vređanje, vršenje nasilja, pretnja ili izazivanje ili učestvovanje u tuči (kazna je propisana i za pokušaj ovih dela), pri čemu, ako se ovi prekršaji izvrše u grupi od tri ili više lica, kazne su značajno veće.

U prekršaje, prema Nacrtu zakona, spadaju i ostavljanje opasnih predmeta odnosno predmeta ili uređaja koji mogu ugroziti sigurnost građana ili mu naneti štetu koje neko stavi ili drži ispred zgrade ili ograde, odnosno na zgradi ili ogradi, ili ih izbaci na ulicu, i za njih su propisane novčane kazne kako za pravno lice, tako i za preduzetnika i odgovorno lice u pravnom licu. Prekršajem se smatra i ugrožavanje sigurnosti uređajima na daljinu kojim se ugrožava sigurnost građana ili narušava javni red i mir.

Ako se prosjačenjem ugrožava spokojstvo građana ili narušava javni red i mir, to se smatra prekršajem za koji se plaća novčana kazna, pri čemu ako se ovaj prekršaj izvrši u grupi od tri i više lica – kazniće se značajno većom novčanom kaznom ili kaznom zatvora do 30 dana. Takođe, predviđene su i novčane kazne i kazna zatvora i za one koji organizuju prosjačenje ili za prosjačenje koriste decu ili maloletna lica.

Za prekršaje kakvi su kockanje (pozivanje drugog na kockanje, kockanje, ustupanje prostorija radi kockanja ili organizovanja kockanja, kockanje sa maloletnim licem ili omogućavanje kockanja maloletnom licu), neovlašćena preprodaja ulaznica (neovlašćena ponuda, prodaja ili preprodaja) za kulturne, sportske ili druge priredbe i manifestacije i neovlašćeno organizovanje ili omogućavanje preprodaje ovih ulaznica, uznemiravanje građana vračanjem, proricanjem sudbine, tumačenjem snova ili sličnim obmanjivanjem na način kojim uznemirava građane ili narušava javni red i mir - kazniće se novčanom kaznomili radom u javnom interesu.

Nacrtom zakona su predviđene novčane kazne ili kazne zatvora i za odavanje prostituciji ili ustupanje prostorija radi prostitucije, a naročito ustupanje prostorije radi prostitucije maloletnom licu. Paljenje pirotehničkih proizvoda, takođe se, prema Nacrtu zakona, smatra prekršajima te je predviđena novčana kazna ili rad u javnom interesu, dok je za pucanje iz vatrenog ili drugog oružja ili imitacije oružja predviđena novčana kazna ili kazna zatvora, pri čemu se kazne drastično uvećavaju ako se prekršaj pucanja izvršava u grupi od tri i više lica.

Prekršajem se, takođe, smatra i prikupljanje dobrovoljnih priloga bez obaveštavanja nadležnog organa ili u toku prikupljanja dobrovoljnih priloga ugrožavanje spokojstva građana ili narušavanje javnog reda i mira.Propuštanje obaveštavanja o narušavanju javnog reda i mira takođe se, prema Nacrtu zakona, smatra prekršajem, naročito kada je u pitanju narušavanjejavnog reda i mira u ugostiteljskom objektu.

Kada je reč o buci u ugostiteljskim i drugim objektima, Nacrt zakona predviđa da će novčanom kaznom biti kažnjena lice koje u obavljanju umetničke, ugostiteljske ili druge delatnosti narušava javni red i mir, izvođenjem muzičkih i drugih sadržaja, korišćenjem muzičkih instrumenata, radio i televizijskih prijemnika i drugih zvučnih uređaja, kao i mehaničkih izvora buke i zvučnih signala, preko dozvoljene jačine koja je uređena propisima o zaštiti životne sredine od buke.Prodaja alkoholnih pića licima pod očiglednim uticajem i maloletnicima i vređanje službenog lica u vršenju službene dužnosti takođe su prekršaji i za njih je predviđeno plaćanje novčane kazne, odnosno plaćanje novčane kazne ili kazna zatvora.

Kao krivično delo u Nacrtu zakona je tretirano ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti, a predviđeno je i privremeno oduzimanje predmeta. Službena lica policije, komunalne policije i nadležšnih inspekcijskih službi privremeno će oduzeti predmete koji su upotrebljeni za izvršenje prekršaja ili su pribavljeni prekršajem ili koji su nastali izvršenjem prekršaja.

Nacrtom zakona uređene su i zaštitne mere. Zaštitne mere oduzimanja predmeta, obaveznog lečenja zavisnika od alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, obavezno psihijatrijsko lečenje, zabrana pristupa oštećenom objektima ili mestu izvršenja prekršaja za prekršaje iz ovog zakona, pored kazne, mogu se izreći pod uslovima utvrđenim propisom kojim se uređuje prekršajni postupak.

Za pojedine prekršaje, predviđeno je da se pored kazne, može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti, odnosno zaštitna mera zabrane pravnom licu da vrši određene delatnosti. Takođe, predviđeno je i da se imovinska korist pribavljena vršenjem prekršaja oduzima.

Na kraju, predviđeno je da danom početka primene predloženih odredaba prestaje da važi Zakon o javnom redu i miru ("Sl. glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - dr. zakon i 85/2005 - dr. zakon), te da predložene odredbe stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. glasniku RS".

Izvor: Redakcija, Dragana Aleksić, 28.12.2015.