ZAKON O MENICI: U prvoj polovini 2023. godine trebalo bi da zažive elektronske menice
Narodna banka Srbije se u ovom trenutku nalazi u završnoj fazi razvoja celokupnog informatičkog rešenja, pri čemu uporedo radi i sa svim bankama na prilagođavanju njihovih IKT sistema, kako bi sve banke u potpunosti bile spremne za uvođenje elektronske menice u prvoj polovini 2023. godine, kažu u centralnoj banci.
Pitanje elektronskih, odnosno digitalnih menica pomenuto je i na predstavljanju Bele knjige 2022 Saveta stranih investitora, kada je premijerka Ana Brnabić rekla da se nada da će one zaživeti već tokom prvog kvartala sledeće godine.
U Narodnoj banci Srbije (NBS) ocenjuju da će se njihovim uvođenjem stvoriti uslovi za dodatne uštede, pre svega privredi, a zatim i građanima, s obzirom na značaj koji menica kao posebna vrsta hartija od vrednosti ima u svakodnevnom poslovnom životu, prvenstveno kao vrsta svojevrsnog obezbeđenja kod znatnog broja poslova.
Omogućavanje korišćenja elektronske menice na informatički siguran način dovešće i do toga, kako ističu, da se pojedini procesi u finansijskom sektoru u potpunosti digitalizuju, uključujući i situaciju kada je menica sredstvo obezbeđenja.
Predstavnici privrede okupljeni u Savetu stranih investitora (FIC), Američkoj privrednoj komori u Srbiji i NALED-u pokrenuli su inicijativu za uvođenje eMenice krajem 2020. godine.
Izvršni direktor FIC-a Aleksandar Ljubić kaže da se radi o projektu od izuzetnog značaja, jer “ništa u procesu digitalizacije ne sme da ostane nedovršeno”.
“Centralna banka je mnogo toga uradila u procesu digitalizacije, uključujući upotrebu QR koda i instant payment sistema, ali iz ugla privrede značaj digitalne menice je ogroman, jer trenutno sve možete da uradite online, a onda morate fizički da odete do banke i potpišete menicu”, rekao je Ljubić i pozdravio napore NBS na okončanju tog složenog projekta.
Iz Narodne banke Srbije podsećaju da je u prethodnom periodu, upravo na osnovu njihovih rešenja i predloga, uvedena mogućnost video-identifikacije umesto identifikacije fizičkim prisustvom u poslovnim prostorijama banke i zaključivanja ugovora o finansijskim uslugama u elektronskom obliku i za one građane koji nemaju kvalifikovani elektronski potpis, uz dvofaktorsku autentifikaciju korišćenjem mobilnog telefona ili računara.
Kada je reč o samom rešenju, ističu da će se elektronske menice koristiti uporedo sa papirnim, pri čemu će elektronske menice sadržati sve one podatke koji su propisani Zakonom o menici ("Sl. list FNRJ", br. 104/46, "Sl. list SFRJ", br. 16/65, 54/70 i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 46/96 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) i koji se sada koriste u praksi, čime će biti olakšan i prelazak sa papirne na elektronsku menicu.
“Korisnici će moći da u okviru svog naloga u posebnoj korisničkoj aplikaciji, koju NBS razvija i kojom će upravljati Centralni registar e-menica, kreiraju i popunjavaju elektronske menice, da ih registruju, prenose poveriocima i naplaćuju. Korisnici će ovoj aplikaciji NBS pristupati preko svog kanala e- i m-bankarstva, što takođe treba da omogući brz prelazak na novo rešenje”, rekli su u centralnoj banci.
Skreću pažnju i na to da je trenutno u NBS registrovano više od sedam miliona menica.
“Jasno je koliko uvođenje elektronske menice na način koji je planiran, a po čemu bi Srbija trebalo da bude vodeća zemlja u regionu, može doprineti efikasnosti i brzini poslovanja pri uspostavljanju dužničko-poverilačkih odnosa i doneti uštede privredi, s obzirom na to da će ovaj proces svakako biti ekonomski povoljniji za izdavaoce menica”, poručili su iz NBS.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija