VIŠI SUD U BEOGRADU: EPS da smanji zagađenje iz termoelektrana

Viši sud u Beogradu naložio je Elektroprivredi Srbije (EPS) da smanji emisije sumpor dioksida u termoelektranama zbog njihove opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Taj sud je doneo je prvostepenu presudu u korist Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), saopštila je ta nevladina organizacija.

EPS je još od januara 2018. godine bio dužan da smanji emisije sumpor dioksida iz svojih postrojenja, u skladu sa Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP), na koji se Srbija obavezala ratifikovanjem Sporazuma o osnivanju Energetske zajednice.

Ipak, samo tokom 2018. i 2019. godine, termoelektrane “Nikola Tesla” i “Kostolac” emitovale su šest puta veće količine sumpor dioksida od dozvoljenih, a prekoračenja su se nastavila i narednih godina.

Cilj tužbe bio je da se zaštiti zdravlje građana koje je bilo ugroženo usled višegodišnjeg kršenja domaćih i međunarodnih propisa od strane EPS-a. Prilikom donošenja presude sud se vodio i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i naložio EPS-u da svoju delatnost uskladi sa propisima, kako ne bi ugrožavao život i zdravlje ljudi:

Zbog toga ova presuda ne sme ostati mrtvo slovo na papiru, već očekujemo da EPS poštuje odluku i primeni neophodne mere kako bi ubuduće emisije sumpor dioksida sveo na maksimalne dozvoljene granice”, navodi programski direktor RERI-ja Mirko Popović.

Presuda Višeg suda velikim delom se oslanja i na ekspertsku analizu koju je RERI dostavio, a koju je za potrebe tužbe izradila profesorka Dragana Jovanović, koja je pulmolog.

Ona je u svom nalazu nesumnjivo utvrdila da višestruka prekoračenja emisija sumpor-dioksida dovode do: otežanog disanja, nastanka dugotrajne astme, bronhitisa, hronične opstruktivne bolesti pluća.

Pored toga doprinose i povećanoj smrtnosti od respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, sklonosti demenciji, šloga, oštećenja normalnog razvoja i poremećaja razvoja pluća kod dece.

“Presuda koju je po tužbi RERI-ja doneo Viši sud u Beogradu je prva takva vrste na osnovu propisakoji je usvojen pre gotovo 50 godina – Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 18/2020), a predstavlja pravni presedan koji značajno unapređuje sudsku praksu kada je u pitanju zaštita kolektivnih interesa, zdravlja građana i očuvanja životne sredine”, dodaje advokat i predsednik Upravnog odbora RERI-ja Jovan Rajić.

Kako je dodao, iako EPS ima pravo na žalbu drugostepenom sudu, ostaje nada da će bez odlaganja započeti da se usklađuje sa nalogom iz suda iz prvostepene presude, jer se ona tiče ratifikovanog međunarodnog ugovora, čija primena je obavezna i u javnom je interesu.

Obaveza Srbije da primenjuje NERP, i EPS-a da se uskladi sa godišnjim maksimalnim emisijama sumpor dioksida, azotnih oksida i praškastih materija, nastupila je 1. januara 2018. godine, u skladu sa odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice o primeni Direktive o velikim ložištima EU, podseća se u saopštenju.

NERP se odnosi na velika postrojenja za sagorevanje (termoelektrane) koja se ne mogu uskladiti sa godišnjim graničnim koncentracijama zagađujućih materija iz važeće Direktive EU o velikim ložištima.

Kako se objašnjava, one alternativno primenjuju NERP kao instrument za smanjenje emisija štetnih po zdravlje i životnu sredinu.

Sud je kako se dodaje, konstatovao da je pokretanje parničnog postupka bio jedini preostali pravni instrument da se zaustavi dalja opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Tužba koju je RERI podneo u januaru 2021. godine, usledila je nakon više podnetih zahteva za vanredni inspekcijski nadzor u termoelektranama EPS-a zbog drastičnog prekoračenja maksimalnih dozvoljenih emisija sumpor dioksida, za koje je Ministarstvo zaštite životne sredine tvrdilo da nema osnova.

Izvor:
Naslov: Redakcija