Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA: Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze


Da li je raskidanje ugovora sa kablovskim ili mobilnim operaterom zaista "nemoguća misija", ili najveći broj građana uopšte ne zna koja su im prava i na koji način mogu da postupe kada su nezadovoljni uslugom?

Većinu koja je pokušala da prekine ugovorni odnos sa nekim od telekomunikacionih operatera od toga je odvratila prva rečenica koju izgovaraju davaoci usluga: "Ako sada raskinete ugovor, moraćete da platite sve naknade do kraja ugovorenog perioda". Međutim, pravni stručnjaci za ovu oblast tvrde da građani imaju daleko veća prava od onih koje im priznaju telekomunikacioni operateri.

Za početak, građani se pitaju da li kablovski operater stvarno ima pravo da svaki čas iz određenih paketa ubacuje i izbacuje TV programe po svojoj volji. Žarko Ptiček, pravnik stručnjak za ovu oblast, objašnjava da korisnik ima pravo da raskine ugovor kada operater ne ispuni svoju obavezu, ali je Zakonom o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) propisano da se to ne može učiniti zbog neispunjenja "neznatnog dela obaveze". A, šta se smatra neznatnim delom obaveze, određuje se od slučaja do slučaja. Tako za operatera ukidanje jednog TV kanala može biti "neznatna obaveza", ali korisniku bi mogla biti najvažnija u tom paketu, jer je možda za njega baš taj program bio presudan da se opredeli.

Ptiček napominje da je u svakom slučaju operater dužan da potrošača obavesti o nameri da jednostrano izmeni uslove ugovora, što se odnosi na jednu ili više usluga koje mu je prvobitno omogućavao. Obaveštenje mora biti poslato potrošaču najmanje mesec dana unapred.

- Primer bi bio da među operaterima jedan distribuira kanale na holandskom i da korisnik baš zbog toga izabere njega. Sa aspekta korisnika, postojanje holandskih kanala je bitan element ugovora - objašnjava Ptiček. - Ukoliko se desi da operater ukine holandske kanale, po opštim odredbama ugovornog prava korisnik bi imao mogućnost jednostranog raskida ugovora. Naravno, ostaje pitanje dokazivanja pobude korisnika za zaključenje ugovora. U konkretnom slučaju kablovski operater bi bio dužan da dokaže da je korisniku dostavio spisak kanala.

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, navodi da je u slučaju da u ugovoru potpisanom sa operaterom nisu precizno utvrđene usluge, između ostalog nije naveden tačan spisak TV kanala čije korišćenje je ugovoreno, korisniku otežano da bez štetnih posledica jednostrano raskine ugovor sa operaterom.

- Potrošač ne treba da potpisuje ugovor ukoliko nisu precizirani svi uslovi - ističe Bogosavljević.

- Zbog toga često snose velike neopravdane troškove kada jednostrano raskinu ugovore. Pravilo je da su pružaoci usluga u ugovoru omogućili naplatu nepostojećih troškova.

Mobilni i kablovski operateri imaju interes da sklapaju ugovore na što duži rok. Tako "vezuju" potrošače za kompaniju.

- Zbog toga definišu uslove kojim se potrošačima onemogućava ili bitno otežava izbor drugog pružaoca usluga - navodi Bogosavljević. - Dok se zakonom ne stvore uslovi za potpunije ostvarivanje prava potrošača na izbor, koje podrazumeva i odabir drugog, povoljnijeg davaoca usluga, i dok se ne usklade uslovi u tipskim ugovorima sa propisima o zaštiti potrošača, građani treba da se do detalja precizno informišu o obimu i kvalitetu ugovorenih usluga.

I Žarko Ptiček, iz više razloga, ne savetuje sklapanje ugovora sa mobilnim i kablovskim operaterima na duži rok.

- Osnovni razlog je što se nekakvom "pogodnošću" kao što je otplata telefonskog aparata na rate, ili umanjenja pretplate i do 25 odsto, faktički odričemo svojih prava - smatra Ptiček.

- Jednom domaćem operateru mobilne telefonije u ugovoru stoji jasno navedeno da se telefonski aparati daju u zakup, i da se nakon isteka ugovora plaća "ugovorna kazna" za nevraćanje predmeta zakupa u iznosu od jedan dinar - navodi Ptiček. - Kako zakup, odnosno iznajmljivanje, nije pravni posao usmeren na prenos prava svojine, tako korisnici ovog operatera nikada ne stiču vlasništvo nad telefonom za koji misle da su ga otplatili. Suvišno je reći da operater samim tim nije dužan da dostavi bilo kakve kodove za "otključavanje" aparata.

RATEL je tokom 2015. godine primio 1.073 prigovora korisnika na visinu računa i kvalitet pruženih usluga operatera. Od toga je 115 rešeno u korist pretplatnika.

- RATEL u sporovima između korisnika i operatera ima ulogu posrednika u vansudskom poravnanju, ali nema pravo donošenja meritornih rešenja - rečeno je u ovoj agenciji.

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja)

Kad se ugovor ne može raskinuti

Član 131

Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze.

Izvor: Vebsajt Novosti, D. I. Krasić - D. Marinković, 27.11.2016.
Naslov: Redakcija