Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O UTVRĐIVANJU POREKLA IMOVINE I POSEBNOM POREZU: Sve institucije i kompanije dužne su da Poreskoj upravi dostave tražene podatke


Turističke agencije u Srbiji moraće Poreskoj upravi da daju podatke svojih klijenata koji budu uplaćivali aranžmane skuplje od 5.000 evra. Ova zakonska obaveza mogla bi da utiče da manji broj dobroplatežnih turista zaobiđe agencije i samostalno otputuje.

Imućni putnici, koji prijavljuju sva svoja primanja i na njih plaćaju porez, ne moraju da strahuju. Luksuzni aranžman može biti tek tas na vagi građanima koji zarađuju daleko od očiju poreznika. Na meti kontrole naći će se tek ukoliko računica pokaže da je uvećanje imovine za čak 150.000 evra premašilo prihode u toj godini. I to tokom najviše tri godine.

Poreska uprava nema problema da dođe do podataka o vlasnicima kvadrata. Oni plaćaju porez i u njihovim su evidencijama. Slično je i sa automobilima. Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2020 i 18/2021) daje im ovlašćenje da podatke, koji bi im pomogli da odrede vrednost imovine potencijalnim obveznicima, traže bukvalno od svih institucija, firmi i preduzetnika.

- Nije ova kontrola ništa neuobičajena niti nenormalna, u zapadnom svetu se to već radi, ali bi ona mogla da ima negativne posledice po same agencije - smatra Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije. - Putnici će zazirati od putovanja sa agencijama. Ubuduće ćemo morati da se naviknemo da će svaki trošak biti pod lupom Poreske uprave. Postojao je nesporazum da li se to kosi sa Zakonom o zaštiti podataka ličnosti o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018), ali Poreska uprava, međutim, ima apsolutno pravo da to traži.

Prema rečima Seničića, prodati aranžmani su jedan deo, a to nikako ne znači da će oni koji su potrošili više od 5.000 evra morati da dokazuju poreklo imovine. Poreska uprava, sada je tražila informacije samo od 12 agencija, koje su imale promet veći od 200 miliona dinara. Turističke agencije moraće u roku od sedam dana da dostave podatke o putnicima.

- Poznato je, međutim, da najveći broj najskupljih aranžmana ne organizuju turističke agencije, već se rezerviše i uplaćuje na onlajn platformama, direktno avio-kompanijama ili hotelima - rekao je Seničić.

Pomoćnik direktora Poreske uprave Srbije Miroslav Đinović, medijima je objasnio da su već prikupili podatke iz APR - ko je vlasnik kojih akcija, imaju li udele u kompanijama, pa i koliko to vredi.

- Svi podaci se nalaze u posebno izdvojenom serveru, kojem pristup ima samo četvoro zaposlenih u Poreskoj upravi - ukazao je Đinović. - Poreznici su već prikupili informacije o pokretnim, nepokretnim stvarima, vlasništvu u firmama, pozajmicama u slučaju kada je osnivač i direktor ista osoba. Kontrolisali smo promet nepokretnosti u Srbiji u poslednje tri godine i utvrdili da za 600.000 nepokretnosti postoji utvrđen porez na prenos apsolutnih prava. Od tog broja, utvrdili smo da je u 3.500 slučajeva kupljena nepokretnost vrednija od 150.000 evra, a da su prihodi nikakvi ili minimalni. Obratićemo se i bankama da nam daju korisnike stambenih kredita. Ako je od te 3,5 hiljade, 2.000 nepokretnost kupilo na kredit, to je legitiman način uvećanja imovine. Onda ćemo se pozabaviti sa preostalih 1.500.

Kaznom od 500.000 do dva miliona dinara kazniće se ustanova ili kompanija, koja na zahtev jedinice Poreske uprave i u roku koji ona odredi, ne dostavi podatke kojima raspolaže. Preduzetniku za isti prekršaj preti kazna od 100.000 do 500.000 dinara. Građaninu i odgovornom u firmi, državnom organu i organizaciji, organu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i imaocu javnih ovlašćenja sledi kazna od 50.000 do 150.000 dinara.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Su. - S. B., 20.10.2021.
Naslov: Redakcija