Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O RADU: Pravo na otpremninu pri odlasku u penziju ostvaruje zaposleni kome radni odnos prestaje zbog ispunjenja uslova, odnosno ostvarivanja prava na penziju, bez obzira na to da li se radi o starosnoj penziji, invalidskoj ili prevremenoj. Poslodavac dužan da radniku isplati dve prosečne republičke zarade, više od toga je predmet dogovora


Odlazak u penziju nije isti za sve u Srbiji. Većinu radnika poslodavci isprate zakonskim minimumom, odnosno dobiju otpremninu u visini dve prosečne republičke zarade. Ako je reč o propalom preduzeću, na račun će leći isti iznos, ali će za to biti potrebno dosta živaca i strpljenja, dok ima i onih čije napuštanje radnog mesta kućni budžet popravi i za nekoliko hiljada evra.

To su, kako tvrdi Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata, samo tzv. dobrovoljni odlasci uz posebne programe, koji se raspisuju jednom u nekoliko godina i nisu praksa.

- Za takve programe postoje posebni uslovi - tvrdi on. - Recimo, radnik bi trebalo da ima više od tri godine do penzije, odnosno između 55 i 61 godinu. Kada se u preduzeću pojavi potreba za takvim odlascima raspiše se konkurs. Međutim, poslednjih godina toga je sve manje.

S druge strane, svakom radniku koji do kraja meseca podnese zahtev za odlazak u penziju poslodavac će po zakonu isplatiti, na osnovu poslednjih statističkih podataka, 152.112 dinara bruto. Taj iznos, međutim, u naredna tri meseca može biti veći, ali i manji, u zavisnosti od podataka Statističkog zavoda o prosečnoj neto zaradi.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, naglašava da je ovo odredba Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) koju poštuju gotovo sve gazde u Srbiji.

- To je neotuđivo pravo svakog radnika, i u naš sindikat nisu stizale prijave o njegovom nepoštovanju - kaže ona. - Dešavalo se ranijih godina da preduzeća u stečaju, koja su bila samo firme na papiru, nisu isplaćivala otpremnine, jer nisu imala odakle. Sada je situacija znatno drugačija.

Savićeva ističe da su se sindikati kod nekih poslodavaca izborili za bolje uslove i to regulisali kolektivnim ugovorom.

- Javna preduzeća prednjače po visini isplaćenih otpremnina i one često iznose po 10 prosečnih zarada - kaže Savićeva. - Postoje i oni koji u penziju idu sa desetinama hiljada evra na računu. Borimo se za to da otpremnine svuda budu veće.

Očekuje se da broj zahteva za napuštanje radnog mesta do kraja godina bude povećan, s obzirom na to da se pomera granica za penzionisanje pripadnica lepšeg pola za šest meseci, pa će one u 2020. godini uslov za penzionisanje ispunjavati tek sa 63 godine.

Bez obzira na to da li je reč o punoj starosnoj penziji ili prevremenoj, poslodavac ima obavezu da zaposlenima pri odlasku u penziju isplati otpremninu. Po Zakonu o radu, pravo na otpremninu pri odlasku u penziju ostvaruje zaposleni kome radni odnos prestaje zbog ispunjenja uslova, odnosno ostvarivanja prava na penziju, bez obzira na to da li se radi o starosnoj penziji, invalidskoj ili prevremenoj.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Ž. S., 25.10.2019.
Naslov: Redakcija