SET ZAKONA IZ OBLASTI PRAVOSUĐA NA NOVOJ SEDNICI SKUPŠTINE

Sazvana Treća sednica Drugog redovnog zasedanja za utorak, 30. oktobar 2018. godine. Na dnevnom redu su između ostalih i zakoni iz oblasti pravosuđa:

- Predlog zakona o uređenju sudova

Zakonom o uređenju sudova predviđeno je da 1. januara 2019. godine izvesne nadležnosti prelaze sa Ministarstva pravde na Visoki savet sudstva. Reč je o nadležnostima koje čine pravosudnu upravu, shvaćenu u najširem smislu te reči. Konkretno radi se o: utvrđivanju merila za određivanje broja sudskog osoblja (član 57. stav 3. Zakona), svi poslovi pravosudne uprave koji su navedeni u Zakonu (član 70. st. 2, 4. i 5. Zakona) i koji su trenutno podeljeni između Visokog saveta sudstva i Ministarstva pravde, donošenju Sudskog poslovnika (član 74. Zakona), nadzoru nad primenom Sudskog poslovnika (član 75. stav 1. Zakona), predlaganju i izvršenju budžetskih sredstava (član 83. Zakona) i nadzoru nad trošenjem budžetskih sredstava za rad sudova (član 84. Zakona).

U toku je izrada amandmana na Ustav Republike Srbije koji se odnose na oblast pravosuđa. Posle usvajanja amandmana na Ustav Republike Srbije biće neophodno usaglašavanje zakona u oblasti pravosuđa sa ovim amandmanima, među kojima je i Zakon o uređenju sudova. Iz navedenih razloga, ovim izmenama odlaže se prenošenje nadležnosti sa Ministarstva pravde na Visoki savet sudstva, dok se ne stvore uslovi za izmenu zakona iz oblasti pravosuđa u skladu sa izmenama Ustava.

- Predlog zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US i 55/2014)

Strategijom za rešavanje problematičnih kredita ("Sl. glasnik RS", br. 72/2015), koju je donela Vlada, u delu II - Cilj strategije i ključni prioriteti, u poglavlju 2.4.2. - Uklanjanje pravnih prepreka, kao poseban problem za prodaju problematičnih kredita istaknuta je situacija prodaje problematičnog kredita od strane banke, ako je u toku parnični postupak o tom kreditu, koji je pokrenula banka. U tom slučaju, shodno važećim odredbama Zakona o parničnom postupku, lice koje kupi problematični kredit ne bi moglo da stupi u parnicu umesto banke bez saglasnosti obe stranke u sporu. Ovakvo zakonsko rešenje, predstavlja prepreku razvoju tržišta problematičnih kredita, pa je Akcionim planom za sprovođenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita, predviđene izmene Zakona o parničnom postupku, kako bi se omogućilo kupcu problematičnog kredita da na lakši način stupi u započetu parnicu umesto banke koja mu je problematičan kredit ustupila. U skladu s tim, predložene su odgovarajuće izmene člana 204. Zakona o parničnom postupku.

- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera ("Sl. glasnik RS", br. 55/2014)

Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera ("Sl. glasnik RS", br. 55/2014). U dosadašnjoj praksi i primeni Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera uočene su oblasti koje treba detaljnije regulisati u cilju efikasnije primene zakona. Predložene izmene bi doprinele da alternativni vidovi kažnjavanja učinilaca krivičnih dela daju bolje efekte i da se poboljša efikasnost u radu Povereničke službe, koje će se pozitivno odraziti i na kvalitet profesionalnog rada. Unapređenjem zakonske regulative se postiže i bolje poštovanje prava učinilaca krivičnih dela, s obzirom da se predviđa da lica prema kojima se primenjuje mera kućnog pritvora ima pravo boravka van prostorija u kojima se primenjuje mera u trajanju od sat vremena. Izmenama u oblasti stručnog nadzora bi se poboljšao rad Povereničke službe i učinio efikasnijim. Sve navedene izmene su jedan od preduslova za unapređenje alternativnih sankcija u skladu sa Probacionim pravilima Saveta Evrope. Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera u osnovi je idejno bio inspirisan zakonodavstvom zemalja sa razvijenim tradicijama u primeni alternativnih oblika kažnjavanja, a prilagođen našim uslovima i našem zakonodavstvu. Nakon četvorogodišnje primene ovog zakona smatramo da su predložene izmene u skladu sa našom najboljom praksom.

- Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći

Obaveza Republike Srbije da zakonom uredi i operacionalizuje pružanje pravne pomoći, uključujući i besplatnu pravnu pomoć, proističe i iz njenog članstva u Savetu Evrope, čiji je veći broj preporuka, koje se odnose na besplatnu pravnu pomoć, obavezna da ispuni. Iako Ustav Republike Srbije jemči pravo na pravnu pomoć, pružanje pravne pomoći, uključujući i besplatnu pravnu pomoć, nije na adekvatan način regulisano, niti postoji celovito uređen sistem pružanja pravne pomoći. Ovakvo stanje nije održivo, posebno ako se imaju u vidu sve veće potrebe za pružanjem pravne pomoći. Odredbe o pravnoj pomoći sadržane su u više zakona, koji regulišu samo pojedine vidove pravne pomoći. U Republici Srbiji je potreba za pružanjem besplatne pravne pomoći velika. Na ovakav zaključak upućuju podaci o broju, strukturi i socio-ekonomskom položaju stanovništva i trend porasta potrebe za sudskom zaštitom, a posebno stanovništa tzv. "ranjivih grupa".

- Predlog zakona o lobiranju

Lobiranje je aktivnost kojom se vrši uticaj na organe Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organe imalaca javnih ovlašćenja, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u postupku donošenja zakona, drugih propisa i opštih akata, iz nadležnosti tih organa vlasti, radi ostvarivanja interesa korisnika lobiranja, u skladu sa zakonom.

Osnovni cilj zakona je da uspostavi jasan normativni okvir u oblasti lobiranja u Republici Srbiji, čime se otklanjaju nedostaci u našem pravnom sistemu. Zakonskim uređivanjem lobiranja u najvećoj meri se štiti javni interes budući da se povećava javnost rada organa državne uprave, ojačava integritet i odgovornost lobiranih lica koja vrše javne funkcije i podiže poverenje građana u proces donošenja odluka, odnosno utvrđivanje pravila u vezi sa obavljanjem lobiranja.

- Predlog zakona o dopuni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa ("Sl. glasnik RS", br. 93/2014 i 22/2015)

Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa ("Sl. glasnik RS", br. 93/2014 i 22/2015) u članu 26. uređuje način na koji javni beležnik overava kopije isprava. Tu je reč o overavanju kopije koja se javnom beležniku podnese u papirnom obliku, a u papirnom obliku nalazi se i original isprave. Postoji, međutim, još jedan oblik kopiranja isprave, koji nije uređen Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Posredi je overavanje digitalizovane isprave. Digitalizacija jeste pretvaranje isprave iz oblika koji nije elektronski - u elektronski oblik. Taj elektronski oblik naziva se digitalizovanom ispravom (digitalizovana isprava u praksi se naziva i elektronska kopija, tj. kopija do koje se dolazi skeniranjem originalne isprave). Elektronska (digitalizovana) isprava (do koje se dolazi digitalizacijom) jeste elektronska kopija originalne isprave. Time se odmah postavlja pitanje načina na koji se overava (potvrđuje) da je kopija (elektronski oblik isprave) identična njenom (neelektronskom) originalu. Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, pored ostalog, uređuje i digitalizaciju isprave koja nije u elektronskom obliku, kao i overavanje digitalizovane isprave (zakon koristi izraz “akt”), kojim se potvrđuje istovetnost digitalizovane isprave sa originalnom ispravom. Sadržina odredaba koje uređuju overu digitalizovane isprave iz člana 11. tog zakona, preuzima se u skraćenom obliku u Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Time se dobija na usklađenosti pravnog poretka, ali i na preglednosti pravnog sistema i pravnoj sigurnosti, budući da svi oblici overe kopije koje čini javni beležnik treba da se nalaze u istom zakonskom tekstu, u Zakonu o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa.