NAKNADE ZA NEOSNOVANI PRITVOR KOJE JE DRŽAVA ISPLAĆIVALA U 2016, 2017 I 2018. GODINI

Naknade za neosnovan pritvor, odnosno novac koji država mora da isplati onima koje su sudovi nepravedno držali u pritvoru i dalje dostižu astronomske iznose. Ipak, statistika ukazuje da bi taj broj ove godine mogao da bude niži nego ranije.

Uprkos tome, stručnjaci tvrde da sudije i dalje previše često određuju, ali i produžavaju pritvor, kao takozvanu "zaštitnu meru", iako su im na raspolaganju broje druge, podjednako efikasne zakonske mere.

- 2016. godine - osuđenih 7980, pritvor 1732

- 2017. godine - osuđenih 8080, pritvor 1616

- 2018. godine (24.10.2018) - osuđenih 7989, pritvor 1670

*podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Izvor: N1

Iako deluje da se broj ljudi koji završe iza rešetaka smanjuje, najviše usled sve češće primene alternativnih sankcija, one nisu dovoljne. I dalje se najveći broj ljudi šalje u institucionalni zatvor, iako bi mnogi mogli kaznu da izdrže kod kuće. A zašto je to tako?

"Možemo da kažemo da možda sudstvo nije efikasno, da te procedure dugo traju, da procedura skupljanja dokaza previše traje, pa se samim tim pritvor oduži, pa nekada bude višegodišnji, pa to za jedno lice koje je nedužno može da bude veliki stres", navodi Nataša Andonovski iz Udruženja "Uporište".

Istraživanja Beogradskog centra za ljudska prava pokazuju da se od svih mera koje služe da osiguraju učešće osumnjičenog u procesu, sudovi najčešće odlučuju za pritvor - 10 puta češće od drugih mera, kao što su zabrana napuštanja stana ili boravišta ili druge. Jemstvo se, pokazuje isto istraživanje, godišnje odredi oko 30 puta, a pritvor, koji je najteža mera - više od 5000 puta.

"Veliki problem kod pritvora je to što pritvor određuje sud i ako govorimo o odgovornosti za neosnovani pritvor govorimo o odgovornosti sudija koje su ga odredile. A sa druige strane, kada govorimo o zadržavanju od 48 sati, to određuje tužilac i tu govorimo o njegovoj odgovornosti", kaže Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Odgovornost za štetu za neosnovani pritvor sudije i tužioci ne trpe. Osim ako bi se dokazalo da su namerno određivali pritvore iako za to nije bilo potrebe. A tako nešto je gotovo nemoguće dokazati, smatraju u centru. Ipak kada već dođe do toga, nepravedno zadržanom u pritvoru ostaje samo da od države traži naknadu štete. A statitsika je tu, po državu poražavajuća.

- 2016. godine - podnetih zahteva 940, prihvaćeno 55

- 2017. godine - podnetih zahteva 815, prihvaćenih 87

- 2018. godine (do 22.10) - podnetih zahteva 623, prihvaćenih 51

* podaci Komisije za utvrđivanje štete, izvor: N1

To u novcu izgleda ovako:

- 2016. godine - predloženo 65.114.500, isplaćeno 11.625.500 dinara

- 2017. godine - 61.577.000, isplaćeno 22.978.000 dinara

- 2018. godine (do 22.10) - predloženo 40.569.500, isplaćeno 12.759.000 dinara

Oni koji su nevini proveli vreme iza rešetaka često traže ogromne iznose, ali visina odštete bude znatno manja i varira u zavisnosti od brojnih faktora, kao što su dužina trajanja pritvora ili zatvora, interesovanje javnosti, ali i strah za budućnost, raniji ugled i mnogi drugi.

Stručnjaci, ipak, apeluju na državu, ali i sudije i tužioce, da više koriste alternativne mere i sankcije, jer ih smatraju učinkovitijima.

Izvor: Izvod iz vesti sa vebsajta N1, Nikola Radišić, 28.10.2018.
Naslov: Redakcija