EVENTUALNE IZMENE I USVAJANJE NOVE VERZIJE ZAKONA O RADU PRED NARODNOM SKUPŠTINOM SREDINOM 2020. GODINE

Poslodavac o svom trošku i sada može da angažuje lekarsku ustanovu, koja bi obavljala subveštačenja zaposlenih, ukoliko posumnja da zloupotrebljavaju odsustvo s posla.

To što je Privredna komora Srbije (PKS) dostavila Ministarstvu rada predlog za izmenu dela Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US i 113/2017), koji se odnosi na mogućnost sprečavanja zloupotrebe privremene sprečenosti za rad od strane zaposlenih, zapravo ne znači da će ta inicijativa na kraju biti i usvojena. Eventualne izmene i usvajanje nove verzije zakona naći će se pred Narodnom skupštinom tek sredinom 2020. godine, a do tada će se razmatrati sve inicijative i rešenja, pa i ona koja se tiču sprečavanja i sankcionisanja zloupotrebe bolovanja, potvrđuju u Ministarstvu rada.

PKS će biti uključena u postupak izrade teksta Zakona o radu kroz učešće u radu rane grupe, kada će moći da iznese mišljenje i predloge, dodaju u Ministarstvu.

I sam ministar Zoran Đorđević nedavno je ponovio da je bolovanje već definisano u sadašnjem zakonu, da je članom 179. jasno precizirano kako se koristi bolovanje i kako poslodavac može da proverava da li je zaposleni zaista na bolovanju.

U Uniji poslodavaca Srbije podsećaju da su baš zbog učestalih zloupotreba prava na bolovanje još 2014. učestvovali u krupnijim izmena postojećeg zakona. Novim dopunama ne daju svoj glas jer, kako ističe Svetlana Budimčević, u sadašnjem aktu sve je već regulisano na temu zloupotrebe prava na privremenu sprečenost za rad.

"PKS predlaže dopunu tako da poslodavac može da zatraži izveštaj zdravstvene ustanove na osnovu kojeg bi se utvrdila osnovanost bolovanja, ukoliko je u toku jednog meseca procenat zaposlenih, koji su odsutni, veći od deset procenata. U našem zakonu je već sve regulisano, nisu mu potrebne izmene, već je ovde reč o njegovoj primeni. Jer, svojim opštim aktom poslodavac i sada može da uredi na koji način će kontrolisati da li je bolovanje opravdano ili ne. To bi moglo da se uvede u okviru nekog posebnog akta, da poslodavac recimo utvrdi tročlanu komisiju, koja može da odlazi na kućne adrese zaposlenih i tako ih proverava, ako na nešto sumnja", podseća Budimčevićeva, i dodaje da po sadašnjem zakonu poslodavac o svom trošku može da angažuje čak i lekarsku ustanovu koja bi obavljala subveštačenja zaposlenih, ukoliko se posumnja da odlaze na lažna bolovanja. Ali, sve to poslodavac najpre mora da predvidi u opštem aktu preduzeća.

“Postoji i mogućnost da, ako ne veruje nalazima lekara opšte prakse, može direktno da traži od načelnika zdravstvene ustanove da se ponovo veštači lekarski nalaz. Zbog svih tih opcija, koje su date poslodavcima, ne znam šta bi trebalo menjati u postojećem zakonu”, pita Budimčevićeva.

I pored silnih propisa i zakonskih rešenja, i dalje nije poznato da je iko od radnika došao da se žali advokatu, jer je dobio otkaz zbog lažnog bolovanja.

“Ako radnik zloupotrebi pravo na bolovanje poslodavac ima pravo da mu da otkaz, ali je taj propis kod nas dosta šturo regulisan. Teško je dokazati da je neko na lažnom bolovanju, jer radnik ima validno lekarsko opravdanje, a zakon nije regulisao proveru stanja na terenu. Ono što radnik mora da uradi je da poslodavcu donese potvrdu u roku od tri dana od nastanka situacije u kojoj se našao”, podseća advokat Veljko Veličković.

I kada poslodavac uruči zaposlenom otkaz zbog lažnog bolovanja, velika je verovatnoća da mu radnik neće priznati da je bio na takvom bolovanju, već će pokušati da pravdu potraži na sudu. U Savezu samostalnih sindikata Srbije ističu da nemaju nijedan dokaz iz sudske prakse u kojem je poslodavac dokazao posle kontrolnog pregleda da su radnik ili lekar zloupotrebili bolovanje.

"Napasti većinu zaposlenih u Srbiji i optužiti ih da često pribegavaju lažnim bolovanjima je bahat i bezobrazan stav pojedinih poslodavaca, čime se stvara ambijent kako su radnici u Srbiji lenji i skloni prevarama. Za to koliko ljudi koristi lažna bolovanja nema egzaktnih podataka, ni PKS ih nije iznela, a predlaže izmene zakona", ocenjuje Duško Vuković, iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, i dodaje da se olako zaboravlja da ljudi u Srbiji često rade zakonom duže od propisanog radnog vremena, da su dosta opterećeni redovnim radom, preraspodelom posla, lošim uslovima rada…

"Retko koji poslodavac upućuje svoje radnike na godišnje sistematske preglede. Time bi se stekao bolji uvid u zdravstveno stanje svih zaposlenih, pa bi bilo i manje zloupotreba", zaključuje Vuković.