Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O INSPEKCIJSKOM NADZORU: 40 odsto privrednika smatra da inspekcijski organi nedovoljno kontrolišu kompanije i pojedince koji posluju u sivoj zoni. Smatraju da je neophodno preispitati kaznenu politiku i povećati kazne za poslovanje u sferi sive ekonomije. U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji treba brisati član 129b, kako bi se ukinula mogućnost da se roba oduzeta od lica koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost u postupku terenske kontrole vrati istom licu nakon izvršenja obaveze plaćanja poreza ili registracije delatnosti u predviđenom roku, kao i mogućnost da se oduzeta roba ili oprema ostavi na čuvanje osobi od koje je privremeno oduzeta. Roba treba da se oduzima trajno, a ne privremeno


Visoki porezi i doprinosi na zarade glavni su razlog što se većina privrednika odlučuje da posluje u sivoj zoni, pokazalo je istraživanje Privredne komore Srbije. A siva ekonomija, pak, predstavlja nelojalnu konkurenciju privrednim subjektima koji legalno posluju, kao i ograničenje za kontinuirani razvoj tržišne ekonomije zasnovane na fer konkurenciji.

- Siva ekonomija posebno predstavlja ozbiljan problem za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Suzbijanje sive ekonomije i nelegalnih tokova novca su preduslov za ostvarivanje održivog društveno-ekonomskog razvoja, povoljnog poslovnog ambijenta i životnog standarda - navodi Žarko Malinović, sekretar udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije.

Privrednici koji su registrovali svoja preduzeća i preduzetničke radnje smatraju da bi inspekcije upravo trebalo da povećaju broj kontrola nad onima koje nisu registrovane i koje zvanično - ne postoje.

- Inspekcije treba više da se bave suzbijanjem sive ekonomije i da smanje broj kontrola nad legalnim privrednim subjektima - navodi Žarko Malinović, iznoseći računicu da prosečna registrovana firma ima više od šest kontrola godišnje. Nad privrednicima koji legalno posluju obavljeno je oko 170.000 kontrola od svih inspekcijskih organa, a taj broj trebalo bi smanjiti na 100.000, kako bi se privreda rasteretila.

Uz koordinaciju udruženja za trgovinu, Privredna komora Srbije sprovela je od 5. do 25. aprila 2017. godine istraživanje stavova privrede o sivoj ekonomiji u sklopu aktivnosti na poboljšanju i modernizaciji zakonodavnog okvira u Srbiji, otklanjanju prepreka za poslovanje i pojednostavljenje administrativnih procedura.

Cilj je izgradnja stabilnog, predvidivog i stimulativnog privrednog ambijenta koji će doprineti uspešnom poslovanju kompanija i razvoju konkurentne privrede. Rezultati istraživanja su prezentovani na konstitutivnim sednicama regionalnih parlamenata privrednika, kao i na Skupštini Privredne komore Srbije.

Anketa je sprovedena na uzorku od 301 privrednog društva, sa mogućnošću davanja više odgovora po pitanju.

Prema mišljenju privrednika, siva ekonomija je najzastupljenija u sektoru usluga, pre svega u maloprodaji (22,90 odsto), turizmu i ugostiteljstvu (18,52 odsto) i veleprodaji (9,60 odsto), a zatim u sektoru poljoprivrede (9,09 odsto), dok je najniža u granama industrijske proizvodnje, kao što su hemijska i gumarska proizvodnja.

Uz poreze i doprinose na zarade, koje najveći broj privrednika (47,42 odsto) vidi kao razlog koji ih najčešće opredeljuje za poslovanje u sivoj zoni, visoko se "kotira" i porez na dodatu vrednost (25,31 odsto ispitanih), smanjenje prometa (14 odsto), administrativne procedure (13,27 odsto ispitanih).

Zapošljavanje radnika na crno (20,75 odsto) i prijavljivanje radnika na minimalnu zaradu (16,46 odsto) najčešći su pojavni oblici sive ekonomije i nelojalne konkurencije.

Pored neformalne zaposlenosti siva ekonomija se najčešće javlja kroz: neevidentiranje prometa robe i usluga (14,25 odsto); proizvodnju i prodaju u neregistrovanim objektima (10,10 odsto); plasman robe u sivoj zoni (8,99 odsto); nabavku sirovina na sivom tržištu (8,44 odsto).

- Siva ekonomija dovodi do negativnih posledica za privredne subjekte koji posluju u skladu sa zakonskim propisima i plaćaju poreske obaveze. Usled sive ekonomije ostvaruju manji promet i prihode, a na tržištu su izloženi nelojalnoj konkurenciji - upozorava Žarko Malinović. - Velika neformalna zaposlenost i nezadovoljavajući obuhvat poreskih obveznika, sužavaju prostor za smanjenje poreskog opterećenja, a takođe javni prihodi ostaju bez znatnog dela poreskog prihoda. Velika zastupljenost rada na crno, direktno se odražava i na visinu zarada i naknada za legalan rad. Proizvodnja i prodaja u neregistrovanim objektima kao i proizvodnja i promet "plagijata" izlaže potrošače riziku, jer tako kupuju robu za koju nemaju potvrdu o njenom kvalitetu i bezbednosti, sa visokim potencijalnim rizikom za zdravlje.

On navodi da postoje brojne štetne posledice po poslovanje, proistekle upravo iz poslovanja kompanija u sivoj zoni. To su obaranje cena usled nelojalne konkurencije u čak 33,09 odsto slučajeva, što dovodi do smanjenja poslovnih prihoda privrednih subjekata u 28,88 odsto slučajeva. Takođe, dolazi do otežanog plasmana robe i usluga u 20,11 odsto slučajeva, smanjenja broja zaposlenih u 9,69 odsto anketiranih privrednih subjekata i vodi gubitku ugleda kod potrošača u 8,23 odsto slučajeva.

Novi Zakon o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015 - dalje: Zakon) doneo je značajne novine, posebno u pogledu odredaba kojima se uređuje poslovanje i postupanje prema neregistrovanim privrednim subjektima. Međutim, značajan broj privrednika, njih 40 odsto, kako pokazuje istraživanje PKS, smatra da inspekcijski organi nedovoljno kontrolišu kompanije i pojedince koji posluju u sivoj zoni.

Ovakav stav privrede potvrđuju i mesečni izveštaji o radu inspekcijskih organa za period avgust 2015. - mart 2016. godine:

Od ukupno obavljenih 172.985 inspekcijskih nadzora, utvrđeno je da je 388 neregistrovanih subjekata. Prema podacima iz izveštaja o radu inspekcija, uviđaj u stambenom prostoru sa naredbom suda je izvršen u 69 slučajeva. Uz zahtev ili pristanak držaoca stana kontrola je urađena u 444 slučaja. Podneto je 1.875 prijava za kažnjiva dela i 731 prekršajni nalog.

S druge strane, dve trećine privrednih subjekata obuhvaćenih anketom bile su predmet inspekcijske kontrole u 2015. i 2016. godini, od toga, najveći broj njih imao je više od šest kontrola tokom godine. Učestalost kontrola privrednih društava koja posluju legalno dovodi do velikih troškova, posebno u pogledu radnih sati koje je potrebno izdvojiti tokom trajanja inspekcijskog nadzora, pokazuje analiza ankete.

Najveći broj privrednika potroši više od sedamdeset i dva sata (devet radnih dana) na rad sa inspekcijskim organima. Skoro polovina ispitanih privrednika (47 odsto) upoznata je s time da je novi Zakon u punoj primeni od aprila meseca 2016. godine.

Privrednici ističu da je dobro što se novim Zakonom naglasak stavlja na preventivne mere, ali i na povećanje odgovornosti svih subjekata u procesu. Uspostavljanjem sistema procene rizika umanjuje se neujednačenost, koruptivnost i druge moguće negativne pojave u postupku inspekcijskog nadzora, što vodi do eliminacije ili bitnog smanjenja primedbi na učestalost i trajanje inspekcijskog nadzora kod jednih, a izostanak kod drugih privrednih subjekata. Novim Zakonom stvaraju se uslovi da se inspekcijski nadzor planira i da se usmerava na one subjekte koji su visokorizični.

- Treba smanjiti fiskalno opterećenje zarada zaposlenih po osnovu poreza i obaveznih socijalnih doprinosa. Ova mera bi trebalo da podstakne poslodavce da prijave zaposlene - objašnjavaju u PKS. - Zatim, neophodno je preispitati kaznenu politiku i povećati kazne za poslovanje u sferi sive ekonomije. U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016 i 108/2016), treba brisati član 129b, kako bi se ukinula mogućnost da se roba oduzeta od lica koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost u postupku terenske kontrole vrati istom licu nakon izvršenja obaveze plaćanja poreza ili registracije delatnosti u predviđenom roku, kao i mogućnost da se oduzeta roba ili oprema ostavi na čuvanje osobi od koje je privremeno oduzeta. Roba treba da se oduzima trajno, a ne privremeno.

U Uredbi o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknade, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade ("Sl. glasnik RS", br. 54/2010, 86/2011, 15/2012, 41/2013 - dr. pravilnik, 3/2014, 81/2014 - dr. pravilnik, 31/2015 - dr. pravilnik, 44/2016 - dr. pravilnik i 43/2017 - dr. pravilnik) potrebno je primeniti i kontrolisati obavezu plaćanja naknade kod uvoza polovnih automobila i za fizička lica.

- Treba preispitati i pooštriti kaznenu politiku za poslovanje u sferi sive ekonomije - navode u PKS. - Kazne za rad u sferi sive ekonomije moraju biti znatno veće od propisanih kazni za propuste i greške u legalnom poslovanju. Takođe visina kazne treba da se odmeri tako da se ostvarena zarada na sivom tržištu ne isplati. Potrebno je, takođe, doneti Zakon o carinskoj službi, kako bi se precizno definisala i proširila ovlašćenja carinske službe, posebno u kontroli uvoza akciznih proizvoda. Posebno je značajno ovlašćenje i procedure za postupanje prilikom carinske kontrole uvezene akcizne robe u dubini teritorije Republike Srbije.

Za uspešniju borbu protiv sive ekonomije neophodno je povećati efikasnost sistema nadzora i kontrole, smatraju u PKS.

- Organi kontrole i nadzora: inspekcijski organi, Poreska uprava, Carinska uprava, kao i MUP, tužilaštvo i sudovi, treba da donesu operativne programe i planove za suzbijanje sive ekonomije. Ovi programi moraju da budu međusobno usaglašeni - navode u PKS.

Neophodno je, takođe, formirati jedinstvenu bazu podataka o prekršajima i prekršiocima, i uvesti obavezu za sve inspekcije i nadzorne organe da unose podatke u bazu i koriste podatke radi planiranja aktivnosti i preduzimanja operativnih mera.

- Jedinstvena baza inspekcijskog nadzora treba da omogući dostupnost podataka o sprovedenim inspekcijskim nadzorima širokom krugu organa i institucija koje vrše nadzor i kontrolu - ističu u PKS. - Neophodno je i povećati kontrolu onih privrednih subjekata koji nisu registrovani i posluju u zoni sive ekonomije. U oblasti kaznene politike treba uspostaviti politiku i praksu, kroz nadzorne organe i sudove, koje će obezbediti da prekršioci koji posluju u sivoj i crnoj zoni budu rigorozno kažnjeni. Takođe, treba unaprediti praksu kontrole izdavanja računa u maloprodaji za robe i usluge.

ZAKON O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016 i 108/2016)

Član 129b

Ako se u postupku terenske kontrole utvrdi da lice, koje je obavljajući neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, stavljalo robu u promet, poreski inspektor može rešenjem privremeno oduzeti robu koju je zatekao u kontroli.

Poreski inspektor može rešenjem privremeno oduzeti opremu kojom obveznik obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, a koju zatekne u postupku kontrole.

Privremeno oduzeta oprema iz stava 2. ovog člana, može se ostaviti na čuvanje licu od koga je privremeno oduzeta do isteka roka iz člana 129a stav 4. ovog zakona, ukoliko se proceni da bi troškovi oduzimanja i čuvanja bili nesrazmerno veliki u odnosu na poresku obavezu.

Izvor: Vebsajt Novosti, 27.09.2017.
Naslov: Redakcija