Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM: Mišljenje Poverenice za zaštitu ravnopravnosti na Nacrt zakona


Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja je dopisom broj 401-00-2584/2015-13 od 5. septembra 2017. godine, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Nacrt zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, radi davanja mišlјenja.

Postupajući po ovom dopisu, Poverenica daje mišlјenje na Nacrt zakona, sa aspekta delokruga rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama člana 20. stav 1. Ustava propisano je da se lјudska i manjinska prava zajamčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolјi u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajamčenog prava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se dostignuti nivo lјudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.

Odredbama čl. 64, 66. i 69. Ustava propisana su prava deteta, posebna zaštita porodice, majke, samohranog roditelјa i deteta i socijalna zaštita.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009), koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl. 5-14. definisani su različiti oblici povrede načela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja. Odredbama člana 22. ovog zakona propisano je da svako dete ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova/njena lična svojstva ili lična svojstva roditelјa, staratelјa i članova porodice. U stavu 2. istog člana propisano je da je zabranjeno diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema zdravstvenom stanju, bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravlјenje razlike prema zdravstvenom stanju, imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišlјenju ili uverenju detetovih roditelјa, odnosno staratelјa i članova porodice.

Ratifikacijom UN Konvencije o pravima deteta, kroz Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta ("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 15/90 i "Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 4/96 i 2/97) Republika Srbija se obavezala na poštovanje prava deteta i obezbeđivanje prava sadržanih u Konvenciji svakom detetu pod njenom jurisdikcijom, bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo ubeđenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovno stanje, onesposoblјenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelјa ili staratelјa. Članom 26. ove konvencije propisano je da države članice uvažavaju pravo svakog deteta da koristi socijalnu zaštitu i socijalno osiguranje, kao i da preduzimaju sve neophodne mere za ostvarivanje tog prava u skladu sa nacionalnim zakonima. S tim u vezi, neophodno je ukazati i na Opšti komentar br. 7 Komiteta za prava deteta, koji u četvrtom delu obrađuje principe i prava deteta u ranom detinjstvu. Komitet je ukazao da grupe male dece ne smeju biti diskriminisane, da je princip najbolјeg interesa deteta primaran u svim postupcima koji se tiču dece, a posebno je istaknuto da se najbolјi interes deteta mora uzeti u obzir prilikom izrade svakog zakona, javne politike i pružanja usluga koje se tiču dece, što obuhvata postupke koji direktno pogađaju decu, kao i postupke koji imaju posrednog uticaja na malu decu.

Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na potrebu da se pojedine odredbe Nacrta zakona još jednom razmotre, kako bi se obezbedila ravnopravnost i jednako postupanje prema svim građanima i građankama.

S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti povodom pojedinih rešenja sadržanih u Zakonu, daje sledeće mišlјenje:

1. Članom 2. stav 1. Nacrta zakona propisano je da: "Porodicu u smislu ovog zakona čine: roditelјi, odnosno staratelјi, hranitelјi usvojitelјi i deca, kao i drugi srodnici, pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu", dok je sada važećim Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 16/2002, 115/2005 i 107/2009) propisano da porodicu u smislu ovog zakona čine: roditelјi, odnosno staratelјi, hranitelјi i usvojitelјi i deca, kao i srodnici u pravoj liniji, a u pobočnoj do drugog stepena srodstva, pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu. Imajući u vidu navedeno Nacrtom zakona propisan je širi krug lica čiji se prihodi uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja postojanja prava utvrđenih Nacrtom zakona u odnosu na sada važeći zakon. S tim u vezi Poverenica je mišlјenja da je navedenu odredbu potrebno još jedno razmotriti, a naročito imajući u vidu odredbu člana 20. stav 2. Ustava.

Takođe, ukazuje da je odredbom člana 29. stav 3. Nacrta zakona, propisano da pravo na dečiji dodatak, bez ponovnog dostavlјanja dokaza o materijalnom stanju porodice, ostvaruju korisnici novčane socijalne pomoći čija deca redovno pohađaju školu, a nezavisno od materijalnih uslova porodice korisnik čije dete ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica.

S tim u vezi ukazuje da je odredbama člana 81. Zakona o socijalnoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011) propisano da se pod porodicom u smislu ostvarivanja prava na novčanu socijalnu pomoć smatraju supružnici i vanbračni partneri, deca i srodnici u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu. U skladu sa članom 81. stav 3. Zakona o socijalnoj zaštiti članom porodice smatra se i dete koje ne živi u porodici, a nalazi se na školovanju – do kraja roka propisanog za to školovanje, a najkasnije do navršene 26. godine života, dok je stavom 4. istog člana propisano da se članom porodice smatra i supružnik bez obzira gde faktički živi. Izuzetno članom porodice ne smatra se izvršilac nasilјa u porodici, odnosno njegovi prihodi i imovina ne utiču na pravo žrtava nasilјa u porodici da ostvare novčanu socijalnu pomoć, ako ispunjavaju druge uslove propisane zakonom. S tim u vezi prema navedenim odredbama Nacrta zakona i Zakona o socijalnoj zaštiti može se zaklјučiti da su uslovi za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć manje zahtevni u pogledu imovine i prihoda koji su od uticaja na ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć u odnosu na imovinu i prihode koji se uzimaju u obzir prilikom ostvarivanja prava iz Nacrta zakona, što je u suprotnosti sa svrhom Nacrta zakona odnosno da ovaj zakon treba da ima širi, a ne uži obuhvat lica od korisnika novčane socijalne pomoći.

Takođe ukazuje da je potrebno dopuniti odredbe člana 2. Nacrta zakona, tako što se prilikom uračunavanja prihoda i imovine koji su od uticaja na ostvarivanje prava propisanih Nacrtom zakona, članom porodice ne bi smatrao izvršilac nasilјa u porodici, odnosno prihodi i imovina izvršioca nasilјa ne bi se uzimali u obzir za ostvarivanje prava iz ovog zakona.

2. Pored navedenog ukazuje da je potrebno još jednom razmotriti i odredbe člana 3. st. 2, 3. i 4. Nacrta zakona. Odredbom člana 3. stav 2. propisano je da se za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, redosled rođenja deca iz razvedenog braka ili vanbračne zajednice koja je prestala utvrđuje prema roditelјu sa kojim dete živi po odluci nadležnog organa, dok je odredbom stava 3. istog člana propisano da za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, redosled rođenja deca koja su u vreme razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice bila punoletna ili za koju je u toku postupak utvrđivanja porodičnopravnog statusa pred nadležnim organom, utvrđuje prema roditelјu sa kojim deca žive. Odredbom stava 4. istog člana propisano je da se činjenice iz st. 2. i 3. ovog člana utvrđuju prema nalazu nadležnog centra za socijalni rad, iako u slučaju iz stava 2. ovog člana već postoji odluka nadležnog organa.

U tom smislu, predlaže da se odredba člana 3. Nacrta zakona dopuni tako što će se propisati da se činjenica sa kojim roditelјem deca žive, u odsustvu odluke nadležnog organa, može utvrđivati i prema nalazu nadležnog centra za socijalni rad. Ova izmena je potrebna kako bi se zaštitili interesi deteta u postupku ostvarivanja prava propisanih ovim zakonom dok traje sudski postupak, s obzirom na dugotrajnost postupaka radi razvoda braka i poveravanja deteta jednom od roditelјa, tokom kojih često nije uređen porodično-pravni položaj deteta koje faktički živi sa jednim od roditelјa.

 3. Dalјe, povodom odredbe člana 4. stav 1. tačka 2. podtačka (5) propisano je da su prihodi od uticaja prihodi ostvareni od naknada ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta. Imajući u vidu da Nacrt zakona uvodi ovu kategoriju prihoda kao prihode od uticaja nije jasno da li se uračunavanjem ovih prihoda postiže svrha zakona u smislu finansijske podrške porodici sa decom, pri čemu ukazuje na odredbu člana 5. stav 1. Nacrta zakona koji propisuje da se u prihode ne uračunavaju, pored ostalog i primanja i prihodi koji se prema zakonu kojim se uređuje socijalna zaštita ne uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja prava na novčanu socijalnu pomoć. Podseća da je članom 11. Uredbe o primanjima i prihodima koji su od uticaja na ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011) pored ostalog propisano da u prihode koji se ne uzimaju u obzir spadaju i prihodi kao što su dečiji dodatak, roditelјski dodatak, dodatak za pomoć i negu drugog lica ostvareni po bilo kom osnovu i dr.

Takođe, povodom odredbe člana 4. stav 1. tačka 2. podtačka (9) Nacrta zakona, koja glasi: "Prihodi od uticaja na ostvarivanje prava predviđenih ovim zakonom, a koji se utvrđuju u prosečnom mesečnom iznosu, na osnovu ostvarenih prihoda u tri meseca koja prethode mesecu u kome je podnet zahtev, jesu prihodi ostvareni od ostalih aktivnosti", mišlјenja je da je potrebno još jednom razmotriti ovu podtačku, sa aspekta bližeg određivanja ovih prihoda kako bi se izbeglo u praksi eventualno nejednako postupanje prema građanima i građankama na osnovu imovnog stanja. Ukoliko prihodi od ostalih aktivnosti nisu bar približno određeni ostavlјa se organima diskreciono pravo koje će sve prihode računati u svakom konkretnom slučaju, što bi svakako rezultiralo nejednakim postupanjem prema građanima i građankama.

Pored toga, mišlјenja je da je potrebno još jedno razmotriti i odredbu stava 5. ovog člana, kojom je propisano da se u prihode porodice računaju i "prihodi od polјoprivredne delatnosti sa imovine na kojoj članovi zajedničkog domaćinstva žive, koju su stekli ili je koriste na osnovu ugovora ili dogovora, bez obzira da li je izvršena njena uknjižba odnosno zaklјučen odgovarajući pravni posao". Ovako određena odredba takođe, ostavlјa mogućnost različitog postupanja u praksi, s obzirom da nije jasno na koji način se ovi prihodi utvrđuju, odnosno dokazuju.

4. Odredbom člana 7. stav 3. propisano je da se izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana "pravo na dečiji dodatak može ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, osim stambenog prostora u kome porodica živi, poseduju i drugu nepokretnost na teritoriji Republike Srbije i u inostranstvu, u idealnom delu, ne većem od 20 kvadratnih metara, stečenu u skladu sa propisima o nasleđivanju. Poverenica smatra da nije jasno što se izdvaja samo imovina stečena u skladu sa propisima o nasleđivanju imajući u vidu da na ovaj nači mogu u nepovolјniji položaj biti stavlјeni građani i građanke koji su imovinu stekli na drugi način a imaju idealni deo ne veći od 20 kvadratnih metara, čime bi ova lica bila neopravdano stavlјena u lošiji položaj samo po osnovu imovnog stanja kao ličnog svojstva. Takođe odredbom člana 7. stav 4. je propisano da se izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana "pravo na dečiji dodatak može ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, osim stambenog prostora u kome porodica živi, poseduju i garažu i iznajmlјeni poslovni prostor (zakup) ne veći od 20 kvadratnih metara". Nejasno je na koji način porodica (koja je najšire data) može da poseduje iznajmlјeni poslovni prostor. Da li se mislilo na to da porodica daje u zakup poslovni prostor koji poseduje ili da porodica tj. neko od njenih članova koristi poslovni prostor u zakupu?

 5. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pozitivno ocenjuje uvođenje naknade ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta za lica koja nisu ranije bila obuhvaćena Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, a koja se npr. bave polјoprivrednom delatnošću, lica koja obavlјaju ili su obavalјli povremene i privremene poslove, po osnovu ugovora o delu i autorskih ugovora. Međutim, ukazuje da su Nacrtom zakona navedena lica, kao i lica koja samostalno obavlјaju delatnost stavlјena u nepovolјniji položaj u odnosu na lica koja su zaposlena kod poslodavca (čl. 11,12,13,14. i Nacrta zakona).

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na odredbu člana 94a Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 - odluka US) kojom je propisano da zaposlena žena koja rodi treće dete i svako naredno novorođeno dete ima pravo na naknadu zarade u trajanju od dve godine. Imajući u vidu navedeno Poverenica smatra da je neophodno propisati iste uslove i trajanje prava kako za zaposlene kod poslodavca, tako i za lica koja ostvaruju naknadu ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege detata i posebne nege deteta, kako se ove kategorije lica ne bi dovodile u nejednak položaj, prilikom ostvarivanja prava na naknadu zarade, odnosno naknadu prihoda za vreme porodilјskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta. Takođe ukazujemo na to da je u pitanju ista pravna i činjenična situacija u kojoj se po osnovu trudnoće, porođaja, nege i posebne nege deteta nalaze zaposlene žene i žene koje se bave samostalnom delatnošću, polјoprivrednom delatnošću, odnosno obavlјaju povremene i privremene poslove, po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora i sl. te ih je u tom smislu potrebno i izjednačiti.

Poverenica smatra da nije potrebno izdvajanje ovih lica i utvrđivanje posebnog prava na "naknadu ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta" već da lica iz člana 11. i lica iz člana 16. Nacrta zakona mogu biti obuhvaćena u okviru jednog prava na finansijsku podršku porodici sa decom, kao što propisuje i sada važeći Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom uz proširenje kruga lica na lica koja su sada predviđena u članu 16. Nacrta zakona. Posebno nije jasno zašto je u članu 17. stav 2. a u vezi člana 16. stav 2. Nacrta zakona napravnapravlјeno razlikovanje prilikom utvrđivanja osnovice naknade ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, koja se utvrđuje srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koje su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednja 24 meseca koja prethode danu rođenja deteta, dok se prilikom određivanja osnovice naknade ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta uzima 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodilјskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno danu rođenja deteta (član 17. stav 1. Nacrta zakona).

Pored toga odredbama člana 16. stav 6. Nacrta zakona je propisano da pravo na naknadu ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta može ostvariti i otac deteta ukoliko majka nije živa, napustila je dete ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu, pri čemu u ovoj odredbi nema reči o posebnoj nezi deteta, već se na ovu negu primenjuju ista pravila kao kod lica zaposlenih kod poslodavca. Poverenik smatra da nije jasno zašto je napravlјena razlika kod ovih vrsta naknade. Takođe nije jasno zašto otac deteta može da ostvari naknadu samo pod uslovima ukoliko majka nije živa, napustila je dete ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu, odnosno da li to znači da je u slučaju nege deteta majka titular prava i da je u navedenim slučajevima nega o detetu samo njena obaveza. Takođe u članu 11. stav 3. Nacrta zakona u kojem je propisano da naknadu zarade za vreme porodilјskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta zaposlenih kod poslodavca, ostvaruje i otac deteta, jedan od usvojitelјa, hranitelј, odnosno staratelј deteta, kada u skladu sa propisima o radu koristi navedeno odsustvo. U navedenom članu je propisan širi krug lica koja mogu da ostvare navedenu naknadu iako je svrha propisivanja prava na ostvarivanje svih ovih naknada ista.

6. Odredbom člana 11. stav 4. Nacrta zakona propisano je da oba roditelјa mogu istovremeno koristiti naknadu zarade za vreme porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi posebne nege deteta za decu različitog reda rođenja, odnosno odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta za decu različitog reda rođenja, a u stavu 5. istog člana propisano je da oba roditelјa ne mogu istovremeno koristiti naknadu zarade za vreme porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta za decu različitog reda rođenja. Mišlјenja smo da su ova dva stava Nacrta zakona kontradiktorna u odnosu na regulisanje korišćenja naknade zarade oba roditelјa za vreme odsustva sa rada radi nege deteta iz razloga što na različiti načine reguliše istu pravnu situaciju. Prilikom definisanja navedenih odredaba potrebno je imati u vidu i odredbe čl. 94. i 94a Zakona o radu, kao i čl. 65. Ustava.

 7. Takođe mišlјenja je da odredbe člana 10. i člana 37. Nacrta zakona treba uskladiti. Naime nije jasno ko uređuje bliže uslove i način ostvarivanja prava na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu korisnika novčane socijalne pomoći o čijem se ostvarivanju, u skladu sa članom 10. Nacrta zakona stara Republika. Poverenica pretpostavlјa da je bliži način za ostvarivanje ovog prava omaškom izostavlјen u članu 37. Nacrta zakona. Poverenik je mišlјenja da je jako važno urediti način ostvarivanja prava na naknadu troškova za ovu grupu dece s obzirom da se radi o posebno ranjivoj grupi dece, imajući u vidu njihovo imovno stanje odnosno stanje socijalne ugroženosti.

8. Pored toga, Poverenik predlaže da se još jednom razmotri odredba člana 21. Nacrta zakona koja se odnosi na to ko može ostvariti roditelјski dodatak. Ovom prilikom, želi da ukaže na specifičan položaj usvojitelјa. Naime, jasno je da je roditelјski dodatak usmeren prema roditelјima i da se analizom ove naknade može doći do zaklјučka da je to mera pronatalne politike sa cilјem podsticaja rađanja, te samim tim nije usmerena na usvojitelјe. Odredbama člana 1. stav 2. Nacrta zakona, propisano je da se finansijska podrška dodelјuje radi usklađivanja rada i roditelјstva; posebnog podsticaja i podrške roditelјima da ostvare želјeni broj dece; pobolјšanja materijalnog položaja porodica sa decom, porodica sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i porodica sa decom bez roditelјskog staranja, odnosno šire posmatrano svrha davanja predviđenih Nacrtom zakona je i podsticaj porodice, bez posebnog navođenja da li je ta porodica biološka ili je dete postalo član na osnovu usvojenja. Porodični zakon ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) u članu 6. propisuje da usvojeno dete ima jednaka prava prema usvojitelјima kao dete prema roditelјima, dok prema odredbi člana 7. usvojitelјi imaju pravni položaj roditelјa. Usvojenjem se između usvojenika i njegovih potomaka i usvojitelјa i njihovih srodnika zasnivaju jednaka prava i dužnosti, kao između deteta i roditelјa odnosno drugih srodnika. Pored toga, u obrazloženju Odluke Ustavnog suda broj IUz-40/2012 od 11. jula 2014. godine, koja je objavlјena 1. oktobra 2014. godine, a koja se odnosila na roditelјski dodatak, Ustavni sud je, pored ostalog istakao da "finansijska podrška porodici sa decom obuhvata pobolјšanje uslova za zadovolјavanje potreba dece i podršku porodici sa decom, što nesumnjivo upućuje na zaklјučak da je u krajnjoj liniji korisnik ove finansijske pomoći dete". Ukoliko bi se usvojio predlog Poverenika, u slučaju takvog propisivanja trebalo bi imati u vidu da rokovi za podnošenje zahteva za ostvarivanje ove naknade moraju biti drugačiji, pre svega jer se dete ne može usvojiti pre trećeg meseca života.

9. Odredbama člana 21. stav 2. Nacrta zakona propisano je da izuzetno, ako majka ima troje dece u sledećem porođaju rodi dvoje ili više dece, ostvariće pravo na roditelјski dodatak i za svako rođeno dete u tom porođaju, a po osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za socijalna pitanja, dok je odredbama člana 41. propušteno propisivanje ko odlučuje o pravu na žalbu u slučaju kada u prvom stepenu rešava ministar ili je pravo na žalbu isklјučeno. Pored toga ukazuje i da je u članu 22. stav 5. propisuje da se iznos roditelјskog dodatka za decu iz člana 19. stav 3. isplaćuje u iznosu utvrđenom za četvrto dete pri čemu u Nacrtu zakona ne postoji član 19. stav 3.

10. Takođe Poverenik je mišlјenja da je potrebno usaglasiti sa članom 28. Nacrta zakona odredbe ovog zakona koje se odnose na redovno školovanje dece, a naročito odredbe čl. 25. i 29. Nacrta zakona. Naime članom 28. Nacrta zakona je definisano šta se smatra školovanjem u smislu ovog zakona, odnosno šta se smatra redovnim školovanjem, dok je članom 25. stav 7. i članom 29. stav 3. propisano da pravo na dečiji dodatak pripada deci koja se školuju i redovno pohađaju nastavu. S tim u vezi mišlјenja smo da je potrebno umesto termina "školuje se i redovno pohađa nastavu" koristiti termin "redovno školuje".

 11. Odredbama člana 35. uvedena je naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu korisnika novčane socijalne pomoći na koju deca predškolskog uzrasta korisnika novčane socijalne pomoći imaju pravo na naknadu dela troškova boravka u predškolskoj ustanovi verifikovanoj od strane ministarstva prosvete, u visini učešća korisnika u ceni usluge koja je propisana odlukom jedinice lokalne samouprave. Poverenica smatra da je potrebno još jednom razmotriti ovo zakonsko rešenje iz razloga što je članom 36. propisano da deca predškolskog uzrasta iz materijalno ugroženih porodica, kao i deca bez roditelјskog staranja, deca sa smetnjama u razvoju i deca sa invaliditetom koja nisu ostvarila između ostalog pravo iz člana 35. Nacrta zakona koji je prethodno citiran, imaju u zavisnosti od materijalnog položaja porodice, pravo na regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi. Iz navedenog proizlazi da deca iz materijalno ugroženih porodica u nekim slučajevima imaju pravo na regresiranje pune cene usluga dok to nije slučaj sa naknadom troškova boravka dece korisnika novčane socijalne pomoći.

12. Takođe, ukazuje i na odredbu člana 37. stav 3. Nacrta zakona kojom je propisano da o stepenu smetnji u psihofizičkom razvoju i invaliditetu deteta mišlјenje daje nadležna komisija PIO fonda, a troškovi njenog rada finansiraju se iz budžeta Republike, dok je stavom 4. istog člana propisano da sastav, nadležnost i način rada komisije utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja u skladu sa zakonom. Mišlјenja je da je potrebno još jednom razmotriti navedene odredbe sa aspekta da li su u Nacrtu zakona propisana sva pitanja koja nadležni ministar treba da reši podzakonskim aktom, s obzirom da se menja lice kojem su poverena ova javna ovlašćenja, kao i način finansiranja ovih komisija, odnosno da finansiranje prelazi u potpunosti na budžet Republike. Takođe odredbama člana 44. Nacrta zakona propisano je da Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja vrši nadzor nad radom organa u vršenju ovim zakonom poverenih poslova državne uprave, u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava a nadzor na teritoriji AP Vojvodine poverava se odgovarajućem organu uprave AP Vojvodine. Poverenica ukazuje da na ovaj način nije jasno ko vrši nadzor kod regresiranja troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica iz člana 10. stav 1. tačka 8) Nacrta zakona, s obzirom da se o ostvarivanju ovog prava stara opština odnosno grad u skladu sa ovim zakonom.

13. U tekstu Nacrta zakona su navedene reči u muškom rodu (npr. roditelј, staratelј, hranitelј, državlјanin, korisnik, ministar…), kao generički neutralni termini i za muški i ženski rod, čime se narušava princip ravnopravnosti polova. Upotreba jezika, u kojem se prisustvo, jednak status i uloge žena i muškaraca u društvu ravnopravno odražavaju i tretiraju sa jednakom vrednošću i dostojanstvom, suštinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od značaja je za postizanje faktičke ravnopravnosti polova. Ovaj stav je izražen u mnogim međunarodnim dokumentima koji se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika, kao što su Plan za korigovanje sadašnje neravnoteže između muškaraca i žena u političkom životu Međuparlamentarne unije (MPU) i Preporuke Odbora ministara o eliminisanju seksizma u jeziku R (90)4, koje su usvojene 21. februara 1990. godine. Imajući u vidu navedeno, potrebno je da odredbe Nacrta zakona budu napisane rodno diferenciranim jezikom, bilo korišćenjem forme i reči u muškom i ženskom rodu ili uvođenjem klauzule da se sve zakonske odredbe podjednako odnose i na muškarce i žene.

Izvor: Vebsajt Poverenice, 27.09.2017.
Naslov: Redakcija