Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZBOG ISPLATE NAKNADA NEZAPOSLENIMA MIMO ZAKONA NACIONALNU SLUŽBU ZA ZAPOŠLJAVANJE TUŽILO OKO 36.000 GRAĐANA: Zaposleni kojima je prestao radni odnos, a pritom su radili najmanje godinu dana, imaju pravo na novčanu naknadu koju im jednom mesečno isplaćuje NSZ. Njen iznos ne može biti niži od 80 niti viši od 160 procenata od minimalne zarade. U NSZ tvrde da ranije nisu kršili zakon, a da se sadašnji, novi način obračuna primenjuje po nalogu Državne revizorske institucije


Oko 36.000 oštećenih građana obratilo se sudovima u Srbiji zbog naknade štete, jer im je Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) isplaćivala manje naknade. Do sada je pravda zadovoljena za oko 9.000 ljudi. Prema tvrdnjama advokata, prosečan iznos za koji su nezaposleni zakinuti je oko 6.000 dinara, što znači da je do sada NSZ "iskeširala" oko 54 miliona dinara, ne računajući sudske troškove, plaćanje advokata, izvršitelja i veštaka.

Prema slovu zakona, svi građani kojima je prestao radni odnos, a pritom su radili najmanje godinu dana, imaju pravo na novčanu naknadu koju im jednom mesečno isplaćuje NSZ. Njen iznos ne može biti niži od 80 niti viši od 160 procenata od minimalne zarade.

Biro je, međutim, svima pogrešno obračunavao naknade i isplaćivao manje. Iznos je svakog meseca bio manji od 80 odsto od minimalca, jer se obračunavala na osnovu prosečnih časova rada, a ne na osnovu stvarnog - promenljivog fonda časova rada u svakom mesecu.

U NSZ tvrde da ranije nisu kršili zakon, a da se sadašnji, novi način obračuna primenjuje po nalogu Državne revizorske institucije, što je za njih obavezujuće.

- Korisnici nikada nisu imali primedbe na naš rad i na isplatu naknada, što se najbolje vidi po tome što do njihove odluke nismo imali nijednu tužbu. Postojanje štete, njen iznos i odgovornost se ispituje u svakom konkretnom slučaju. Svi oni koji su nas do sada tužili uspeli su u svojim zahtevima - kažu u NSZ.

Sudovi su, kako objašnjavaju u ovoj instituciji, u velikom broju slučajeva usvajali tužbene zahteve, a samo u jednom manjem broju ih odbijali. Zbog toga je 31. marta 2016. godine Nacionalna služba za zapošljavanje "izjavila reviziju Kasacionom sudu" kako bi se omogućilo jednako postupanje u svim predmetima.

- Potraživanja tužilaca po osnovu manje isplaćene novčane naknade nisu velika i u većini slučajeva ukupno iznose od 1.000 do 5.000 dinara. Veći deo sume koju na kraju po presudama moramo da isplatimo ide advokatima, veštacima i javnim izvršiteljima. Oni, postupcima protiv nas, zarađuju i po deset puta veće iznose od onih koje dobijaju korisnici novčane naknade - kažu u NSZ.

U jednoj beogradskoj advokatskoj kancelariji objašnjavaju da se sporovi vode pred upravnim sudovima i problem je bio da li će se postupci voditi kao krivični ili parnični.

- Dosadašnja sudska praksa potvrđuje da je korisnicima novčane naknade isplaćivana manja naknada od one koja je trebalo i to od 1.700 do 2.900 dinara za svaki mesec. To znači, da je prosek dugovanja po korisniku 2.000 dinara mesečno. Svi građani koji su bili korisnici ove naknade imaju pravo da putem suda zahtevaju isplatu štete koja treba biti uvećana za zakonske zatezne kamate- tvrde u ovoj advokatskoj kancelariji.

Period od tri meseca je minimalan na koji korisnik ima pravo na naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje, objašnjavaju advokati. S obzirom na to da je prosečno svakog meseca korisniku isplaćivano manje po 2.000 dinara, to je svako od njih u proseku oštećen za najmanje 6.000 dinara.

Obračun novčane naknade radi se u skladu sa obavezujućim nalogom Državne revizorske institucije od 28. decembra 2011. godine. Nacionalna služba je dotadašnji način obračuna "saobrazila" pomenutom nalogu i od 1. januara 2012. godine radi drugačije. Od tog trenutka, pa do danas, na adresu NSZ stižu tužbe za naknadu štete.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Ž. Skenderija, 27.09.2016.
Naslov: Redakcija