Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O UTVRĐIVANJU JAVNOG INTERESA I POSEBNIM POSTUPCIMA RADI REALIZACIJE PROJEKTA IZGRADNJE INFRASTRUKTURNOG KORIDORA AUTO-PUTA E-761, DEONICA POJATE-PRELJINA: Transparentnost Srbija ocenjuje da je Zakon drastično narušio sistem javnih nabavki i javno – privatnih partnerstava u Republici Srbiji


Jedan od političkih protivnika aktuelne vlade ukazao je da je danas okončani izbor strateškog partnera za „Moravski koridor“ bio netransparentan. Naprotiv, pre bi se moglo reći da je Vlada Srbije vrlo transparentno dovela proces odabira partnera do ishoda u kojem je dobijena samo jedna ponuda.

U julu je Skupšina na predlog Vlade usvojila Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonica Pojate-Preljina ("Sl. glasnik RS", br. 49/2019), tzv. poseban zakon za Moravski koridor. Glavna meta tog posebnog zakona je ubrzanje eksproprijacije. Ako je to bio cilj, nije bilo nikakavog razloga da se usvajaju posebna pravila samo za jedan infrastrukturni objekat, već su mogla biti unapređena u opštem zakonu koji uređuje tu materiju.

Zakon je drastično narušio sistem javnih nabavki i javno – privatnih partnerstava u Republici Srbiji time što je propisano da se ovi zakoni neće primeniti, već da će se izbor strateškog partnera obaviti na osnovu Vladine uredbe. Uredba iz avgusta 2019. je regulisala ne samo proceduru izbora, već je odredila i uslove i kriterijume za izbor koji su očigledno diskriminatorni.

Naime, propisano je da čak 70 posto mogućih poena firma ili konzorcijum ostvaruje na osnovu iskustva u  projektovanju i izrgradnji autoputeva, mostova, regulacije reka, u poslednjih 15 godina, ali isključivo na teritoriji „jugoistočne Evrope“! Kao da samo na Balkanu ima reka koje su slične Zapadnoj Moravi ili puteva i mostova koji treba da prođu pored i preko te reke.

Možda je bilo i nekih drugih potencijalnih ponuđača osim pobedničkog koji su ispunjavali uslove za nadmetanje, ali ostaje činjenica da se niko od njih nije javio. Nisu se javile čak ni firme koje na osnovu direktnog dogovora u okviru međudržavnog sporazuma ili na osnovu tendera grade autoputeve po drugim krajevima Srbije. Na njihovu odluku je, pored relativno kratkog roka za dostavljanje ponuda i garancija, svakako moglo uticati i to što je Vlada oktobra 2018. zaključila (pravno neobavezujući) „memorandum o razumevanju u izgradnji „Moravskog koridora“ upravo sa predstavnicima pobedničkog konzorcijuma.

Izvor: Vebsajt Transparentnost Srbija, 28.08.2019.
Naslov: Redakcija