VIŠI SUD U BEOGRADU DONEO NOVU PRAVOSNAŽNU PRESUDU KOJOM JE POTVRDIO DA JE BANKA KORISNIKU NEOSNOVANO NAPLAĆIVALA TROŠKOVE OBRADE KREDITA: Naloženo vraćanje skoro 200 hiljada dinara klijentu
Viši sud u Beogradu doneo je novu pravosnažnu presudu kojom je potvrdio da je banka korisniku neosnovano naplaćivala troškove obrade kredita. Konačnim rešenjem sud je naložio banci da klijentu vrati 76.000 dinara koje mu je naplatila po osnovu ovih troškova, plus 122.000 dinara na ime zatezne kamate. Uupno dakle skoro 200.000 dinara.
Ovom odlukom iz jula ove godine potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu iz oktobra prošle godine i odbijena žalba tužene banke, navode u Udruženju finansijskih korisnika i potrošača "Efektiva".
Zbog troškova obrade kreditnog zahteva i drugih troškova trenutno se vodi oko 7.000 sporova protiv banaka.
Podsetimo, Vrhovni kasacioni sud je krajem prošle godine objavio svoj pravni stav i ukazao da banke imaju pravo da naplaćuju troškove obrade kreditnog zahteva kao i da troškove mogu da naplaćuju proporcijonalnom iznosu, ali pod uslovom da su ti troškovi jasno naznačeni u ugovoru i da je klijent upoznat. To, praktično, znači da banke smeju da naplaćuju trošak obrade kredita, ali pre toga, moraju korisnika jasno i nedvosmisleno da upoznaju sa strukturom troškova.
Banke, objašnjavaju iz "Efektive", mogu, dakle, da naplate trošak obrade kredita, ali samo pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o tim troškovima.
S tim u vezi, banke koje su pravnosnažno izgubile na sudovima, nisu uspele dokazati i prikazati šta čini trošak obrade kredita, te su sporovi okončani u korist dužnika.
Analitičari ne spore da podizanje kredita mora da podrazumeva određene dodatne troškove, ali, napominju, da građani treba da vode računa o razlici između efektivne inominalne kamatne stope.
"Treba gledati efektivnu kamatnu stopu jer ona mora da sadrži sve troškove. Praktično, ako je nominalna kamatna stopa tri odsto, neće kredit biti tri procenta nego oko četiri jer je tolika efektivna kamata. Tada su zadržani svi troškovi koji moraju biti unapred prijavljeni", objasnio je ekonomista i profesor na Beogradskoj banksrskoj akademiji Ismail Musabegović.
Izvor: Vebsajt Blic, 28.08.2019.Naslov: Redakcija