ZAKON O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Upravnici zgrada će imati zadatak da popišu stanove i zajedničke delove zgrada, a vodiće i evidenciju o vlasnicima stanova i njihovim podstanarima ili firmama koje iznajmljuju stambeni prostor. Ukoliko upravnik ne prijavi stanara, preti mu kazna od 5.000 do 150.000 dinara, jer ostali stanari mogu o ovome da obaveste komunalnog inspektora

Novi upravnici zgrada, koji će morati da se upišu u Registar stambenih zajednica do kraja 2017. godine, imaće između ostalog zadatak da popišu stanove.

Zakon o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016) propisuje postojanje stambene zajednice koja će vršiti poslove upravljanja zgradom. Stambena zajednica se upisuje u Registar stambenih zajednica, ima svoj matični broj, PIB (poreski identifikacioni broj) i tekući račun. U registar se upisuju podaci o zgradi i upravniku, a vodi ga jedinica lokalne samouprave.

Oni će popisivati i zajedničke delove zgrada, a vodiće i evidenciju o vlasnicima stanova i njihovim podstanarima ili firmama koje iznajmljuju stambeni prostor.

Ova odredba Zakona izazvala je nelagodnost među onim stanodavcima koji ne prijavljuju podstanare i na zaradu od njih ne plaćaju porez. Ukoliko upravnik ne prijavi stanara, preti mu kazna od 5.000 do 150.000 dinara, jer ostali stanari mogu o ovome da obaveste komunalnog inspektora.

Prvo rešenje za upis u stambenu zajednicu o upravniku zgrade na području Rakovice uručeno je 23. avgusta 2017. godine. Upis je počeo i u drugim opštinama, ali s obzirom na trenutnu evidenciju, neizvesno je da li će građani biti dovoljno odgovorni i završiti ovu obavezu do kraja godine.

Uvidom u registar stambenih zajednica koji je javno dostupan, vidi se da je u najvećim gradskim opštinama prijavljeno od 29 na opštini Savski Venac do 113 stambenih zajednica prijavljenih na Zvezdari. Iz Republičkog geodetskog zavoda navode da su do sada prijavljene 842 zajednice na prostoru cele Srbije.

Iz rešenja o upisu stambene zajednice koja su kroz ovaj registar javno dostupna može se videti ko je upravnik zgrade ali ne i ostale informacije koje on prikuplja. Ipak, pitanje o tome koji državni organi će moći da prate ove podatke i na koji način, ostaje otvoreno, s obzirom na to da iz Republičkog geodetskog zavoda na to nema odgovora.

Da će državne institucije, kao što je Poreska uprava, moći da traže ove podatke, ali samo sa valjanim pravnim osnovom, objasnili su iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

"Podaci koje upravnik prikuplja moraju se obrađivati sa posebnom pažnjom i samo za svrhe koje su namenjene Zakonom. Znači u slučaju ekonomskog i političkog interesa države ili nacionalne bezbednosti, recimo, drugi organi moći će da koriste taj registar", navodi Goran Pavlović iz pravne službe Poverenika.

Zakon predviđa da zgrada bude pravno lice, odnosno da bude kao prava firma. Prema toj paraleli, profesionalni upravnik biće "direktor firme", pa će, u skladu sa Zakonom, raspolagati sredstvima sa računa stambene zajednice. U red njegovih obaveza spada i organizovanje i kontrolisanje radova na zajedničkim delovima zgrade (u dvorištima, hodnicima, liftovima). Kako je ranije najavila pomoćnica ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Jovanka Atanacković, očekuje se da će plata upravnika biti oko 55.000 dinara.

Profesionalni upravnik je, prema Zakonu, dužan da prima prijave koje se tiču kvarova u zgradi ili nepoštovanje dnevnog reda, i to svakog dana u periodu od 00 do 24 časova, što praktično znači da uvek mora biti na raspolaganju stanarima za sve njihove probleme.

Kako nalaže Zakon, poslovi upravljanja poveravaju se profesionalnom upravniku bilo odlukom stambene zajednice, bilo odlukom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave. Znači ako ga stanari sami ne odaberu, država će odrediti nekoga sa spiska licenciranih upravnika.