ZAKON O RADU: Probleme u radu na daljinu može da reši samo novi Zakon
Zaposleni koji zbog pandemije rade van radnog mesta izgleda nisu sasvim zaštićeni. Prema saznanjima Saveza samostalnih sindikata Srbije, u zemlji i dalje postoje firme koje napuštaju zakupe u poslovnim centrima i prelaze na rad na daljinu, čime štede novac za zakup i energente, a pritom radnicima ne plaćaju naknadu za topli obrok. O plaćanju odštete u slučaju povreda na radu koje mogu da se dogode i kad neko radi od kuće i ne razmišlja se, tvrdi Zoran Mihajlović, sekretar veća Saveza samostalnih sindikata, pa manje-više svi troškovi, ukoliko ih bude, prelaze na teret zaposlenih koji rade od kuće. Poslodavci ih njima uglavnom i ne kompenzuju, dodaje on, budući da domaće zakonodavstvo ne prati trendove u poslednjih godinu i po dana i ne štiti prava radnika u dovoljnoj meri.
– Rad od kuće je institut koji je u naše zakonodavstvo unet sa Zapada još 2014, kada je usvojen Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), ali je taj rad tada zamišljen sasvim drugačije, kao mogućnost da mladi bračni parovi koji stvaraju porodicu budu više s decom i da se tako utiče na natalitet. S pojavom korone taj oblik angažmana iskorišćen je kao mogućnost da se ne bi dalje širila zaraza. Radnici su u početku smatrali da im je posao olakšan, ali se sada često dešava da ne dobijaju naknadu za prevoz i topli obrok, a pitanje je i na koji način poslodavac posmatra njihovo radno vreme i da li ga zaposleni uopšte ima. Zapravo, poslodavcu može da se učini da zaposleni nije radio osam sati, pa poziva radnika da nešto uradi uveče kada treba da se odmara – ocenjuje Mihajlović.
Takve probleme u radu na daljinu može da reši samo novi Zakon o radu, smatra on, očekujući da će krajem ove godine, prilikom razgovora o izmenama zakona i to biti rešeno.
– Ako u budućnosti radnici na daljinu ne budu zakonom zaštićeni, onda će biti još više zloupotreba nego što ih ima sada – dodaje Mihajlović.
I stručnjaci za radno pravo ističu da bi država morala detaljnije da se pozabavi normiranjem pojedinih pitanja koja su zasad predviđena za uređenje ugovorom o radu. Naime, u Srbiji nisu dovoljno precizno zakonom regulisane tačke koje se odnose na nadzor poslodavca i efikasnost radnika koji radi od kuće.
Sporno je i pitanje obezbeđivanja sredstava za rad jer je u inostranstvu uobičajeno da poslodavac daje kompenzaciju zaposlenom zato što upotrebljava svoju internet vezu i kompjuter, a ako to nije u mogućnosti, onda treba da mu to sam obezbedi.
Tu su i nedoumice oko osiguranja radnika od povrede na radu, pa bi trebalo bolje precizirati šta je povreda na radu ako se rad obavlja od kuće, podsetio je prof. Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo.
Prema Zakonu o radu, sredstva za rad obezbeđuje poslodavac ili, u slučaju da ih obezbeđuje radnik, poslodavac mora da mu nadoknadi te troškove. Iako su firme dosta zainteresovane za rad od kuće, jer time smanjuju troškove oko iznajmljivanja kancelarijskog prostora i prateće izdatke, zasad se ne radi na tome da se smanjuju plate za one koji rade od kuće jer za to nema racionalnog objašnjenja, ali, recimo, trošak za prevoz poslodavci često ukidaju.
Izvor: Vebsajt Politika, Marija Brakočević, 27.06.2021.Naslov: Redakcija