Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI ZAKON O PRIVREMENOM RADNOM ANGAŽOVANJU NA SEZONSKIM POSLOVIMA: Zakonom će se urediti rad do 90 radnih dana na poslovima koji su vezani za određeni period u toku godine i koji se pojavljuju povremeno i privremeno u poljoprivredi


Tokom leta veliki broj penzionera angažovan u poljoprivredi kako bi dopunio kućni budžet. Razmišlja se o uvođenju hrvatskog modela vaučera, ali konačan predlog još nije gotov

Veliki broj srpskih penzionera kućni budžet dopunjuje dodatnim poslovima. Među najzastupljenijim su radovi u poljoprivredi i to naročito među najstarijima u unutrašnjosti. Sezonski radnici, posebno oni koji se bave obradom zemlje, ne bi više trebalo da rade na crno. Usvajanjem novog Zakona o privremenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, beračima višanja, jabuka, malina ili lekovitog bilja bi se za tih nekoliko meseci rada uplaćivali doprinosi, što sada nije slučaj. Na taj način bi i onima koji su već napustili radno mesto bilo omogućeno da dopune staž, a ako žele i podnesu zahtev za ponovni obračun penzionog čeka.

Statistika pokazuje da od više od 570.000 neformalno zaposlenih, odnosno neprijavljenih, oko dve trećine, odnosno oko 375.000 radi u poljoprivredi. U odnosu na prethodnu godinu, povećanje neformalne zaposlenosti je posebno uočljivo baš u tom sektoru, čak devet odsto.

Nove propise koji će regulisati ovu oblast priprema Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja. Na ovaj način trebalo bi da uvede još jedan fleksibilan oblik rada i da se obezbedi da nosioci individualnog poljoprivrednog gazdinstva angažuju radnike po tom osnovu. Time bi se stvorili uslovi za smanjenje rada na crno, koji je naročito prisutan u poljoprivredi.

Kako naglašavaju u Ministarstvu, novim zakonom će se urediti rad do 90 radnih dana na poslovima koji su vezani za određeni period u toku godine i koji se pojavljuju povremeno i privremeno u poljoprivredi.

Predlog je da se za zapošljavanje sezonaca angažuju radnici na jednostavniji način. Naime, kako objašnjavaju nadležni, uplaćivaće se doprinosi i porezi za svaki dan rada. Još se, međutim, ne zna tačno kada će zakon početi da se primenjuje, a na njegovoj pripremi radi radna grupa sastavljena od relevantnih ministarstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, reprezentativnih socijalnih partnera na republičkom nivou i Privredne komore Srbije.

Zasada se sezonci dogovaraju za posao sa gazdom, uz odgovarajuću dnevnicu. Oni rade po nekoliko dana, a iznos koji dobijaju razlikuje se u zavisnosti od vrste posla, količine ubranog voća ili povrća, mesta gde se radi. Iskustva govore da se za ove poslove najčešće opredeljuju penzioneri i oni koji se pripremaju za penziju kako bi dopunili kućni budžet. Za deset sati rada oni mogu da zarade od 1.000 do 2.000 dinara.

Niko od sezonaca, iako ima i onih koji godinama žive isključivo od ovog posla, dok su radno angažovani ne ostvaruje niti radni staž, niti postoji bilo kakva evidencija da su negde radili. Zato je ovaj zakon važan u borbi protiv sive ekonomije, jer svake godine na sezonskim poslovima u poljoprivredi bude angažovano oko 300.000 radnika na crno, koji nemaju gotovo nikakva prava.

Kao jedan od načina da se reguliše ova oblast pominjalo se uvođenje vaučera-markice, koje bi poslodavci kupovali. Ovakav sistem već postoji u Hrvatskoj, gde svake godine raste broj korisnika vaučera, a poslodavci su dobro prihvatili taj pojednostavljeni sistem prijavljivanja, odnosno zapošljavanja radnika.

Ako bi i naš sistem prihvatio vaučere svim radnici angažovanim u polju za svaki dan rada bili bi uplaćivani porezi i doprinosi. Gazde bi od države kupovali onoliko markica koliko im je potrebno za taj dan, ili određen period u toku godine i u zavisnosti od toga koliko će sezonaca zaposliti. U ovakvom sistemu postoji i neka vrsta radne knjižice, koja je u stvari ugovor o radu između poslodavca i radnika i u nju se lepe vaučeri.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, smatra da ideja o vaučerima nije baš najbolja i da ne bi trebalo da pribegnemo hrvatskom modelu regulisanja sezonskog rada.

- Svaki novi propis koji se donese je dobar samo ukoliko se on i primenjuje - objašnjava Atanacković.

- Možda je bolje primeniti holandski model i videti kako se tamo registruju sezonci, s obzirom na to da svi žele da rade kod njih i svake godine im nedostaje oko 100.000 sezonaca. Vaučeri jesu jedan od predloga, ali treba razmotriti druge mogućnosti, ako ih ima. Važna stavka je i da kad se zakon donese poslodavci moraju da se kontrolišu da li ga poštuju.

Po njegovom mišljenju u interesu i radnika i poslodavaca, koji legalno rade, jeste da se i oni koji drže radnike na crno, uvedu u legalne tokove. Poslodavac koji bi prijavio sezonskog radnika uplaćivao bi poreze i doprinose koji bi punili i budžet države.

Za Ranku Savić, predsednicu Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, najvažnija je kontrola onih koji nude posao.

Rad na crno znači da se sutra ne može računati na penzijsko i invalidsko osiguranje i zato je svima u interesu da ih poslodavac prijavi - kaže ona. - Samo što donošenje zakona, govori iskustvo, neće biti dovoljno samo po sebi.

Knjižica koju bi imali sezonci koristila bi im osim za lepljenje markica i za upisivanje svih drugih podataka o radnom angažmanu, iznosi ili naknade koju zaposleni dobija kao dnevnicu, što će omogućiti da se radniku staž evidentira u Fondu PIO.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Ž. Skenderija, 28.06.2017.
Naslov: Redakcija