Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

CENTRALIZOVANA NABAVKA LEKOVA PO INTERNACIONALNOM NEZAŠTIĆENOM IMENU (INN): Stručna javnost smatra da prelazak na izbor leka po generičkom nazivu može imati negativne posledice po lečenje obolelih. Ušteda koja može da se desi u prvo vreme može da bude zanemarena ili izbrisana troškovima lečenja neželjenih dejstava i troškovima destabilizacije pacijenata


Uvođenje centralizovanih javnih nabavki lekova po internacionalnom nezaštićenom imenu (INN) u može imati negativne posledice po lečenje obolelih, jer zamena lekova može uticati na njihovo zdravstveno stanje, ukazano je na okruglom stolu Privredne komore Srbije (PKS) na temu "Zdravstvena politika i javne nabavke lekova na recept-analizi rizika i efekata nabavke po INN-u".

Prof. dr Milica Prostran sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu istakla je da nabavka lekova po INN-u može da predstavi potencijalnu promenu terapije pri svakom ciklusu nabavke.

Ona je ukazala da promena terapije može da ima direktne posledice po zdravlje pacijenata, jer povišenje koncentracije leka može prouzrokovati neželjene efekte, a sniženje koncentracije leka može voditi ka pogoršanju bolesti.

Istakla je da ne bi trebalo zamenjivati lekove u određenim indikacijama kako bi se izbegao rizik po pacijente.

"Generalni stav o posebno osetljivim klasama lekova i kategorijama pacijenata je ne menjati lekove", podvukla je dr Prostran.

Ona je ukazala da to pre svega važi za posebno vulnerabilni krug pacijenata, jer posledice zamene generikom jednim drugim mogu biti izazvati neželjene efekte i pogoršanje bolesti.

"Posledice zamene mogu biti veoma ozbiljne po pacijente, mogu izazvati strepnje kod pacijenata zbog različitog imena, boje ili ukusa, a i uputstvo, koje može sadržati različite informacije, može ih zbuniti. Ne može uvek da se dobije informacija od ordinirajućeg lekara da će lek biti zamenjen, jer po našem zakonu oni imaju određen broj pacijenata u toku dana, broj minuta po pacijentu što nije dovoljno. Možemo reći da kada su u pitanju lekovi koji se koriste iz posebnih uređaja, pacijent nije obučen za aplikaciju tih lekova", objasnila je Prostran.

Upitala je ko je odgovoran ako dođe do destabilizacije pacijenta ili ako dođe do pogoršanja bolesti usled zamene leka, pošto lekari ne znaju da će lek biti zamenjen u apoteci, a farmaceut izdaje u apoteci lek koji je jedini dostupan, koji se nabavlja centralizovanom INN nabavkom.

"Nesporno je da su generički lekovi jeftiniji, zbog niza razloga jer posle završetka patentne zaštite svi proizvođači mogu da uđu u trku pri čemu mogu da koriste podatke originalnog proizvođača. Ušteda koja može da se desi u prvo vreme može da bude zanemarena ili izbrisana troškovima lečenja neželjenih dejstava i troškovima destabilizacije pacijenata", upozorila je dr Prostran.

Predsednik Odbora Udruženja za farmaceutsku i medicinsku privredu u PKS Sanda Savić rekla je da je grupacija proizvođača lekova i grupacija nosilaca dozvole za lek PKS veoma značajna jer čak 4.700 lekova od 6.000 na tržištu u Srbiji proizvode članice ove grupacije, odnosno od ukupno 1.612 koji izdaju na recept 614 proizvode te članice.

"Srbija sasvim sigurno može biti ponosna na svoju farmaceutsku industriju, koja je važan partner i značajan deo zdravstvenog sistema. Svaka promena politike može da utiče na razvoj te industrije, ali i privrede uopšte", upozorila je Savić.

Ona je rekla da bi svaka odluka koja bi se donela mogla bi da donese nesagledive posledice po industriju uopšte, zbog čega je važno da predstavnici te industrije budu uključeni u proces donošenja odluka.

Prema njenim rečima pri donošenju odluke važnih za zdravstveni sistem ne treba gledati samo kroz potrošnju, jer se radi o kompleksnom pitanju.

Zamenik generalnog menadžera PKS Mihailo Vesović podvukao je da se pokazalo da nema dobrih rešenja ako ne postoji konstantno otvoreni dijalog stručne javnosti, privrede i vlade.

Ukazao je da je nivo cena lekova u Srbiji, u poređenju a regionom, veoma niska i regulisana.

Podvukao je i značaj farmaceutske industrije ističući da su prosečne plate u ovom sektoru oko 80 odsto iznad proseka i da zapošljava oko 5.000 ljudi, te beleži proteklih godina rast od 15 odsto zaposlenih.

Izvor: Vebsajt RTV, 27.06.2017.
Naslov: Redakcija