Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O POJEDNOSTAVLJENOM RADNOM ANGAŽOVANJU NA SEZONSKIM POSLOVIMA U ODREĐENIM DELATNOSTIMA: Mesečni izdaci poslodavaca na ime poreza i doprinosa po sezonskom radniku u proseku iznose 6.000 dinara. Poslodavac može da angažuje jednog radnika najviše 120 dana u kalendarskoj godini, računajući zbir dana angažovanja preko portala i ugovora o privremeno-povremenim poslovima


Od 7. januara 2019. godine kada je počelo prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi, širom Srbije angažovano je 5.095 sezonaca koji više ne rade na crno. Novi sistem prijave i odjave radnika, iako je nova poljoprivredna sezona tek na pragu, do sada je koristilo 111 poslodavca. Na ime poreza i doprinosa, oni su u budžet uplatili ukupno 29,5 miliona dinara što su, prema proceni premijerke Ane Brnabić, bolji rezultati nego na godišnjem nivou ranijih godina.

Cilj novog Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 50/2018) je da se smanje ilegalan rad u poljoprivredi, pošto se pretpostavlja da je u celoj zemlji u ovoj delatnosti angažovano oko čak 70.000 sezonaca. U nastupajućoj sezoni očekuje se da će biti još više takvog angažovanja i prijava putem elektronskog sistema. Kako ističe Zoran Đorđević, ministar za rad, ove godine je prvi put omogućeno da sezonski radnici budu prijavljeni tako da to poslodavce ne košta previše.

Košta ih svakako manje nego za angažman po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. I sam postupak prijave je jednostavniji, tako da se planira primena takvog prijavljivanja i na druga zanimanja – najavio je Đorđević.

Za privredu su najvažnije mere koje će podstaći legalno poslovanje, smanjiti birokratiju i troškove. Kao primer dobre prakse, Svetoslav Atanasov, član UO NALED-a, upravo navodi novu proceduru prijave sezonaca.

– Ta procedura je uštedela 15 miliona evra poljoprivrednim gazdinstvima i kompanijama. Zato je i važno da se proširi delokrug programa "Startuj legalno" i sistema za prijavu sezonaca u građevinarstvu, turizmu i kućnim poslovima, uspostavi elektronski javni registar taksi i naknada – nabraja Atanasov.

Za same radnike možda je najvažnije osiguranje od povreda, koje su veoma česte na takvim vrstama poslova, ali i činjenica da dok rade mogu da ostanu na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ne gubeći naknade ukoliko su ih primali. Ipak, i dalje ostaje otvoreno pitanje na koji način će sistem naterati poslodavca da prijavi radnika i da li je moguće kontrolisati sva preduzeća i 350.000 poljoprivrednih gazdinstava u celoj Srbiji. U jednom takvom gazdinstvu u Ovči nadomak Beograda ističu da je na njima odgovornost da poštuju Zakon i prijave radnike, ali podsećaju i da se tu ipak najviše računa na svest samog sezonskog radnika.

Naši radnici mogu da provere da li smo ih prijavili putem aplikacije na mobilnom telefonu, što im je omogućeno od prošlog meseca. Ukoliko neki poslodavac to ne uradi, radnik o tome može odmah da obavesti inspekciju i time zaštiti i sebe i svoj rad – ističu u poljoprivrednom gazdinstvu.

Sezonci su dosad angažovani u 100 gradova i opština širom Srbije, najviše u Vojvodini. Zbog sezonskog karaktera posla najčešće su bili angažovani na orezivanju, kao i na poslovima koji su u vezi sa čišćenjem, sortiranjem, pakovanjem i skladištenjem poljoprivrednih proizvoda.

Mesečni izdaci poslodavaca na ime poreza i doprinosa po sezonskom radniku u proseku iznose 6.000 dinara (300 dinara po danu), dok su pre bili 10.200 dinara. Poslodavac može da angažuje jednog radnika najviše 120 dana u kalendarskoj godini, računajući zbir dana angažovanja preko portala i ugovora o privremeno-povremenim poslovima. On može biti pravno lice, preduzetnik, kao i fizičko lice, odnosno poljoprivrednik. Poslodavci i radnici zaključuju usmeni ugovor koji stupa na snagu u momentu prijave preko onlajn portala.

Izvor: Vebsajt Politike, Marija Brakočević, 27.05.2019.
Naslov: Redakcija