ZAKON O ZAŠTITI PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU: Zaštitnik građana smatra da je neophodno da neko van sudova kontroliše rad sudske uprave
Iako je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ("Sl. glasnik RS", br. 40/2015 - dalje: Zakon) usvojen pre tri godine doneo određeni pomak, na pravdu se i dalje dugo čeka, neretko i više od deset godina. Jedan od predloga za rešenje tog problema dolazi od Zaštitnika građana, koji smatra da je neophodno da neko van sudova kontroliše rad sudske uprave.
Iako je pre tri godine donet Zakon, suđenja i dalje dugo traju. Zbog povrede ovog prava samo u prva četiri meseca 2019. godine Državnom pravobranilaštvu podneto je 1.142 zahteva.
"U beogradskim sudovima imamo situaciju da se ročišta zakazuju samo dva puta godišnje što je odmah u startu povreda prava na suđenje u razumnom roku. Primer takvog suda jeste Viši sud u Beogradu koji je inače zadužen za postupanje po hitnim predmetima", istakla je Katarina Golubović, predsednica Komiteta za ljudska prava.
Na neprimereno dugačka suđenja ukazuje i Zaštitnik građana. Polovina pritužbi koja stigne na njegov sto odnosi se upravo na dužinu sporova.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je da se 83 odsto svih presuđenih obraćanja naših građana sudu u Strazburu odnosi na dužinu trajanja postupka.
"Koje su mogućnosti naših građana pre toga, pre nego što se obrate Strazburu – ili da se obrate sudu koji je prekoračio tzv. razumni rok ili da se obrate predsedniku sud iz istih razloga, pritužbom. U tom slučaju opet odlučuje sud koji je prekoračio vreme", naglasio je Pašalić.
Ipak, podaci pokazuju da su pomaci napravljeni – na kraju 2012 godine bilo je oko tri miliona i 200 hiljada nerešenih predmeta, dok smo 2018. godinu završili sa milion i 700 hiljada takvih predmeta.
"Što se tiče dužine trajanja postupaka u sudećim materijama u 2012. godini dužina trajanja bila je 534 dana, a u 2018. godini 270 dana. To sve govori da se popravlja efikasnost pravosuđa, mada mi još nismo zadovoljni jer uvek treba težiti boljem", kaže Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
Boljoj efikasnosti doprinelo je uvođenje e-suda. Zahvaljući umrežavanju sudije više ne mogu da odlažu ročišta zbog toga što npr. uprava nije dostavila dokumenta. Upućeni tvrde da bi se izmenom nekih tehničkih stvari do presuda brže stizalo.
"Tvrdim da je zapisnik i način vođenja zapisnika rak rana sudskih postupaka u Srbiji, kako krivičnih tako i parničnih. Tvrdim da uvođenjem tonskog snimanja suđenja svanuće svim procesnim učesnicima", poručio je Jugoslav Tintor, predsednik Advokatske komore Beograd.
Sudovi moraju da budu efikasniji, navodi se i u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2018. godinu.
Izvor: Vebsajt RTS, Nikolina Rakić, 26.05.2019.Naslov: Redakcija