ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: Kazna doživotnog zatvora na snazi od 1. decembra 2019. godine. Do tada je za najteže zločine predviđena kazna do 40 godina zatvora
Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 35/2019 - dalje: KZ) stupa na snagu 1. decembra 2019. godine.
Retroaktivna primena zakona nije moguća, osim u slučajevima ako se mogu primeniti odredbe koje su blaže za učinioca krivičnog dela. Svi zločinci koji su već osuđeni na važeću najtežu kaznu od 40 godina, ne mogu zbog novog zakona "postati" doživotni robijaši. Takođe, nikome ko izvrši zločin do 1. decembra ne može biti izrečena kazna doživotnog zatvora.
– U svakoj pravnoj državi, kao što je i Srbija, važi načelo zakonitosti. Nema krivičnog dela, niti kazne, bez zakona. (Nullum crimen, nulla poena, sine lege). To znači da je zakon morao postojati pre ili u vreme izvršenja krivičnog dela, da je to delo propisano kao krivično delo i da je za njega propisana kazna. Ako se zakon kasnije menja, primarno važi zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, bez obzira na kasnije izmene – kaže dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Sve do stupanja na snagu izmena i dopuna KZ-a primenjivaće se sada postojeći zakonik, naglašava profesor.
Retroaktivna primena novog zakona je načelno zabranjena, što je propisano i Ustavom, a samo izuzetno – u slučajevima kada je novi zakon blaži za učinioca, može se retroaktivno primeniti na konkretan slučaj.
– Uvek se primenjuje onaj zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, bez obzira na to koliko dugo traje krivični postupak – navodi dr Škulić.
Dakle, ukoliko se javnost pita da li će sudije moći da izreknu kaznu doživotnog zatvora onima koji su već izvršili zločin, ali još nisu osuđeni, odgovor je da to nije moguće, čak ni posle datuma kada izmene i dopune KZ-a stupe na snagu.
Samo oni zločini koji budu izvršeni posle 1. decembra mogu da budu sankcionisani doživotnom robijom. Većina normi u izmenama i dopunama KZ-a pooštrava postojeće odredbe, počev od uvođenja kazne doživotnog zatvora za najteža krivična dela, pa do sužavanja mogućnosti za izricanje uslovne kazne.
– Pravilo je da se primenjuju odredbe zakona koji je blaži za učinioca, a to bi bio slučaj ako je novim zakonom ukinuto neko krivično delo ili ako je propisana blaža kazna ili mogućnost oslobođenja od kazne za konkretno krivično delo. Nekada nije baš ni sasvim jasno ni jednostavno odgovoriti na pitanje koji je zakon blaži, pa se to onda rešava u sudskoj praksi, a ponekad zahteva i donošenje načelnih pravnih stavova najviše sudske instance, kao što je kod nas Vrhovni kasacioni sud – objašnjava profesor Škulić.
Izvor: Vebsajt Politike, Aleksandra Petrović, 25.05.2019.Naslov: Redakcija