Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDNACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Umesto termina "surogat-majka", žena koja nosi i rađa dete zvaće se "rodilja", a budući roditelji, bez obzira na to da li daju genetski materijal ili ne, za sada su "nameravani roditelji". Ugovor o rađanju za drugog mora overiti sudija, koji je dužan da utvrdi da li su ispunjeni svi propisani uslovi i da upozori ugovorne strane na sve posledice ugovora, "a naročito da se žena koja je rodila dete neće smatrati majkom deteta". Ako je ugovorena nesrazmerna naknada troškova, sudija će odbiti da overi ugovor


Žena koja je nosila i rodila dete za drugog dužna je da dete po rođenju preda nameravanim roditeljima. U matične knjige se kao majka deteta upisuje žena koja na osnovu ugovora o rađanju za drugoga ima nameru da se stara o detetu. Ocem deteta smatra se njen suprug ili vanbračni partner, bez obzira na to da li su njegove oplodne ćelije korišćene za oplodnju surogat-majke, odnosno "rodilje".

Ovaj predlog u Prednacrtu budućeg građanskog zakonika postoji već nekoliko godina, ali se u međuvremenu od njega odustalo, jer se smatralo da može doći do različitih zloupotreba na osnovu ugovora o rađanju za drugoga, a pritom je reč o izuzetno važnim ličnim i porodičnim stvarima.

Bračni par u Srbiji koji ne može da ima potomstvo, čak ni putem veštačke oplodnje, danas ne može da ugovori ili dogovori da neko drugi rodi njihovo dete, čak i ako bi to bila bliska srodnica. Zbog toga mnogi parovi odlaze u inostranstvo, najčešće u Ukrajinu, gde je dozvoljeno sklopiti ugovor o rađanju za drugoga, a surogat-majke imaju pravo na nagradu od 30.000 do 40.000 evra.

U Srbiji takav pravni posao nije dozvoljen, pa je komisija za izradu budućeg Građanskog zakonika ipak odlučila da ozakoni surogat-materinstvo. U prethodnoj verziji Prednacrta bila je predviđena zabrana ugovaranja nagrade, uz naknadu neophodnih troškova tokom trudnoće i porođaja, a sada je odlučeno da bude predložena i nagrada, koja bi bila umerena – do 15.000 evra.

O svim dilemama i izazovima koje mogu da prate surogat-materinstvo razgovaraćemo na predstojećem savetovanju pravnika u Budvi. Posebna radna grupa biće posvećena upravo ovom pitanju, ali i drugim osetljivim pitanjima iz oblasti porodičnih odnosa – kaže dr Olga Cvejić Jančić, profesorka porodičnog prava u Novom Sadu, koja je član radne grupe za budući Građanski zakonik.

Kako saznajemo, pisci prednacrta još traže prave reči koje će na precizan način urediti rađanje za drugoga. Umesto termina "surogat-majka", žena koja nosi i rađa dete zvaće se "rodilja", a budući roditelji, bez obzira na to da li daju genetski materijal ili ne, za sada su "nameravani roditelji", ali se traži drugi termin koji će bolje izraziti roditeljstvo. Jer, to će biti zapravo majka i otac deteta, pravno i faktički.

"Materinstvo i očinstvo nameravanih roditelja ne može se osporavati, čak ni u slučaju kada su za oplodnju druge žene korišćene oplodne ćelije samo jednog od njih", stoji u Prednacrtu zakonika.

Kada je o ugovoru reč, jasno je propisano da su ugovorne strane žena koja će nositi i roditi dete i supružnici ili vanbračni partneri. Međutim, obavezan uslov je da taj par ne može da dobije dete ni prirodnim putem ni veštačkom oplodnjom, ali i u slučaju "ako začeće nije poželjno zbog ozbiljne opasnosti od prenošenja teške nasledne bolesti na dete".

Pre zaključenja ugovora oni moraju pribaviti medicinske dokaze o tome da začeće nije moguće ili nije poželjno, ali i dokaze o tome da su se obratili savetovalištu radi psihološke pripreme za ovakvu vrstu roditeljstva. Dakle, uslovi za buduće roditelje deteta koje će roditi druga žena su precizni i zahtevni, tako da ugovor sa rodiljom ne može sklopiti neko ko nije ni pokušao sa veštačkom oplodnjom.

Rodilja mora imati medicinske dokaze da je "zdravstveno podobna" da nosi i rodi dete, a ukoliko je u braku, za punovažnost ugovora potrebna je i saglasnost njenog supruga. Ugovor može biti sklopljen između srodnika, kao i između onih koji nisu u srodstvu.

Ugovor o rađanju za drugog mora overiti sudija, koji je dužan da utvrdi da li su ispunjeni svi propisani uslovi i da upozori ugovorne strane na sve posledice ugovora, "a naročito da se žena koja je rodila dete neće smatrati majkom deteta".

Ako je ugovorena nesrazmerna naknada troškova, sudija će odbiti da overi ugovor.

Zakonik će propisati još jedan uslov – da obe ugovorne strane budu državljani Republike Srbije, a razmatra se i mogućnost da se sklapanje ovog ugovora dozvoli i onima koji imaju prebivalište na teritoriji Srbije najmanje tri godine.

Žena koja živi sama, bez muža ili vanbračnog partnera, može zaključiti ugovor sa rodiljom samo "ako postoje naročito opravdani razlozi", ali u tom slučaju za oplodnju mora biti korišćena njena jajna ćelija.

To može učiniti i muškarac koji živi sam, bez žene ili vanbračne partnerke, takođe "ako postoje naročito opravdani razlozi", a za oplodnju se mogu koristiti njegove ćelije, ali i ćelije nepoznatog donatora.

Postojanje "naročito opravdanih razloga" u oba slučaja utvrđuje sud u vanparničnom postupku. Prednacrt budućeg građanskog zakonika preciziraće i pravila u slučaju da rodilja ne želi da preda dete roditeljima, kao i u slučaju da zahteva kontakt sa detetom.

Izvor: Vebsajt Politike, Aleksandra Petrović, 23.05.2019.
Naslov: Redakcija