PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLOVIDBI I LUKAMA NA UNUTRAŠNJIM VODAMA - Tekst propisa
U Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama ("Službeni glasnik RS", br. 73/10, 121/12, 18/15, 96/15 - dr. zakon, 92/16, 104/16 - dr. zakon, 113/17 - dr. zakon, 41/18, 95/18 - dr. zakon, 37/19 - dr. zakon i 9/20), u članu 4. stav 1. tačka 23a) menja se i glasi:
"23a) lučka koncesija je pravo koje se stiče ugovorom kojim je uređeno davanje lučke koncesije za usluge sa pravom na komercijalno korišćenje konkretne usluge, odnosno lučke koncesije za javne radove sa pravom na komercijalno korišćenje izvedenih radova, koje ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja ustupa domaćem ili stranom pravnom licu na određeno vreme pod posebno propisanim uslovima, uz plaćanje koncesione naknade od strane koncesionara koji snosi rizik vezan za komercijalno korišćenje predmeta koncesije. Predmet koncesije može da bude istovremeno obavljanje lučke usluge i izgradnja lučkih građevina i objekata, uz obavezu održavanja lučke infrastrukture. Komercijalni rizik u korišćenju radova ili usluga obuhvata rizik potražnje ili rizik ponude ili i rizik potražnje i rizik ponude;".
Tačka 38a) menja se i glasi:
"38a) plutajući objekat za ukrcavanje i iskrcavanje putnika ili snabdevanje brodova gorivom je deo lučke infrastrukture koji se koristi za ukrcavanje i iskrcavanje putnika u okviru utvrđenog lučkog područja, odnosno za snabdevanje brodova pogonskim gorivom u skladu sa odredbama ovog zakona ili ukrcavanje i iskrcavanje putnika u domaćoj linijskoj plovidbi u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje trgovačka plovidba, i sastoji se od plovila bez sopstvenog pogona (ponton ili brod koji je promenio namenu u plutajući objekat) koje je vođicama privezano na šipove koji su duboko temeljeni u vodno zemljište i za koje Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu vrši tehnički pregled u odnosu na plovilo, a Direkcija za vodne puteve izdaje uslove za izradu, kao i saglasnost na projekat za pobijanje šipova koji podleže tehničkoj kontroli od strane lica koja imaju odgovarajuću licencu u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja. Projekat šipova obavezno sadrži proračun, odnosno ispitivanje opšte stabilnosti konstrukcije na vetar, talase, udar plovila i uticaj leda, a na osnovu geodetskog i geološkog elaborata, kao i hidrauličko-hidroloških i seizmičkih uslova na datoj lokaciji. Za pobijanje šipova u cilju postavljanja plutajućeg objekta nadležni organ jedinice lokalne samouprave izdaje vodne uslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode, van postupka objedinjene procedure. Postavljanje i upotreba plutajućeg objekta za ukrcavanje i iskrcavanje putnika ili snabdevanje brodova gorivom ne podleže obavezi dobijanja građevinske, odnosno upotrebne dozvole u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja;".
Član 2.
U članu 7. stav 2. posle reči: "putevima" dodaju se zapeta i reči: "kao i na drugim unutrašnjim vodama".
Član 3.
U članu 11. posle stava 5. dodaju se novi st. 6. i 7, koji glase:
"Ministar propisuje sektor vodnog puta iz stava 2. ovog člana, kao vodni put pomorskog karaktera, ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:
1) da se na tom sektoru vodnog puta primenjuje Konvencija o međunarodnim pravilima o izbegavanju sudara na moru, 1972. godine ("Službeni list SFRJ", broj 60/75), sa naknadnim izmenama i dopunama;
2) da su navigacione bove i znakovi na tom sektoru vodnog puta postavljeni u skladu sa pomorskim sistemom obeležavanja;
3) da je na tom sektoru vodnog puta potrebna terestrička navigacija, ili da je za plovidbu na tom sektoru vodnog puta potrebna pomorska oprema za čiju upotrebu je potrebno posebno znanje.
Ministarstvo obaveštava Evropsku komisiju o određivanju sektora vodnog puta kao vodnog puta pomorskog karaktera, uz navođenje ispunjenosti uslova iz stava 6. ovog člana."
Dosadašnji st. 6. i 7. postaju st. 8. i 9.
Član 4.
U članu 36. stav 1. posle reči: "u skladu sa" dodaju se reči: "zakonom kojim se uređuje hidrografska delatnost i".
Član 5.
U članu 37a stav 1. reči: "Agencija za upravljanje lukama" zamenjuju se rečima: "ministarstvo, odnosno Agencija za upravljanje lukama, u zavisnosti od procenjene vrednosti izgradnje lučkih građevina i objekata u skladu sa članom 216a stav 1. ovog zakona".
Član 6.
U članu 38. stav 1. posle reči: "(brodske prevodnice, plovni kanali, obaloutvrde, naperi, paralelne građevine sa traverzama, pregrade, pragovi, kaskade, ševroni, kejski zidovi i mostovi)" dodaju se reči: "i marine".
Stav 6. briše se.
Član 7.
U članu 40. posle stava 3. dodaju se st. 4-7, koji glase:
"Ministar propisuje posebne sektore vodnih puteva na kojima postoje posebni rizici za plovidbu.
Posebni rizici na sektorima vodnih puteva iz stava 1. ovog člana, postoje u sledećim slučajevima:
1) čestih promena strujanja i brzine toka;
2) hidromorfoloških karakteristika vodnog puta i nepostojanja odgovarajućih informacija o vodnom putu ili odgovarajućih plovidbenih karata;
3) postojanja posebnih pravila plovidbe na određenom sektoru vodnog puta zbog posebnih hidromorfoloških karakteristika;
4) visoke učestalosti nesreća na određenom sektoru vodnog puta koja se pripisuje nedostatku propisane kompetencije zapovednika.
Pre donošenja propisa iz stava 4. ovog člana, ministarstvo sprovodi postupak konsultacija sa nadležnom međunarodnom komisijom za plovidbu u cilju osiguranja bezbednosti i sprečavanja rizika iz stava 5. ovog člana, i obaveštava Evropsku komisiju o sektorima iz stava 4. ovog člana, dodatnim kompetencijama koje se zahtevaju od zapovednika koji plove na tim sektorima vodnih puteva, kao i načinu na koji se dokazuje da su ti zahtevi ispunjeni, najkasnije šest meseci pre stupanja na snagu tog propisa.
Ako sektori vodnih puteva iz stava 4. ovog člana čine zajednički vodni put sa susednom državom, zajednički sektori vodnih puteva sa posebnim rizicima određuju se u saradnji sa susednom državom i Republika Srbija i susedna država o tome zajednički obaveštavaju Evropsku komisiju."
Član 8.
U članu 54. posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4, koji glase:
"Učesnicima u plovidbi zabranjeno je da oštećuju, pomeraju, potapaju i onesposobljavaju za njihovu namenu znakove ili oznake na vodnom putu (bove, plovke, znakove, odnosno druge objekte bezbednosti plovidbe).
Direkcija vrši osposobljavanje znakova ili oznaka iz stava 3. ovog člana za redovnu namenu na teret učesnika u plovidbi, odnosno brodara koji su prouzrokovali oštećenja u visini realnih troškova, odnosno propisanih administrativnih taksi za radnje u oblasti obeležavanja vodnih puteva."
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 5. i 6.
Član 9.
U članu 122. posle reči: "kao i način vođenja i sadržinu" dodaju se reči: "registra izdatih brodskih dnevnika,".
Član 10.
U članu 124. st. 1. i 2. reči: "tri metra" zamenjuju se rečima: "2,5 m".
Član 11.
Član 132. menja se i glasi:
"Član 132.
Član posade broda unutrašnje plovidbe koji vrši poslove kojima se obezbeđuje plovidba, može da bude lice koje je steklo odgovarajuće zvanje i koje za vršenje poslova tog zvanja na brodu ima odgovarajuće ovlašćenje, kao i pripravnik za sticanje zvanja.
Zvanje članova posade broda stiče se polaganjem stručnog ispita za sticanje ovlašćenja za vršenje poslova odgovarajućeg zvanja, a dokazuje se ovlašćenjem za vršenje poslova na brodu.
Pored ovlašćenja za vršenje poslova odgovarajućeg zvanja iz stava 2. ovog člana, članovi posade mogu da stiču posebna ovlašćenja o osposobljenosti, koja se stiču položenim odgovarajućim ispitom.
Stručni ispit polaže se pred komisijom koju obrazuje Centar za obuku članova posade na period od četiri godine.
Ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti izdaje lučka kapetanija na osnovu uverenja o položenom stručnom ispitu koje izdaje Centar za obuku članova posade. Za izdavanje ovlašćenja plaća se republička administrativna taksa.
Ovlašćenje o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti člana posade broda koje je izdato suprotno propisanim uslovima ništavo je.
Ministarstvo vodi registar izdatih ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti članova posade brodova unutrašnje plovidbe.
Radi razmene informacija ministarstvo elektronskim pristupom dostavlja Evropskoj komisiji podatke o izdatim ovlašćenjima o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti i njihovom statusu, iz registra izdatih ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti.
Ministar propisuje zvanja, uslove i način sticanja zvanja, odnosno ovlašćenja o osposobljenosti i posebnoj osposobljenosti članova posade brodova unutrašnje plovidbe sa rokovima važenja ovlašćenja, standarde za kompetencije i odgovarajuća zvanja, vrste brodskih delatnosti koje obavljaju članovi posade, nivoe odgovornosti članova posade, program i način polaganja ispita za sticanje ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti, standarde za stručni ispit, postupak izdavanja ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti, način obračunavanja plovidbenog staža, uslove koje moraju da ispune centri za obuku članova posade, instruktori, odnosno procenjivači centra za obuku, kao i ispitivači, program obuke, odnosno nastavnih predmeta/kurseva za sticanje ovlašćenja o osposobljenosti i posebnoj osposobljenosti, standarde za simulator, način vođenja i obrasce dnevnika o završenoj obuci i stečenoj praksi, obaveze instruktora, odnosno procenjivača, kao i obaveze ispitivača i kandidata u okviru praktične obuke, način i uslove za izbor ispitivača u ispitnu komisiju, obaveze rukovodioca centra za obuku, obrazac uverenja o završenoj obuci, vođenje evidencije centra za obuku o kandidatima za obuku, obaveze članova posade odgovornih za obuku, vođenje evidencije o stručnim ispitima, obrasce uverenja o položenom stručnom ispitu i praktičnom delu stručnog ispita, uslove i način priznavanja, obnove i zamene ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti, sadržinu i obrazac ovlašćenja, kao i obrazac, sadržinu, način izdavanja i vođenja registra izdatih ovlašćenja, kao i registar izdatih odobrenja centrima za obuku članova posade.
Ministar propisuje zvanja, uslove i način sticanja zvanja, odnosno ovlašćenja o osposobljenosti članova posade plovila unutrašnje plovidbe (tehnički plovni objekti, skele, brodovi koji plove na kratkim putovanjima od lokalnog značaja, čija udaljenost od mesta polaska nije veća od deset kilometara i plove tokom sezonske plovidbe) sa rokovima važenja ovlašćenja, standarde za kompetencije i odgovarajuća zvanja, vrste brodskih delatnosti koje obavljaju članovi posade, program i način polaganja ispita za sticanje ovlašćenja o osposobljenosti, standarde za stručni ispit, standarde za simulator, postupak izdavanja ovlašćenja o osposobljenosti, program obuke, odnosno kurseva za sticanje ovlašćenja o osposobljenosti, način i uslove za izbor ispitivača u ispitnu komisiju, obrazac uverenja o završenoj obuci, vođenje evidencije o kandidatima za obuku, vođenje evidencije o stručnim ispitima, obrazac uverenja o položenom stručnom ispitu, uslove i način priznavanja, obnove i zamene ovlašćenja o osposobljenosti, sadržinu i obrazac ovlašćenja, kao i obrazac, sadržinu, način izdavanja i vođenja registra izdatih ovlašćenja."
Član 12.
Član 133a menja se i glasi:
"Član 133a
Teorijsku i praktičnu obuku (u daljem tekstu: obuka) za sticanje ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti članova posade brodova vrši Centar za obuku članova posade (u daljem tekstu: Centar).
Centar je javno priznati organizator aktivnosti u smislu zakona kojim se uređuje obrazovanje odraslih i zakona kojim se uređuje nacionalni okvir kvalifikacija, koji ostvaruje neformalno obrazovanje odraslih na osnovu programa iz podzakonskih akata iz člana 132. st. 9. i 10. ovog zakona, vršenjem teorijske i praktične obuke kojom se stiče propisani nivo teorijske i praktične osposobljenosti i koja sprovodi procene osposobljenosti članova posade, a kojima se omogućava sticanje kompetencija i kvalifikacija za obavljanje zanimanja, posla, radne funkcije ili radne operacije u oblasti vodnog transporta.
Centar se osniva kao zajedničko privredno društvo javnog i privatnog partnera u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije u delu institucionalnog javno-privatnog partnerstva.
Ministarstvo je investitor radova na izgradnji infrastrukture i objekata Centra.
Za privatnog partnera iz stava 3. ovog člana, može biti izabrano samo pravno lice:
1) koje je registrovano u Republici Srbiji;
2) čiji su kursevi, odnosno nastavni planovi i programi po kojima će se izvoditi obuka u skladu sa standardima za sticanje kvalifikacija i kompetencija koji su propisani od strane Evropskog komiteta za izradu standarda u unutrašnjoj plovidbi (CESNI) i podzakonskim aktima iz člana 132. st. 9. i 10. ovog zakona i koji su odobreni od strane ministarstva;
3) koje ispunjava propisane tehničko-tehnološke uslove za držanje obuka za sticanje ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti;
4) koje ima potreban broj kvalifikovanih instruktora, procenjivača i ispitivača kako bi se obezbedilo da se sprovođenjem obuke postignu ciljevi utvrđeni odobrenim programima i planovima obuke;
5) koje dostavi plan i program delatnosti za period od deset godina;
6) koje uredno izvršava sve finansijske obaveze prema Republici Srbiji i protiv koga nije pokrenut stečajni postupak ili postupak likvidacije, kao i da se protiv odgovornih lica ne vodi krivični postupak za dela iz oblasti privrednog kriminala.
Ovlašćenje o osposobljenosti za zvanje krmara stiče lice koje je steklo odgovarajuće srednje obrazovanje u školskoj ustanovi koja ima kvalifikovane nastavnike i čiji su nastavni planovi i programi po kojima će se izvoditi obuka u skladu sa standardima za sticanje kvalifikacija i kompetencija koji su propisani od strane Evropskog komiteta za izradu standarda u unutrašnjoj plovidbi (CESNI) i podzakonskim aktom iz člana 132. stav 9. ovog zakona i koji su odobreni od strane ministarstva.
Školska ustanova iz stava 6. ovog člana može zaključiti ugovor sa Centrom radi korišćenja opreme i kvalifikovnih instruktora potrebnih za sprovođenje praktične nastave i sprovođenje praktičnog dela ispita."
Član 13.
Član 133d menja se i glasi:
"Član 133d
Ministarstvo i Centar dužni su da uspostave, dokumentuju i sertifikuju standard kvaliteta serije SRPS ISO 9001 za sistem menadžmenta kvalitetom, kao i da uspostave, dokumentuju i sertifikuju ES-QIN standard kvaliteta kojima se uređuju uslovi i postupak za sticanje zvanja, izdavanje, produženje važnosti, suspenziju i poništavanje ovlašćenja o osposobljenosti i posebnoj osposobljenosti, brodarskih knjižica i brodskih dnevnika brodova unutrašnje plovidbe.
Područje primene ES-QIN standarda kvaliteta iz stava 1. ovog člana naročito obuhvata:
1) izdavanje, produženje važnosti, suspenziju i poništavanje ovlašćenja o osposobljenosti i posebnoj osposobljenosti, brodarskih knjižica i brodskih dnevnika;
2) programe obuke, odnosno kurseva;
3) ispitivanja i procene;
4) kvalifikacije i iskustvo koji se zahtevaju od instruktora, procenjivača i ispitivača.
Telo za ocenjivanje usaglašenosti na svakih deset godina vrši sertifikaciju u pogledu sprovođenja aktivnosti koje se odnose na sticanje i ocenjivanje zvanja i kompetencija, sprovođenje postupka izdavanja ovlašćenja o osposobljenosti i posebnoj osposobljenosti, brodarskih knjižica i brodskih dnevnika.
Telo za ocenjivanje usaglašenosti dužno je da rezultate sertifikacije iz stava 3. ovog člana dostavi ministarstvu, Centru, odnosno ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja, koji preduzimaju odgovarajuće mere za ispravljanje nedostataka, ako se njihovo postojanje utvrdi tokom ocenjivanja usaglašenosti iz stava 3. ovog člana."
Član 14.
Posle člana 133d dodaju se novi čl. 133đ, 133e i 133ž, koji glase:
"Član 133 đ
Centar imenuje rukovodioca obuke koji je dužan da obezbedi usaglašenost sa propisanim zahtevima, kao i da vrši interni nadzor nad vršenjem obuke.
Centar vodi evidenciju o kandidatima, uspehu i ostvarivanju programa.
Nakon završene obuke Centar izdaje uverenje o završenoj obuci.
Nakon položenog stručnog ispita Centar izdaje uverenje o položenom stručnom ispitu.
Član 133e
Centar je dužan da dostavlja ministarstvu:
1) izveštaj o broju upisanih kandidata, broju, datumu početka i završetka sprovedenih obuka na godišnjem nivou, najkasnije do 1. decembra tekuće godine za tu godinu;
2) izveštaj o proveri sistema upravljanja kvalitetom, u roku od 15 dana od dana izvršene kontrole;
3) analizu rada, kao i izveštaj o postignutim rezultatima u obuci članova posade svake godine;
4) izveštaj o svakoj promeni instruktora bez odlaganja.
Član 133ž
Ministarstvo odobrava simulatore koji se upotrebljavaju za procenu stečenih kompetencija.
Odobrenje iz stava 1. ovog člana izdaje se na zahtev Centra.
Centar koji koristi simulator podnosi zahtev iz stava 2. ovog člana, u kome navodi:
1) da li se traži odobrenje za praktični ispit za dobijanje ovlašćenja o osposobljenosti zapovednika (simulator za rukovanje plovilom) ili praktični ispit za dobijanje ovlašćenja o posebnoj osposobljenosti za plovidbu uz pomoć radara (simulator za radar) ili oba ovlašćenja;
2) da je obezbeđena potpuna usklađenost simulatora sa minimalnim tehničkim i funkcionalnim zahtevima iz standarda za simulatore koji su utvrđeni podzakonskim aktima iz člana 132. st. 9. i 10. ovog zakona.
Ministarstvo proverava ispunjenost minimalnih zahteva utvrđenih u standardu za funkcionalne i tehničke zahteve za simulatore u skladu sa postupkom ispitivanja za svaki element, za čije sprovođenje ministarstvo angažuje stručnjake koji su nezavisni od Centra.
Stručnjaci iz stava 4. ovog člana dužni su da dokumentuju postupak provere usklađenosti za svaki element.
Ako se postupcima ispitivanja potvrdi da su zahtevi ispunjeni, ministarstvo izdaje odobrenje simulatora u kome se navodi za koju je konkretnu procenu kompetencije simulator odobren.
Ministarstvo priznaje bez dodatnih tehničkih zahteva ili evaluacije, simulatore koje su odobrili nadležni organi država članica Evropske unije.
Ministarstvo poništava ili suspenduje odobrenje simulatora koji više ne ispunjavaju standarde iz stava 3. tačka 2) ovog člana.
Ministarstvo dostavlja listu odobrenih simulatora Evropskoj komisiji."
Član 15.
U članu 136. posle stava 5. dodaju se novi stav 6. i stav 7, koji glase:
"Ministarstvo vodi registar izdatih brodarskih knjižica.
U cilju razmene informacija i provere podataka o izdatim brodarskim knjižicama, ministarstvo elektronskim pristupom dostavlja Evropskoj komisiji podatke o izdatim brodarskim knjižicama iz registra izdatih brodarskih knjižica."
Dosadašnji stav 6. postaje stav 8.
Član 16.
U članu 167. posle tačke 5) dodaje se tačka 5a), koja glasi:
"5a) overava plovidbeni staž u brodarskim knjižicama;".
Član 17.
U članu 207. stav 1. tačka 7) briše se.
U stavu 2. tačka 2) posle reči: "izgradnju lučkih građevina i objekata" dodaju se zapeta i reči: "kao i lučke koncesije čiji je predmet istovremeno obavljanje lučke usluge i izgradnja lučkih građevina i objekata, uz obavezu održavanja lučke infrastrukture;".
Član 18.
U članu 214. posle stava 6. dodaju se st. 7. i 8, koji glase:
"Ako po osnovu prava preče kupovine Republika Srbija stiče u javnu svojinu lučku suprastrukturu koja se neće preneti lučkom operateru po osnovu izdavanja odobrenja ili dodele lučke koncesije u skladu sa ovim zakonom u roku dužem od 60 dana od dana upisivanja javne svojine na lučkoj suprastrukturi, Republika Srbija osniva društvo za posebne namene u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, u kome prava osnivača vrši Vlada i koje ima prava i obaveze lučkog operatera u skladu sa odredbama ovog zakona do sprovođenja postupka izdavanja odobrenja ili dodele lučke koncesije.
Postupak izdavanja odobrenja, odnosno dodele lučke koncesije u slučaju iz stava 7. ovog člana, sprovodi se u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije u delu kojim se uređuje institucionalno javno-privatno partnerstvo."
Član 19.
U članu 214a stav 6. reči: "stav 5." zamenjuju se rečima: "stav 6. "
U stavu 8. posle reči: "podnet predlog za" dodaju se reči: "utvrđivanje novog, odnosno za".
Posle stava 11. dodaju se st. 12. i 13, koji glase:
"Izuzetno od st. 1. i 8. ovog člana, lučko područje marine utvrđuje se ako je to u skladu sa dokumentima prostornog i urbanističkog planiranja, kao i dokumentima Autonomne pokrajine Vojvodine, odnosno Privredne komore Srbije, kojima se utvrđuje mreža marina na međunarodnim, međudržavnim i državnim vodnim putevima.
Lučko područje marine mogu da čine cele ili delovi katastarskih parcela."
Član 20.
U članu 216a posle stava 7. dodaju se novi st. 8-10, koji glase:
"Izuzetno od st. 1. i 3. ovog člana, kada se utvrdi ekonomsko-finansijska opravdanost za istovremeno sprovođenje projekata razvoja više pojedinačnih terminala u lukama za koje nisu obezbeđena sredstva u budžetu za izgradnju, ministarstvo može da pokrene postupak za osnivanje društva za posebne namene u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije u delu kojim se uređuje institucionalno javno-privatno partnerstvo, u kome se za privatnog partnera može izabrati alternativni investicioni fond osnovan u skladu sa zakonom kojim se uređuju alternativni investicioni fondovi.
Društvo za posebne namene iz stava 8. ovog člana vrši prava i obaveze investitora na izgradnji lučke infrastrukture i suprastrukture u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, kao i prava i obaveze lučkog operatera u skladu sa odredbama ovog zakona, na osnovu odobrenja koje izdaje Agencija nakon sprovedenog postupka za izbor privatnog partnera u društvu za posebne namene.
Alternativni investicioni fond iz stava 8. ovog člana osniva se kao zatvoreni alternativni investicioni fond sa javnom ponudom koji ima svojstvo pravnog lica sa ili bez internog upravljanja."
U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 11, posle reči: "kojim se izdaje" dodaju se zapeta i reči: "odnosno ne izdaje".
Dosadašnji st. 9-11. postaju st. 12-14.
Član 21.
U članu 220. stav 4. tačka 6) posle reči: "uslove" dodaju se reči: "i kriterijume".
U tački 7) posle reči: "ispunjenost uslova" dodaju se reči: "i kriterijuma".
Član 22.
U članu 221. posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4, koji glase:
"Kriterijumi na kojima Agencija zasniva izbor najpovoljnije ponude su:
1) u slučaju ekonomski najpovoljnije ponude sa stanovišta Agencije, kriterijumi vezani za predmet odobrenja, i to: predložena tehničko-tehnološka rešenja, funkcionalne i ekološke karakteristike ponude, visina naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi, kvalitet u pružanju lučkih usluga, rokovi za početak pružanja lučke usluge, ostvareni rezultati u pretovarnoj, odnosno drugoj lučkoj delatnosti ponuđača u poslednje tri obračunske godine od dana pokretanja postupka za javno prikupljanje ponuda, operativni troškovi, ekonomičnost i dr; ili
2) najviša ponuđena visina naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi.
Kada se najpovoljnija ponuda bira na osnovu kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, Agencija u odluci o javnom prikupljanju ponuda navodi sve elemente kriterijuma za izbor ponude čiju primenu predviđa u odnosu na značaj koji im daje određivanjem niza maksimalnih vrednosti u odgovarajućem rasponu ili, ako to iz opravdanih razloga nije moguće, po značaju od najvažnijeg prema manje važnom."
Član 23.
U članu 227d stav 1. tačka 1) posle reči: "lučke delatnosti" dodaju se reči: "kod domaćeg ili stranog nadležnog organa;".
Član 24.
U članu 227i posle stava 5. dodaje se stav 6, koji glasi:
"Na sva pitanja koja se odnose na lučke koncesije koja nisu predmet uređenja ovog zakona, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije."
Član 25.
U članu 227j stav 1. posle reči: "zakona kojim se uređuju javne nabavke," dodaju se reči: "zakona kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije,".
Član 26.
U članu 229g stav 1. zapeta i reči: "odnosno koncesionar koji je dobio lučku koncesiju iz člana 227. ovog zakona" brišu se.
U stavu 6. reči: "ili lučka koncesija" brišu se.
Član 27.
U članu 230. reči: "229. stava 1. tačka 4)" zamenjuju se rečima: "229g".
Član 28.
U članu 233. stav 3. posle reči: "vrste tereta" dodaju se zapeta i reči: "osim u slučaju iz stava 5. ovog člana".
Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:
"Prilikom izrade dokumentacije iz člana 227v st. 2. i 3. ovog zakona, utvrđuje se ekonomsko-finansijska opravdanost utvrđivanja najvišeg iznosa pojedinačnih lučkih taksi koje naplaćuje koncesionar."
Dosadašnji st. 5-7. postaju st. 6-8.
Član 29.
Član 237. menja se i glasi:
"Član 237.
Odobrenje za obavljanje delatnosti u pristaništu za posebne namene može se dati najduže na deset godina.
Agencija izdaje odobrenje iz stava 1. ovog člana ako je to u skladu sa usvojenom Strategijom iz člana 8. ovog zakona, u delu koji se odnosi na luke i pristaništa.
Agencija izdaje odobrenje za obavljanje delatnosti u marinama.
Odobrenje za obavljanje delatnosti u marinama kroz javni poziv može se dati najduže na deset godina sa pravom na produženje roka na još deset godina.
Protiv odobrenja iz st. 1. i 3. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema odobrenja o kojoj u drugom stepenu rešava ministar.
Izdavanje i oduzimanje odobrenja za privezišta za čamce u nadležnosti je jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji osniva privezište za čamce.
Odobrenja iz st. 3. i 6. ovog člana, mogu da se izdaju samo za marinu, odnosno privezište za čamce koje je obuhvaćeno propisom i drugim opštim aktom iz člana 38. stav 2. ovog zakona.
Za izdavanje odobrenja za privezišta za čamce plaća se lokalna administrativna taksa čiju visinu utvrđuje skupština jedinica lokalne samouprave u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje lokalne samouprave.
Na izdavanje odobrenja za marinu, odnosno privezište za čamce primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje upravni postupak.
Na izgradnju marina primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
Za osnivanje privezišta za čamce potrebno je dobiti nautičke uslove koje izdaje nadležna lučka kapetanija.
Pravno lice koje upravlja privezištem za čamce naplaćuje takse za pružanje usluge prihvata i čuvanja čamaca.
Vlada utvrđuje najviše iznose taksi koje u zavisnosti od vrste usluga koje se pružaju u privezištima za čamce mogu da naplaćuju pravna lica koja upravljaju privezištima za čamce.
Na marine i privezišta za čamce se ne primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje plaćanje lučkih naknada."
Član 30.
U članu 267. stav 1. posle tačke 9) dodaje se tačka 9a), koja glasi:
"9a) ako ošteti, pomeri, potopi ili onesposobi za njihovu namenu znakove ili oznake na vodnom putu (član 54. stav 3);".
Član 31.
U članu 270. posle tačke 7) dodaje se tačka 7a), koja glasi:
"7a) ako ošteti, pomeri, potopi ili onesposobi za njihovu namenu znakove ili oznake na vodnom putu (član 54. stav 3);".
Član 32.
U članu 271. tačka 11) reči: "(član 54. st. 1-3)" zamenjuju se rečima: "(član 54. st. 1, 2. i 5);".
Posle tačke 11) dodaje se tačka 11a), koja glasi:
"11a) ako ošteti, pomeri, potopi ili onesposobi za njihovu namenu znakove ili oznake na vodnom putu (član 54. stav 3);".
Član 33.
U članu 277. stav 2. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a), koja glasi:
"1a) ako izvrši radnju iz člana 54. stav 3. ovog zakona;".
Član 34.
Članovi posade broda unutrašnje plovidbe koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekli određena zvanja, odnosno ovlašćenja o osposobljenosti i posebnoj osposobljenosti u unutrašnjoj plovidbi, stiču pravo da dobiju zvanja, odnosno ovlašćenja o osposobljenosti i posebnoj osposobljenosti koja su upodobljena sa novim nazivima zvanja, odnosno ovlašćenja, ako ispunjavaju uslove propisane podzakonskim aktom iz člana 132. stav 10. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama ("Službeni glasnik RS", br. 73/10, 121/12, 18/15, 96/15 - dr. zakon, 92/16, 104/16 - dr. zakon, 113/17 - dr. zakon, 41/18, 95/18 - dr. zakon, 37/19 - dr. zakon i 9/20).
Posada čamca, odnosno plutajućeg objekta koja je do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla stručnu osposobljenost za upravljanje čamcem, odnosno plutajućim objektom u unutrašnjoj plovidbi, stiče pravo da dobije dozvole za upravljanje čamcem, odnosno plutajućim objektom koje su upodobljene sa novim nazivima stručne osposobljenosti, odnosno dozvola, ako ispunjava uslove propisane podzakonskim aktom iz člana 165. stav 6. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama ("Službeni glasnik RS", br. 73/10, 121/12, 18/15, 96/15 - dr. zakon, 92/16, 104/16 - dr. zakon, 113/17 - dr. zakon, 41/18, 95/18 - dr. zakon, 37/19 - dr. zakon i 9/20).
Član 35.
Ministarstvo će angažovati telo za ocenjivanje usaglašenosti da izvrši ocenjivanje usaglašenosti iz člana 13. stav 3. ovog zakona, najkasnije do 17. januara 2037. godine.
Član 36.
Do dana obrazovanja komisije za polaganje stručnog ispita od strane Centra, stručni ispit za sticanje ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebne osposobljenosti članova posade brodova unutrašnje plovidbe polaže se pred komisijom za polaganje stručnog ispita koja je obrazovana u skladu sa Pravilnikom o programu i načinu polaganja stručnog ispita za sticanje zvanja članova posade brodova trgovačke mornarice ("Službeni glasnik RS", br. 59/13 i 28/15), a kandidati za polaganje stručnog ispita snose troškove plaćanja republičke administrativne takse.
Član 37.
Ministar će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonske akte iz člana 11. st. 9. i 10. ovog zakona.
Član 38.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA I CILJEVI KOJI SE OSTVARUJU
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama (u daljem tekstu: Predlog zakona) predlaže se uvođenje registra izdatih brodarskih knjižica, registra brodskih dnevnika i registra izdatih ovlašćenja članova posade brodova unutrašnje plovidbe i razmena podataka iz registara sa odgovarajućim evropskim registrima, a sve u cilju bezbednosti plovidbe i sprečavanja falsifikovanja ovlašćenja članova posade, brodskih dnevnika i brodarskih knjižica na rekama Dunav, Sava i Tisa, koje su ujedno i evropski vodni putevi.
Takođe, Predlogom zakona, vrši se dalje unapređenje pravnog okvira kojim se uređuje sektor luka i njegovo usaglašavanje kako sa propisima koji su usvojeni nakon stupanja na snagu Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama(,,Službeni glasnik RS", br. 73/10, 121/12, 18/15, 96/15- dr. zakon, 92/16, 104/16- dr. zakon, 113/17- dr. zakon, 41/18, 95/18- dr. zakon, 37/19- dr. zakon i 9/20 - u daljem tekstu: Zakon), kao što su Zakon o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", broj 91/19) i Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama ("Službeni glasnik RS", br. 88/11, 15/16 i 104/16- u daljem tekstu: Zakon o JPP i koncesijama) u delu kriterijuma za dodelu odobrenja za obavljanje lučke delatnosti koje je Agencija za upravljanje lukama dužna da primenjuje u postupku, tako i sa modernim rešenjima iz uporednog prava.
Predlogom zakona uvodi se mogućnosti da se koncesionim aktom predvide gornji limiti lučkih taksi koje će koncesionar imati pravo da naplati (tzv. price cap), ako se za tako nešto utvrdi ekonomsko-finansijska opravdanost tokom izrade koncesione dokumentacije. Uvođenje price cap-a ima za cilj da spreči eventualnu zloupotrebu položaja koncesionara/lučkog operatera koji bi uvođenjem neopravdano visokih lučkih taksi narušio normalno funkcionisanje privrednog zaleđa luke.
Takođe, ovim zakonom uvodi se mogućnost dodele odobrenja za obavljanje lučke delatnosti sprovođenjem postupka propisanog Zakonom o JPP i koncesijama za institucionalno javno-privatno partnerstvo, kako bi se omogućila istovremena realizacija više projekata ulaganja u razvoj terminala u više luka u Republici Srbiji za koje nisu obezbeđena sredstva u budžetu. S tim u vezi, propisano je da se u ovom slučaju odobrenje za obavljanje lučke delatnosti dodeljuje sprovođenjem postupka koji je Zakonom o JPP i koncesijama propisan za oblik institucionalnog JPP-a, odnosno formiranjem društva za posebne namene između Vlade i alternativnog investicionog fonda koji se osniva u skladu sa Zakonom o alternativnim investicionim fondovima ("Službeni glasnik RS", broj 73/19). Na ovaj način, obezbediće se razvoj terminala u sastavu onih luka za koje kompanije/lučki operateri do danas nisu iskazale tržišni interes za ulaganje u njihov dalji razvoj, a samim tim nije bilo opravdano utvrđivanje ni budžetskih sredstava u cilju njihovog daljeg razvoja. U odnosu na uvođenje alternativnih investicionih fondova, njihovo osnivanje i rad uređeno je Zakonom o alternativnim investicionim fondovima i oni kao takvi obezbeđuju organizacionu i funkcionalnu fleksibilnost koja će omogućiti istovremeno obezbeđivanje sredstava privatnog kapitala za izgradnju ovih terminala, kao i profesionalnog menadžmenta za njihovo kasnije upravljanje.
Predlogom zakona izvršeno je i usklađivanje sa odredbama Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila ("Službeni glasnik RS", br. 10/13, 18/15 i 83/18) u delu koji se odnosi na dužinu čamaca.
Takođe, Predlogom zakona se propisuje način kategorisanja vodnog puta pomorskog karaktera, kao i način utvrđivanja posebnog sektora vodnog puta na kojem postoje posebni rizici za plovidbu, što će u slučaju promena na vodnom putu omogućiti hitno postupanje na osnovu definisanih parametara, a u cilju obezbeđenja bezbedne plovidbe.
Predlogom zakona utvrđene su i dodatne obaveze centra za vršenje obuke članova posade o vođenju evidencija, potrebe za kvalifikovanim instruktorima, uvođenje standarda za dokumentaciju, simulatore kao i redovne provere standarda kvaliteta. Ovim se povećava kvalitet obuke članova posade brodova unutrašnje plovidbe čime će se dobiti kvalitetniji kadrovi koji će ploviti domaćim i evropskim vodnim putevima.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA ZAKONA
U članu 1. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 4. Zakona preciziranjem pojma koncesija.
U članu 2. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 7. Zakona koja se odnosi i na druge vodne puteve.
U članu 3. Predloga zakona definiše se određivanje vodnog puta pomorskog karaktera.
U članu 4. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 36. Zakona koja se odnosi na zakon kojim se uređuje hidrografska delatnost.
U čl. 5. i 6. Predloga zakona vrši se preciziranje odredaba koje se odnose na izradu tehničke dokumentacije za izgradnju luka i pristaništa.
U članu 7. Predloga zakona propisan je način utvrđivanja posebnih sektora vodnih puteva na kojima postoje posebni rizici za plovidbu.
U članu 8. Predloga zakona dodate su odredbe da je zabranjeno oštećivanje objekata bezbednosti plovidbe.
U članu 9. Predloga zakona dodato je vođenje registra izdatih brodskih dnevnika.
Članom 10. Predloga zakona utvrđena je donja dužina čamca.
Članom 11. Predloga zakona zamenjena je postojeća odredba koja se odnosi na ovlašćenja članova posade brodova unutrašnje plovidbe.
Čl. 12-14. Predloga zakona izvršeno je dopunjavanje postojećih odredbi Zakona koje se odnose na rad Centra za obuku članova posade.
U članu 15. Predloga zakona propisano je vođenje registra izdatih brodarskih knjižica.
U članu 16. Predloga zakona propisano je da lučka kapetanija overava plovidbeni staž u brodarskim knjižicama.
U čl. 17. i 18. Predloga zakona precizirano je pitanje koncesija u lukama.
U članu 19. Predloga zakona propisan je način utvrđivanja lučkog područja za marine.
U članu 20. Predloga zakona propisano je sprovođenje projekta razvoja više pojedinačnih terminala u lukama.
U čl. 21. i 22. Predloga zakona propisani su kriterijumi na kojima Agencija za upravljanje lukama zasniva izbor najpovoljnije ponude za odobrenje za obavljanje lučkih delatnosti.
U članu 23. Predloga zakona propisano je da učesnik u postupku dodele lučke koncesije treba da bude registrovan kod domaćeg ili stranog nadležnog organa.
U čl. 24. i 25. Predloga zakona propisano je da se za izbor lučkog operatera primenjuje i zakon kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo.
U članu 26. Predloga zakona vrši se usklađivanje teksta sa predloženim izmenama.
U članu 27. Predloga zakona ispravljeno je pozivanje na postojeću odredbu.
U članu 28. Predloga zakona dodatno se propisuje utvrđivanje najnižeg iznosa lučkih taksi.
U članu 29. Predloga zakona propisano je izdavanje odobrenja za obavljanje delatnosti u marinama Agencije za upravljanje lukama.
U čl. 30-33. Predloga zakona propisane su prekršajne odredbe za slučaj oštećivanja objekata bezbednosti plovidbe.
U članu 34. Predloga zakona propisano je da članovi posade i upravljači čamaca stiču pravo da dobiju nova ovlašćenja, odnosno dozvole ukoliko ispunjavaju propisane uslove.
U članu 35. Predloga zakona propisano je da će ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja angažovati telo za ocenjivanje usaglašenosti za procenu usklađenosti sticanja zvanja u unutrašnjoj plovidbi.
U članu 36. Predloga zakona propisano je da će komisija ministarstva vršiti stručne ispite za sticanje zvanja članova posade do formiranja komisije centra za obuku.
Članom 37. Predloga zakona propisan je rok za donošenje podzakonskih akata za sprovođenje ovog zakona.
Članom 38. Predloga zakona propisano je njegovo stupanje na snagu.
Izvor: Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 26.04.2021.