ZAKON O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM: Porodice dece sa invaliditetom uskoro će biti obeštećene, jer roditelji imaju pravo i na platu i na dodatak za pomoć i negu drugog lica
Roditelji koji su morali da biraju između plate i dodatka za pomoć i negu drugog lica sada definitivno mogu da računaju na novac koji im je neustavno oduzet. Vlada Republike Srbije usvojila je 17. marta Zaključak kojim će biti obeštećene porodice dece sa invaliditetom koje su zbog sporne odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017, 50/2018, 46/2021 - odluka US, 51/2021 - odluka US, 53/2021 - odluka US, 66/2021 i 130/2021 – dalje: Zakon) bile prinuđene da biraju da li će primati platu ili dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Naime, za ove namene iz budžeta je izdvojeno oko 70 miliona dinara, pa će oko 200 porodica moći da računa na obeštećenje zbog štete koja im je naneta zbog primene neustavne odredbe pomenutog Zakona.
Na ovaj problem od samog početka ukazivalo je udruženje “Mame su zakon”. Kako objašnjava predsednica ovog udruženja Tatjana Macura, Zakon, koji je usvojen u decembru 2017. godine, počeo da se primenjuje šest meseci kasnije, tačnije 1. jula 2018. godine.
“U samom Zakonu postojala je odredba člana 12 stav 7. koji je ograničavao pravo roditelja dece sa invaliditetom da koriste dve naknade – jednu po osnovu zarade, na koju ima pravo majka, i drugu naknadu za pomoć i negu drugog lica, koja se nezvanično zove tuđa nega i pomoć i odnosi se na dete. Tom odredbom uslovljene su majke da biraju između jedne ili druge naknade, što je u startu bilo pogrešno, na šta smo mi ukazivali još tokom decembra 2017. godine dok je trajala rasprava u Narodnoj skupštini Republike Srbije”, ističe ona.
Ovo udruženje u saradnji sa svojim timom pravnika podnelo je predlog za ocenu ustavnosti spornog dela zakona Ustavnom sudu u februaru 2019. godine. Ustavni sud u aprilu prošle godine doneo je odluku da se ta odredba proglasi neustavnom i da se izbriše stav 7. u članu 12, što je automatski značilo da moraju da se obeštete one porodice na koje je od 1. jula 2018. godine primenjivana neustavna odredba.
Pored toga, kako ističe Macura, Ustavni sud je doneo još dve odluke, jednu koja se tiče poljoprivrednih osiguranica i drugu koja se odnosi na porodiljske naknade, koje ne mogu da budu manje od minimalne zarade za one žene koje su bile zaposlene pre nego što su počele da koriste porodiljsko odsustvo. Ni jedna ni druga odluka nisu bile komplikovane za primenu, osim ove koja se odnosi na dodatak za tuđu negu i pomoć.
“Jedina odredba koja se ispostavila kao prilično komplikovana jeste ova koja se odnosi na decu sa invaliditetom jer majke, da bi ostvarile pravo na obeštećenje, morale su da prilože takozvanu odbijenicu, što je bilo nemoguće za one majke čija su deca rođena od kada je zakon počeo da se primenjuje pošto ih je upravo sam zakon ograničavao u izboru prava i nije im uopšte pružao mogućnost izbora za dobijanje obe naknade”, navodi Macura.
Cilj ovog udruženja bio je da ispravi ova nepravda i da se pronađe novo rešenje i da donošenje odluke Ustavnog suda ne ostane samo mrtvo slovo na papiru.
“Tu pre svega mislim na rešenje koje može zakonski da ‘prođe’. Zato je bilo neophodno da se donese poseban pravni akt. Konsultovali smo se sa našim pravnicima i jedino rešenje je bilo da se donese poseban zaključak Vade Srbije kojim će se targetirati porodice kojima je neophodno isplatiti naknade na koje su imali pravo. Ostavljen je takođe jedan prostor za dodatni broj ljudi jer postoji mogućnost da će se javiti neki koje centri za socijalni rad do sada nisu detektovali”, ističe Macura.
Ona naglašava da se Zakon odnosi na porodice koje imaju decu sa invaliditetom do pete godine života, a da posle pete godine deteta nastupaju neki drugi zakoni koji se primenjuju u njihovom slučaju. Porodice su neretko neinformisane i veoma često se kasno javljaju za naknade na koje po Zakonu imaju pravo.
“Roditelji se prvenstveno prvo suočavaju sa tim šta mogu da urade za svoje dete u takvoj situaciji, adaptiraju se na situaciju i po prirodi problema prvo razmišljaju šta mogu da učine u zdravstvenom smislu da svom detetu pomognu. Zbog toga često kasno traže finansijsku podršku države, što je mana sistema koji bi morao odmah da registruje problem i pruži porodici sve što može”, zaključuje predsednica udruženja “Mame su zakon” Tatjana Macura.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija