ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: 88 odsto lokalnih samouprava ima problem sa divljim objektima od ranije, a polovina ispitanih zna i za nove slučajeve. Trećina ispitanih gradova i opština procenjuje da svaki peti novoizgrađeni objekat na njihovoj teritoriji nema odgovarajuću dozvolu

Iako je po Zakonu o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018 i 81/2020 - odluka US - dalje: Zakon) iz 2015. godine, divlja gradnja krivično delo i takav objekat mora da se ukloni, ako je suditi po stanju na terenu to je samo mrtvo slovo na papiru, jer je u Srbiji oko dva miliona nelegalnih objekata, a lokalne samouprave su donele samo 7.640 rešenja o njihovom rušenju.

Pri tom, gradovi i opštine koji pristupe tom neprijatnom poslu, a malo ih je jer se svaka peta lokalna samouprava odlučuje na taj korak, u proseku godišnje sruše samo tri nelegalna objekta. Tako bar pokazuje istraživanje Naled-a o postupcima ozakonjenja u Srbiji, a stručnjaci tvrde da su zbog ovakvog stanja, koje je uzrokovano tromošću nadležnih koji nečinjenjem omogućavaju da divlji objekti i dalje niču, milijarde evra zamrznute u objektima koji nisu legalizovani, a koje mogu da budu veliki investicioni potencijal za domaću privredu.

Ali krenimo redom.

Iz istraživanja NALED-a se vidi da i pored toga što je Zakonom omogućeno da se brže stiže do potrebnih dozvola, pre svega zbog elektronskih građevinskih dozvola koje se mogu dobiti za nekoliko meseci, nelegalna gradnja u Srbiji i dalje cveta. Naime, prema njihovoj analizi, 88 odsto lokalnih samouprava ima problem sa divljim objektima od ranije, a polovina ispitanih zna i za nove slučajeve. Pri tom trećina ispitanih gradova i opština procenjuje da svaki peti novoizgrađeni objekat na njihovoj teritoriji nema odgovarajuću dozvolu.

I pored tako jasnih pokazatelja da divlja gradnja nije zaustavljena, lokalne samouprave se ne odlučuju da dosledno primenjuju zakon, po kome se takav objekat mora srušiti, a onaj koji se upustio u takvu rabotu čini krivično delo za koje se ide u zatvor. To je na papiru, a u praksi mali broj takvih objekata je srušen, a ne postoji zabeleženo da je neko od graditelja završio u zatvoru.

U NALEDU kažu da gradovi i opštine, koji imaju te probleme, redovno u svojim budžetima planiraju novac za uklanjanje takvih objekta ali da ga retko utroše.

- U tom neprijatnom poslu, u proseku godišnje sruše samo tri objekta, iako više od 40 odsto lokalnih samouprava ima plan za uklanjanje objekata i sredstva za tu namenu. Većina ne ide dalje od toga, a najčešća prepreka za izlazak mašina na teren je činjenica da nijedna firma nije zainteresovana da sprovede u delo ovu nepopularnu meru. Problem produbljuje i nova divlja gradnja, koju lokalne samouprave pokušavaju da zaustave. Glavni razlozi što to ne uspevaju vezuju za visoke troškove pribavljanja dozvola, nerešena imovinsko-pravna pitanja i loše poznavanje propisa. Paradoks je što, kao rešenja za zaustavljanje divlje gradnje vide u povećanju broja građevinskih inspektora i aktivno rušenje, a u poslednjih pet godina srušili su svega između jednog i 45 objekata - navode u NALED-u.

Kako pokazuje istraživanje, zvanični podaci govore da u Srbiji ima više od dva miliona nelegalnih objekata. Za veći deo njih, rešenje je legalizacija, ali za objekte koji su bespravno nikli u parku, zaštićenoj zoni, na klizištu ili drugoj lokaciji gde nije dozvoljena gradnja, rušenje je jedina opcija.

Zbog toga se NALED zalaže za ubrzavanje postupaka legalizacije kroz digitalizaciju, pojednostavljivanje procedura, smanjenje rokova za postupanje službi, primenu načela ćutanja uprave kao znak saglasnosti, čak i centralizacija postupka, kako bi se lokalne samouprave rasteretile, što bi ubrzalo i postupke ozakonjenja, a rušenje bi se sprovodilo tamo gde je to neophodno.

S ovakvim zaključkom slažu se i stručnjaci koji tvrde da bar polovina od dva miliona divljih građevina mogu da se legalizuju.

- U takvim objektima, koji treba da se ozakone, leži veliki novac. To su milijarde evra koje stoje zamrznute, kao potencijalne investicije za našu privredu i njen razvoj ali i za izgradnju objekata infrastrukture. Od dva miliona objekata koji su prikazani kao nelegalni, bar 50 odsto objekata sa vrlo malo napora moglo bi da bude legalizovano. Paradoks je da država koja je donela zakon po kome je divlja gradnja krivično delo za koje se ide u zatvor, a takav objekat mora da ruši, dozvoli da nakon 2015. godine dođe do ekspanzije ove pojave. Primer su Kopaonik, Zlatibor, Tar, gde je urbanistički haos koji će napraviti i ekološke posledice - kaže potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.

On krivicu za ovakvo stanje usmerava ka lokalnim vlastima.

- Odgovorni da odgovaraju, jer su imali zakon i instrumente represije, a nisu ih sproveli jer je trebalo onog trenutka kada se krene sa iskopom da se gradilište zatvori. Pustili ste ih da dođu do krova, da se ljudi usele, pa kako onda da ih rušite. Imamo nakaradnu stvar, oni koji su im dozvolili da to rade sada im sprečavaju legalizaciju, možda zbog korupcije. Zato smatram da država treba da legalizuje sve objekte, izuzev onih koji su bespravno nikli u parku, zaštićenoj zoni, ili drugoj lokaciji gde nije dozvoljena gradnja. Za njih je rušenje jedina opcija - navodi Rodić.

Izvor: Vebsajt Blic, Slađana Vukašinović, 25.03.2021.
Naslov: Redakcija