ZAKON O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI: Od donošenja Zakona potvrđeno 28.000 slučajeva porodičnog zlostavljanja, a podneto 625 tužbi
Svakog meseca u Srbiji bude registrovano više od 1.000 slučajeva težeg porodičnog nasilja, a od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016 - dalje: Zakon), u junu 2017. godine, do ovog marta, potvrđeno je 28.622 slučaja! Za samo godinu i po.
Broj prijava bio je daleko veći, pa multisektorski timovi razmatraju mesečno i do 4.500 slučajeva. Kada se sve sabere, za godinu i po prijavljen je 84.291 slučaj porodične torture. U istom periodu podneto je 625 tužbi, a najviše u septembru 2018. godine - čak 57! Ovo su najnoviji podaci Tužilaštva i Ministarstva pravde, posle 21 meseca primene Zakona.
- Dok je za prvih devet meseci od početka primene podneto 195 tužbi, od juna 2018. do februara 2019. broj se popeo na 374 - kažu u Ministarstvu pravde, zadovoljni ovim rezultatima.
Dodaju i da je u februaru ove godine izrađeno 1.410 individualnih planova zaštite i podrške žrtvama, što je ubedljivo najviše od početka primene Zakona.
- Za svaki treći razmatran slučaj nasilja izrađen je individualni plan zaštite, što predstavlja napredak s obzirom da smo prethodno imali plan za svaki peti. Takođe, broj ovih planova prvi put je veći od broja predloga za produženje hitne mere. Na mesec dana prosečno se produžavaju 1.363 mere - kažu u Ministarstvu.
Hitne mere izriče policija po privođenju nasilnika, na 48 sati, i to mogu biti mera privremenog udaljenja iz stana i mera privremene zabrane kontakta sa žrtvom i prilaženja. Posle toga, tužilac vrednuje procenu rizika policije, pa ako ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, dužan je da sudu podnese predlog da se hitna mera produži na mesec dana.
Brojke pokazuju da je sve više žena koje nasilje prijavljuju, ali broj onih koje to ne čine i dalje je alarmantan. Koliko je važna prijava najbolje pokazuje statistika Mreže žena protiv nasilja za prošlu godinu. Prema njihovim podacima, 2018. godine je ubijeno 30 žena, od čega je samo pet slučajeva nasilja prethodno prijavljeno institucijama. Najviše žrtava bilo je u rasponu starosti između 46 i 65 godina, a najstarija ubijena žena imala je 94 godine. Takođe, najviše njih ubijeno je nožem, pa zatim puškom, a četiri su, ne mogavši više da trpe maltretiranje, najpre pokušale same da se ubiju. Iza ubijenih žena ostalo je šestoro maloletne i 37 punoletne dece.
Analiziranjem primene Zakona od juna 2017. do februara 2018. godine i u istom periodu naredne godine, zapaža se veći broj sastanaka multisektorskih timova, više razmotrenih slučajeva porodičnog nasilja, više predloga za produženje hitnih mera i posebno više tužbi i individualnih planova zaštite. Podaci pokazuju da se i posle izricanja hitne mere preduzimaju druge mere radi zaštite žrtava - kažu u Ministarstvu.
Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 26.03.2019.Naslov: Redakcija