PRAVILA O RADU BIRAČKIH ODBORA ZA SPROVOĐENJE IZBORA ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE, RASPISANIH ZA 2. APRIL 2017. GODINE: Građani koji izađu na birališta glasaju zaokruživanjem rednog broja ispred imena učesnika na izborima. Dozvoljeno je međutim i podvlačenje imena i/ili prezimena kandidata, kao i zaokruživanje ili podvlačenje imena ili dela imena predlagača kandidata. Ako je glasački listić popunjen na način iz koga se može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao, on će biti važeći uprkos tome što su imena drugih kandidata ili nazivi drugih predlagača kandidata precrtani

Glasački listić na kome je nacrtan Čiča Gliša, dopisan Novak Đoković, Vlade Divac ili neki drugi sportista ili filmski junak poput Čaka Norisa... smatraće se važećim, ali pod uslovom da je birač prethodno ispravno zaokružio ili podvukao ime kandidata ili njegovog predlagača.

Republička izborna komisija na predstojećim izborima biće daleko tolerantnija prema "maštovitim" biračima nego na svim prethodnim. Naime, nekada nije bilo dileme - važeći je samo onaj listić na kome je bio zaokružen redni broj kandidata na predsedničkim izborima ili liste na parlamentarnim.

Ipak, nova Pravila o radu biračkih odbora za sprovođenje izbora za predsednika republike, raspisanih za 2. april 2017. godine ("Sl. glasnik RS", br. 18/2017) daleko su tolerantnija i dozvoljavaju praktično sve, ako je jasno za koga se birač opredelio. Tako može da crta, šara, ispisuju parole, poruke, dopisuju imena...

- Sve to može da se radi, ali ako se na glasačkom listiću opredeli za jednog od kandidata. Ono što usput birač uradi jeste svojevrsna poruka, ali da je želeo da njegov glas bude nevažeći, ne bi nikog zaokružio. Time smo se rukovodili prilikom izrade novih pravila - navodi Dragan Radulović, član RIK-a.

A kako se sve glasači na predstojećim izborima mogu opredeljivati za kandidate da bi se njihov glas smatrao važećim? I tu je bilo nekoliko promena.

Kao i do sada, građani koji izađu na birališta glasaju zaokruživanjem rednog broja ispred imena učesnika na izborima. Dozvoljeno je međutim i podvlačenje imena i/ili prezimena kandidata, kao i zaokruživanje ili podvlačenje imena ili dela imena predlagača kandidata.

"Ako je glasački listić popunjen na način iz koga se može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao, on će biti važeći uprkos tome što su imena drugih kandidata ili nazivi drugih predlagača kandidata precrtani", navodi se u Pravilima.

U njima piše i da je nevažeći glasački listić onaj koji nije popunjen ili listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata se birač opredelio. Dakle, nevažeći će biti onaj na kome se glasač opredelio za više od jednog kandidata ili njihovih predlagača.

Glasanje na predsedničkim izborima u odnosu na parlamentarne razlikuju se i po tretiranju nevažećih, odnosno "belih listića". Na izborima za parlament pogoduju učesnicima koji su osvojili najviše glasova, a na predsedničkim njima najviše mogu i da naštete. Nevažeći listići ne pripadaju nikome, ali pošto utiču na izlaznost, mogu i na rezultate izbora, pre svega na to da li ćemo novog predsednika dobiti u prvom krugu.

- Nevažeći listići podižu broj glasova koje mora da osvoji prvoplasirani kandidat da bi pobedio u prvom krugu, jer se kao kvota ne računa, na primer, 3,9 miliona važećih glasova, nego četiri miliona listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji. To u ovom slučaju znači da prvoplasirani mora da osvoji dva miliona plus jedan glas da bi pobedio u prvom krugu - objašnjava Bojan Klačar, izvršni direktor Cesid-a.