ZAKON O RADU: Zakonom predviđena novčana kazna za poslodavca sa svojstvom pravnog lica od 800.000 do 2.000.000 dinara ako nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu zaradu zaposlenom. Za isti prekršaj predviđena je novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnika pravnog lica, a za preduzetnika je predviđena novčana kazna od 300.000 do 500.000 dinara

Od 1.133 rešenja za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, bezmalo 11 odsto odnosilo se na kršenja u vezi sa isplatom zarada. U toku prošle godine inspekcija rada obavila je 34.122 nadzora, od kojih 6.294 po podnetim zahtevima stranaka zarad ostvarivanja prava iz oblasti radnih odnosa. Najčešći razlozi za obraćanje inspektorima odnosili su se na postupanje poslodavaca suprotno odredbama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), opštim aktima i ugovorima o radu, zatim u slučajevima neisplaćivanja pripadajućih zarada, naknada i uvećanja zarada i drugih primanja na koja je zaposleni imao pravo shodno zakonskim odredbama, čak ni u roku od 30 dana nakon prestanka radnog odnosa, potom neizdavanje obračuna zarada, navode u Ministarstvu za rad i zapošljavanje.

Ipak, u inspekciji podsećaju da ne vode posebnu evidenciju o nadzorima u slučajevima neisplaćivanja minimalne zarade, već samo evidentiraju mere u vezi s nepravilnostima koje se odnose na isplatu zarada, uključujući i minimalne.

- U oblasti radnih odnosa inspekcija je donela 1.133 rešenja za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti. Od ukupnog broja donetih rešenja u toj oblasti, 122 rešenja, tj. 10,8 odsto odnosilo se na otklanjanje nepravilnosti u vezi s isplatom zarada, uključujući i minimalne - objašnjavaju u resornom ministarstvu.

Shodno Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Ona se određuje na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade. Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade. Po isteku roka od šest meseci od donošenja te odluke poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade, napominju u Ministarstvu za rad.

- Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata. Zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika koji je neradni, za rad noću, prekovremeni rad, po osnovu minulog rada, kao i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu i ima pravo na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa Zakonom o radu. Osnovica za obračun uvećane zarade je minimalna zarada zaposlenog - nabrajaju u resornom ministarstvu.

Član 273 Zakona o radu predviđa novčanu kaznu za poslodavca sa svojstvom pravnog lica od 800.000 do 2.000.000 dinara ako nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu zaradu zaposlenom. Za isti prekršaj predviđena je novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnika pravnog lica, a za preduzetnika je predviđena novčana kazna od 300.000 do 500.000 dinara.

Izvor: Vebsajt Politika, Marija Brakočević, 24.02.2024.
Naslov: Redakcija