ZAKON O RAČUNOVODSTVU: Do 30. juna 2024. godine potrebno je podneti godišnji izveštaj sa nefinansijskim izveštajem za prethodnu poslovnu godinu

Sve domaće kompanije koja su velika pravna lica, odnosno koje imaju više od 500 zaposlenih, u okviru svog godišnjeg izveštaja o poslovanju moraju da objavljuju i nefinansijske izveštaje, koji (između ostalog) sadrže informacije o tome šta je firma uradila za poboljšanje životne sredine, zaštitu ljudska prava, borbu protiv korupcije… Kompanije u većini slučajeva ove izveštaje objavljuju, mada postoje i one koje ne ispunjavaju tu zakonsku obavezu. Za sada bez posledica. Jedan od najvećih izazova za kompanije je to što nije propisan neki određeni standard koji bi se za to izveštavanje koristio, pa im je mnogo teže da definišu šta bi trebalo da obuhvate u svojim izveštajima.

Srbija je 2019. godine usvajanjem Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019 i 44/2021 - dr. zakon - dalje: Zakon) uvela izveštavanje o održivosti tj. o aktivnostima koje se odnose na zaštitu životne sredine, socijalna pitanja i korporativno upravljanje (izveštavanje u oblasti ESG - Environmental, Social, and Governance).

Obavezi izdavanja nefinansijskih izveštaja podležu kompanije koje su velika pravna lica u Srbiji, koje imaju više od 500 zaposlenih.

“Nefinansijsko izveštavanje je obaveza, i obaveze koje se za to vezuju su počele da teku od kada je donet novi Zakon o računovodstvu u oktobru 2019. godine, sa tim što je primena bila malo odložena i prvi izveštaji su izdati tek za finansijsku 2021. godinu, uzimajući u obzir da je tokom 2020. godina bila pandemija koronavirusa”, rekla je mendažerka za ESG usluge u kompaniji PwC Srbija Teodora Pasulj u okviru radionice “Uticaj EU regulativa o ESG principima na srpske kompanije”.

Prema njenim rečima, kompanija takođe treba da prikaže i politike koje je donela u oblastima kao što su ekologija, unapređenje socijalnih i radnih prava, šta radi povodom sprovođenja tih politika i koji su rezultati postignuti u proteklih godinu dana.

“Kompanije u većini slučajeva izdaju te izveštaje, ali postoje i kompanije koje su obveznici, a koje nisu izdale te izveštaje. Za sada nismo zabeležili da je bilo sankcija po tom pitanju, iako zakon (o računovodstvu) predviđa kazne u visini do tri miliona dinara za slučaj neizdavanja godišnjeg izveštaja, samim tim i nefinansijskog izveštaja koji je njegov sastavni deo”, rekla je Teodora Pasulj.

Izazov je to što, kako navodi, Zakon ne predlaže nikakav određeni standarda za izveštavanje koji bi se koristio, pa je samim tim kompanijama mnogo teže da definišu šta bi tačno trebalo da obuhvate u svojim izveštajima.

“Nepostojanje standarda ili makar nekog vodiča, pravilnika, ne mora da bude ni nivo nekog podzakonskog akta, nešto što bi direktno došlo od strane regulatora ili drugog tela je ključno za sastavljanje izveštaja”, rekla je ona ukazujući da veruje da su kompanije trenutno zbunjene povodom toga šta treba da izveštaju.

Sa druge strane, prema njenim rečima, izazov je i što kompanije nisu spremne po pitanju internih kapaciteta, s obzirom da se podaci ne prate na konzistentan i ujednačen način - “već kada dođe period izveštavanja, onda se ti podaci prikupljaju iz raznoraznih izvora i njihova tačnost je na kraju upitna”.

Kada se radi o rokovima za podnošenje nefinansijskog izveštaja, oni prate rokove koji se odnose na godišnje izveštaje o poslovanju.

“Do 30. juna tekuće godine potrebno je podneti godišnji izveštaj sa nefinansijskim izveštajem za prethodnu poslovnu godinu, osim u slučajevima kada kompanija ima poslovnu godinu koja je različita od kalendarske, onda su malo drugačiji rokovi”, rekla je ona.

Da li će se obaveza nefinansijskog izveštavanja širiti i na druge kompanije - ostaje da se vidi, kaže Pasulj.

Prema njenim rečima, to bi bilo očekivano - jer je obaveza nefinansijskog izveštavanja (koju trenutno imaju kompanije sa više od 500 zaposlenih) preuzeta iz stare evropske regulative pod nazivom “Non-Financial Reporting Directive” (NFRD).

“Sada je na evropskom nivou uvedena nova direktiva (Corporate Sustainability Reporting Directive - CSRD). Očekujemo da će u određenom periodu ta nova direktiva biti spuštena u naše zakonodavstvo što bi onda značilo izmene u pogledu broja kompanija koje bi bile obuhvaćene zahtevima za samim izveštavanjem, ali bi se zahtevao i veći kvalitet izveštaja, i izveštaj bi u tom slučaju morao da bude verifikovan od strane eksternog revizora”, rekla je Teodora Pasulj ukazujući da za sada nema indikacije kada će se to desiti i da li je to bliska budućnost.

Kao i kod finansijskog izveštavanja, korist od objavljivanja nefinansijskih izveštaja se ogleda u tome da su kompanije u mogućnosti da prate svoj progres tokom određenog vremena u vrlo konkretnim parametrima koji se tiču nefinansijskih podataka (uticaja na životnu sredinu, uticaja na lokalnu zajednicu, na radnike, širi lanac vrednosti).

“To je nešto što direktno utiče na vrednost kompanije. Ukoliko se pogledaju neki zahtevi banaka, zahtevi tržišta kapitala, praćenje ovih podataka i sastavljanje izveštaja je preduslov da se obezbedi lakši pristup finansiranju i takođe je neophodnost da bi kompanija izašla na berzu”, rekla je ona.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Nevena Petaković, 23.02.2024.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija