Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU: Porez na imovinu plaća se na pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari, koje ne moraju da budu u jednom bloku već se površine koje jedan obveznik poseduje sabiraju. Cena se određuje na osnovu ugovora kod notara iz prethodne godine, a uzima se prosek prema zonama koje su, kao i kod nekretnina, podeljene. Opština može razrezati stopu od najviše 0,4 odsto od tržišne vrednosti poljoprivrednog zemljišta


Vlasnici stanova i kuća već je trebalo da plate prvu ratu poreza na imovinu za 2016. godinu. Morali su da uplate četvrtinu ukupne sume koju su imali kao obavezu 2015. godine, a konačna rešenja za ovu godinu stići će im u maju ili junu. Ono što važi za njih, primenjuje se i na vlasnike poljoprivrednog zemljišta, bez obzira na to da li poseduju njive, šume, livade ili pašnjake. Opštine to zemljište oporezuju prema tome koliko je udaljeno od centra grada, ali i po kvalitetu.

Taj porez je, kao i onaj vezan za kuće i stanove, u nadležnosti opština. Zakon o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013 i 68/2014 - dr. zakon - daje: Zakon) predviđa da opštine mogu razrezati stopu od najviše 0,4 odsto od tržišne vrednosti pomenutog poljoprivrednog zemljišta. Cena se određuje na osnovu ugovora kod notara iz prethodne godine, a uzima se prosek prema zonama koje su, kao i kod nekretnina, podeljene na tri ili četiri. Prve dve zone su obično rezervisane za stanove i kuće, a porez neće platiti svi.

Što se tiče politike koju opštine vode, ona se, naravno, razlikuje od jedne do druge.

U Zrenjaninu je određena stopa niža od zakonskog maksimuma od 0,3 odsto. Cene računaju prema uzorku ugovora koji dobijaju od notara. Na samom obodu grada u trećoj zoni hektar se oporezuje sa 2.600 dinara.U Sremskoj Mitrovici je porez određen na 0,25 odsto, a ostali parametri se računaju. U Kanjiži su se odlučili za oporezivanje po kvalitetu zemljišta. Stopa je 0,3 odsto. Hektar prve klase oporezovan je sa 70 dinara po kvadratnom metru, a poslednje, sedme, sa 20 dinara. Kada se to prevede na hektare, za prvu klasu je to 2.100 dinara a za sedmu 600.

Poljoprivrendici kod nas na vreme izmiruju obaveze pa verujemo da će tako biti i ove godine – kaže Branislav Terzić iz finansijske službe te opštine.

U opštini Ruma sve je već poznato, kako kao onima koji porez razrezuju, tako i onima koji ga plaćaju. Ta opština kod poljoprivrednog zemljišta ima stopu od 0,2 odsto. Uslove nisu menjali od prošle godine. Tako će vlasnici poljoprivrenog zemljišta koji su bliži području Rume po hektaru za porez izdvojiti 2.000 dinara za drugu zonu. U selima je treća zona i tu se za istu površinu plaća 1.400 dinara poreza. Najivše zemlje je baš u toj kategoriji.

Rešenja naši obvzenici dobijaju obično kada na naplatu stigne druga rata, sredinom maja – kaže Mileva Kovačević, zadužena u opštini za tu oblast.

Do pre nekoliko godina porez na zemljište se plaćao prema katastarskoj vrednosti i bio je izuzetno nizak, te su vlasnici desetak hektara plaćali nekoliko stotina dinara godišnje.

Sve površine manje od deset ari oslobođene su poreza. Po pomenutom Zakonu, vlasnik koji ima tih deset ari neće plaćati porez, ali ukoliko ima 11 ari, platiće ga na celu tu površinu. Ona ne mora da bude u jednom bloku već se površine koje jedan obveznik poseduje sabiraju.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Vujošević, 27.02.2016.
Naslov: Redakcija